Govedina

„Što, šta fali? Baš je dobro”, šljepnuo se rukom po tetoviranom bicepsu. „Osećam se mladim i tako se i ponašam”

Jedan moj poznanik, koji se upravo razveo i od druge žene, i koji sebe vidi kao Petra Pana, tetovirao se pod stare dane.

„Zar i ti?”

Bio je ponosan.

„Što, šta fali? Baš je dobro”, šljepnuo se rukom po tetoviranom bicepsu. „Osećam se mladim i tako se i ponašam.”

Na bicepsu je istetovirao neki kineski simbol. Ne mogu da kažem, sam crtež ne izgleda loše.

Podsetila sam ga: kad je naša generacija odrastala, niko normalan nije se tetovirao, a oni koji jesu, toga su se uvek, posle, stideli. Ili su to bili momci koji su rasli na ulici, ili oni koji su bili u zatvoru, ili glupi ljudi koji su se u mladosti iz dosade tetovirali u vojsci.

„Sećaš se onoga: JNA ʼ72. Priboj? Ili tri tačke između palca i dlana. Ili: srce probodeno strelom. Kad smo bili klinci, oko Tašmajdana se muvao neki koga su zvali Umpah-Pah, po liku iz stripa, toliko je bio istetoviran.”

Klimao je je glavom.

„Tetovirane žene bile su retkost. One su na podlakticama imale istetovirana imena svojih ljubavi. Nekad su stare ljubavi bile precrtane jednostavnim plavim putačama, a ispod njih su se ređala nova imena. Ponekad bi imena bivših pokrivale malim flasterima.”

„Jeste, tako je bilo, kako da se ne sećam, ali sad je drugo vreme. Drugo značenje. Ceo svet je tetoviran, i baš je to lepo.”

Ispričala sam mu onaj stari vic: „Oženiću se tetoviranom devojkom. Kad god vidim tetoviranu devojku, pomslim – e, ova žena je sposobna da napravi odluke zbog kojih će se kajati celog života.”

Dobra si, i dalje, samo si staromodna”, rekao mi je smejući se. Shvatila sam to kao kao veliki kompliment

Nasmejao se. „Dobar je vic, ali to o kajanju danas više ne važi.”

Zagledala sam se u njegovu tetovažu.

„Pobednik”, rekao je ponosno.

Šta imam sad da mu govorim, gotovo je.

„Jelʼ ti znaš kineski?”, pitala sam.

„Ma ne. Kinez me je tetovirao, proletos, u Turskoj. Što pitaš?”

„Znam frajera koji je došao da mu istetoviraju simbol sreće, a završio je sa ʼGovedina s kikirikijemʼ na leđima.”

Pogledao me je zapanjeno, a onda je počeo da se smeje zajedno sa mnom.

„Ne znam šta ti piše na ruci, ali ti jesi pobednik, i to samo iz jednog razloga – smisao za humor te nije napustio”, rekla sam.

„Dobra si, i dalje”, rekao je smejući se, „samo si staromodna.”

Shvatila sam to kao kao veliki kompliment.