Gospođa
Šta prvo pomislite kad neko kaže „gospođa”? Verovatno na neku otmenu ženu, rafiniranog ukusa, bez suvišnih detalja, svedenu, a elegantnu, otmenu, gospodstvenog, a ne nadmenog držanja, prijatnu.
Može i bez svega toga, ali da u sebi ima tu notu otmenosti koju imaju žene sigurne u sebe, makar bile i neobrazovane. Imala sam sreću da poznajem neke takve žene koje su plenile svojim razmišljanjima, prosuđivanjima, toplinom u ponašanju, tolerancijom.
Frizerski salon
Ideju za ovo razmišljanje dobila sam u frizerskom salonu. Šaleći se sa godinama u kojima su njihove mušterije, počeše priču o jednoj gospođi koja ima skoro 90 godina, ali svake nedelje dolazi na feniranje. Ona to zove „na frizuru”. Jednom mesečno dođe i da se ofarba jer smatra da je to sasvim normalno, budući da je celog života radila i naučila je da vodi računa o sebi. Živi sama i kada nije suviše hladno ponese sa sobom kolica za nabavku kako bi spojila prijatno i korisno.
Kažu ove mlade žene kako zrači dobrotom i koliko se zaista trudi da bude negovana u odnosu na godine koje dobro nosi.
Impresivno, zar ne?
Imidž
To me je dalje odvelo u razmišljanje o tome koliko se izgubila dobra navika da sebe negujemo nenasilno. Pod tim podrazumevam odsustvo plastične hirurgije, nadogradnje koje manje ulepšavaju a više od osoba prave karikature, umetke, silikone. Premda su korisnice takvih pomagala verovatno s utiskom da je to vrlo unikatno i da se po tome bitno razlikuju od drugih, one zapravo više izgledaju kao da su preslikane jedna od druge, copy-paste.
Izgubila se individualnost, kako u izgledu tako i u razmišljanju. Nekada je teško pogoditi ko je ko kada sa leđa posmatramo grupu devojaka. Potpuno su iste. Reći će da je to po ukusu današnjih mladića koji u nasilnom oblikovanju tela ne zaostaju mnogo za devojkama.
Da ne bude zabune, divno je videti mlade ljude koji vode računa o svom izgledu, vežbaju, neguju telo, ali i dušu. To se bitno razlikuje od nadogradnje noktiju u svim mogućim bojama koje jedna s drugom ne idu, prekratkih majica koje otkrivaju silikone u grudima i mišića koji su delo ne samo vežbi nego i nedozvoljenih preparata.
Drugovi i drugarice
Vraćam se na pojam gospođe, ali bih mogla i gospodina. Nekada je bilo zabranjeno tako oslovljavati ljude. Svi su bili drugovi i drugarice, gospoda su bili nenarodni elementi. Međutim, tada je takođe bilo jasno ko se može smatrati gospođom i gospodinom. Zbog toga mi sada ponekad grubo zvuči kada za nekog grubijana ili pak neotesanu devojku koriste ova imena. Nisu to gospoda.
Gospoda su osobe kao gospođa sa početka priče. Tu vrstu ponašanja i izgleda stičete rastući u sredini koja to potkrepljuje, podstiče, time se ponosi i čiji članovi jesu primer za takvo ponašanje i izgled.
Ide vreme
Sigurno ste i vi imali prilike da sretnete neku višedecenijsku poznanicu ili poznanika svojih roditelja. Kao da su se smanjili, zar ne? Na ulici više liče na vrapčiće nego na osobe koje pamtimo. Pre svega, nekada smo i mi bili mali pa su oni delovali i bili krupniji, a drugo, godine donose gubitak u visini, pa zbog toga deluju nekako sićušnije. Neće vas iznenaditi, nadam se, da su oni koji su bili upravo to, gospoda, zadržali takav stav, ponašanje i izgled iako im je kaput možda prevelik, a cipele bar dva broja veće. Ništa od stava i uma nisu izgubili. Možda i one druge koji nikada nisu imali taj kvalitet, ali se sada ponašaju još intenzivnije, nekako poput loših glumaca, šmiraju, kako bi se to žargonski reklo.
Fen i hauba
Lepo je što mlade osobe gaje poštovanje prema gospođama koje blizu devedesete godine i dalje redovno posećuju frizera. Drže korak sa trendom, više im se kosa ne navija na viklere i suši ispod haube, ako znate šta je to, nego se suši fenom.
I dalje su gospođe.
Helen Miren, naslovna fotografija © taniavolobueva / Shutterstock.com