Gutanje i poremećaj gutanja – šta je disfagija?

Od rođenja pa do zadnjeg udaha života, čovek guta. Prvo što beba uradi kada se rodi, jeste da zaplače, a nakon toga se smiri, kada počne da sisa majčino mleko. Ceo život nešto gutamo – hranu, vodu, vazduh… Figurativno, gutamo i ružne reči, gutamo i ljutnju, gutamo i bes… I sve je to normalno, i sve je to život.

Gutanje (latinski deglutitio) je proces u kome se zalogaj hrane ili tečnost iz usne duplje transportuje od usta preko ždrela i jednjaka do želuca.

Čovek u toku budnog stanja guta oko 80 puta na sat, u toku sna oko osam puta na sat, a u toku obroka čak i do 200 puta za jedan sat.

Gutanje je složen neuromišićni proces koji se deli na voljnu oralnu fazu i na refleksnu faringoezofagealnu fazu.

U oralnoj fazi zalogaj hrane kida se i seče prednjim zubima, a zadnjim zubima drobi i melje. Putem jezika hrana se meša, a pljuvačkom iz usta natapa i razmekšava. Na taj način se formira zalogaj. Zalogaj je obično zapremine između 10-15 ml, zavisno od uzrasta. Zalogaj se dalje jezikom potiskuje u farinks, odnosno ezofagus.

Faringoezofagelna faza gutanja je nevoljna faza gutanja i traje do 20 sekundi. Faringealnu fazu karakteriše zatvaranje ulaza u disajne puteve, takozvanog epiglotisa i guranje hrane u jednjak. Taj deo gutanja je jako kratak i traje svega oko dve sekunde. Jednjačna faza je nešto duža i karakteriše je guranje hrane u želudac kontrakcijom mišića jednjaka koji se naziva peristaltički talas jednjaka.

Potrebno je oko 50 pari mišića i živaca za naizgled jedan jednostavan akt gutanja, ali mnogo je uslova koji mogu ometati ovaj proces.

Šta je disfagija?

Sam pojam disfagija odnosi se na otežano gutanje koje nastaje zbog smetnji pri prolasku hrane ili tečnosti od usta do želudca.

Otežano gutanje može biti znak i simptom mnogih bolesti, te funkcionalnih i strukturnih poremećaja usne šupljine, ždrela, grkljana ili jednjaka. Može biti akutna ili hronična, zavisno od dužine trajanja.

Kada se javlja disfagija?

Otežano gutanje ili disfagiju delimo prema nivoima gde se ona javlja, pa tako može biti orofaringealna, odnosno u usnoj šupljini i grkljanu, i ezofagelna, odnosno disfagija izazvana poremećajima u jednjaku. Kod orofaringealne disfagije otežan je prolazak hrane iz ždrela u jednjak.

Najčešće se ona javlja kod bolesnika sa neurološkim poremećajima ili mišićnim bolestima koje pogađaju skeletne mišiće (Parkinsonova bolest, mijastenija gravis, moždani udar), a uzroci mogu biti i razni tumori ili upalni procesi, psihijatrijske bolesti, endokrine bolesti, povrede, neki operativni zahvati.

Ezofagealna disfagija predstavlja otežan prolazak hrane kroz jednjak. Nastaje zbog poremećaja motiliteta (npr. ahalazija), ili zbog mehaničke opstrukcije jednjaka (npr. suženje zbog refluksa želudačne kiseline, tumora jednjaka, infekcije, kao posledica stranog tela ili radijacije i drugo).

Disfagija nakon moždanog udara javlja se kod oko 70 odsto pacijenata. Ukoliko se ne prepozna u prvih 48 sati nakon prijema pacijenta u bolnicu, može dovesti do teških, po život opasnih aspiracijskih pneumonija.

Ukoliko je disfagija praćena brzim gubitkom telesne težine, više od 10 kg za mesec dana, tada je većinom uzrokovana tumorskim procesima u jednjaku.

Kod pacijenata sa refluksnom bolesti jednjaka, disfagija je posledica upalnog procesa na jednjaku i javlja se kod oko 10 odsto pacijenata.

Koji su simptomi disfagije?

Simptomi su otežano započinjanje akta gutanja, regurgitacija ili vraćanje hrane, a kao posledica se javlja aspiracija hrane u dušnik sa posledičnim kašljem i gušenjem. Od ostalih simptoma treba spomenuti i podrigivanje, povećano lučenje pljuvačke, osećaj zapinjanja hrane u grlu i grudima, bol u grudima, gušenje u toku obroka, strah od gutanja (odinofobija).

Dugotrajna disfagija može uzrokovati gubitak telesne težine. Kao posledica aspiracije hrane mogu nastati akutne i ponavljane upale pluća. Disfagiju treba razlikovati od odinofagije, odnosno bolnog gutanja, iako se simptomi često zajedno pojavljuju.

Ne treba zaboraviti i simptome kao što su osećaj knedle u grlu koji nije povezan s gutanjem i do kojeg dolazi bez otežanog prolaska hrane.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi koraci u dijagnozi uvek su detaljna anamneza i fizikalni pregled. Anamnezom se dobijaju podaci od pacijenta o dužini i vrsti tegoba tokom gutanja.

Važna je i informacija da li pacijent otežano guta čvrstu hranu ili tečnost, ili oboje i da li je otežano gutanje pljuvačke.

Važni su i podaci o vremenu kada se javljaju tegobe s gutanjem, doba dana, sezonski karakter, uticaj stresa, pre ili posle obroka, itd.

Drugi korak je klinički pregled. Detaljnim kliničkim pregledom ustanovljavamo da li ima promena u usnoj duplji, pokretljivost jezika, stanje zuba, stanje temporomandibularnog zgloba, pokretljivost mekog nepca i nepčanih lukova, količinu pljuvačke, pokretljivost grkljana i da li postoje patološke promene u usnoj duplji i grkljanu.

Od dijagnostičkih pretraga sprovode se: radiološki pregled akta gutanja sa kontrastom u stojećem položaju, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca, fiberendoskopija ždrela i grkljana, endoskopija gornjeg dela digestivnog sistema, manometrija jednjaka i ph monitoring, i druge pretrage na specifične uzroke koji se izvode zavisno od nalaza.

Kako lečimo disfagiju?

Lečenje disfagije, pre svega, zavisi od uzroka i težine kliničke slike. S obzirom da je uzroka mnogo, i sam proces lečenja je složen. Cilj lečenja je poboljšanje prolaska hrane i zaštita disajnih puteva, što se postiže rehabilitacijom akta gutanja, individualnim izborom prikladnih namirnica, medikamentoznom terapijom i, u nekim slučajevima, i hirurškim postupcima.

Pri rehabilitaciji samog akta gutanja važno je jačanje mišića izvođenjem vežbi kojima se poboljšava položaj hrane u ustima, i vežbama jačanja i koordinacije mišića jezika.

Šta to u praksi zapravo znači?

Ukoliko imamo otežano gutanje zbog upale gornjih disajnih puteva, uzimanjem adekvatnih medikamenata u dovoljnoj dozi, i dovoljno dugo, taj problem se rešava.

Ukoliko pacijent ima problem sa gutanjem vode, uzimaće gušću tečnost u koju spadaju gusti sokovi, jogurti.

Ukoliko pacijent ima problem sa gutanjem čvrste hrane, takvu hranu će usitniti i pretvoriti u kašu da bi je lakše gutao. To se naročito odnosi na pacijente kod kojih je zastoj hrane izražen u jednjaku.

Kod slabosti mišića jezika ili obraza, kod neuromuskulatornih poremećaja, rade se vežbe da bi se ojačali ovi mišići.

Ukoliko je poremećaj niže, na primer na nivou grkljana, pacijent pri gutanju treba da spusti bradu prema grudima, da hrana ne bi ušla u disajne puteve i da bi lakše prošla u jednjak. Rotacija glave na stranu koja je snažnija, omogućava lakši prolaz hrane, a predlaže se i gutanje manjih zalogaja i gutanje iz više puta.

Bitno je da se tokom ishrane sedi u uspravnom položaju, a ukoliko se to ne može izvesti, treba postaviti što više jastuka iza leđa, tako da pacijent bude u polusedećem položaju.

Ako imamo disfagiju kod refluksne bolesti, pacijentu se preporučuje da izbegava ležanje tri sata nakon obroka, na spavanje ići prazna želuca, jesti manje i češće obroke, izbegavati citruse, kofein, ljute i kisele namirnice.

I na kraju, donosimo zaključak da povremeno otežano gutanje obično nije razlog za zabrinutost, a može se jednostavno dogoditi kada jedete prebrzo ili ne sažvaćete hranu dovoljno dobro. Ali, uporno teško gutanje može ukazivati na ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva lečenje.

Može se pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi, ali je češće kod starijih odraslih osoba. Ne smemo je pomešati s knedlom u grlu, jer knedla u grlu ne dovodi do otežanog gutanja.

Otežano gutanje ili disfagija je važan, često neprepoznat simptom.

Ako se ne leči, može dovesti i do nastanka dugoročnih komplikacija, koje pre svega pogoršavaju kvalitet života čoveka.