mirjana bobic mojsilovic - kolumna

Haljine na tufne

Haljina na tufne, to je asocijacija na naše mlade majke, na doba nevinosti – njihove, i naše, i čitave one zemlje koje više nema

Nosim tufne. Uopšte nisam bila svesna toga, sve donedavno.

Možda uvek kupujemo ono što podseća na nešto što smo jednom zavoleli. U stvari, uvek kupujemo ono što već imamo, ono što smo imali. Na primer, u radnjama s nakitom, meni oko na kraju uvek zastane na komadima koji su ukrašeni biserima. U radnjama sa letnjim haljinama, nemoguće je a da ne pogledam haljinu na tufne.

Obožavam haljine na tufne! One se nalaze u mojim pesmama, u mojim romanima, pozorišnim komadima, na mojim slikama… Haljina na tufne, nisam toga ni bila svesna, postala je neka vrsta metafore, uspomene, znaka, otrgla se od ideje o haljini sa određenim dezenom. Ona je, na neki mali, lelujavi način – poezija.

Izbrojala sam pre neki dan da u ovom trenutku imam tri haljine na tufne, imam čak i dve majice na tufne. Crno belo, ili teget belo. Nosim njih, i bisere. Leti ne mogu da zamislim ništa jednostavnije, ženstvenije i lepše. Tufne, kad bolje razmislim, nikada ne izlaze iz mode.

Tufne su kao neki mali biseri razbacani po haljini.

Uvek kupujemo ono što podseća na nešto što smo jednom zavoleli

I onda, nedavno, davala sam intervju Marini Rajević Savić, mojoj dragoj prijateljici. Kao neki neverovatan simbol bliskosti, zbog mene, zbog nas, i ona je takođe obukla haljinu na tufne. Na kraju tog lepog razgovora, Marina me je pitala šta za mene znače tufne.

Bila sam inspirisana, pa sam skoro u dahu rekla – haljina na tufne, to je asocijacija na naše mlade majke, na ono kako ih pamtimo, vitke i bezbrižne, i jednostavno elegantne, sa očima punim nade, uverene da život može da bude samo bolji. To je asocijacija na doba nevinosti – njihove, i naše, i čitave one zemlje koje više nema.

Posle sam pomislila kako su tada i vangle i šerpe imale tufne, i kako je to bilo srećno malo vreme u kome se moglo putovati ne samo stvarno, nego i s vanglom, kroz svet. Vreme bezbrižnosti, optimizma, i porodice kakve danas skoro da više i nema, vreme našeg detinjstva.

Tufne su, kad bolje razmislim – i nostalgija, i sigurnost, i humor. Drugim rečima, srećna i nesavršena uspomena.