Gojaznost nije posledica više sile

U Srbiji je praktično polovina stanovništva sa prekomernom težinom, od toga pola klinički gojaznih, pa je pitanje koje se nameće u vezi sa njihovim stilom života, a ne sa nekim nevidljivim silama

U prethodnom članku priča o energiji koju nosimo zainteresovala je i neke moje studente, ne samo zato što treba da razumeju kako se energija stvara u organizmu, već i zbog toga što su mislili da na nju možemo da utičemo.

Pored toga, treba da znaju sve faktore rizika koji nas ugrožavaju, kao i da većinu možemo da promenimo. Logično je da možemo da utičemo na: povišen krvni pritisak, povišene masti, povišen holesterol i LDL, povišene vrednosti šećera, pušenje, konzumiranje alkohola, usamljenost i sedentarni način života, a da samo ne možemo lako da promenimo genetiku i utičemo na godine. Naravno, i te nepromenljive faktore možemo da modifikujemo, jer kako sam već pisao način života i sredina oko nas bitno utiču na genetiku.

Negativan sled događaja ljudi uvek pokušavaju da opravdaju višom silom

Međutim, izgleda da kod nas ljudi više vole da stvari sagledaju kao sudbinske, jer većinu loših stvari žele da vide kao neminovnost. Meni se čini da je suština svakako drugačija, jer ako neko oboli od malignih bolesti, a pri tom nije vodio računa o načinu života, pušenju i drugim faktorima rizika, onda sigurno nije u pitanju samo sudbina. Slično je i sa kardiovaskularnim oboljenjima. U Srbiji je praktično polovina stanovništva sa prekomernom težinom, od toga pola klinički gojaznih, pa je pitanje koje se nameće u vezi sa njihovim stilom života, a ne sa nekim nevidljivim silama. Nekontrolisan stres, vreme provedeno sa lošim ljudima, takođe bitno doprinosi negativnim događajima, ali i tada je lakše negirati sopstvenu odgovornost. Jednostavno, negativan sled događaja ljudi uvek pokušavaju da opravdaju višom silom.

Ipak, radi se o nečemu mnogo jednostavnijem. Današnji čovek ne stiže da se posveti sebi i da povede računa o osnovnim stvarima koje predstavljaju zdrave životne stilove. Otuda, verovatno, toliko priče o neophodnosti da vežbamo i da se krećemo, da vodimo računa o pravilnoj ishrani, da uvek mislimo na sebe, jer samo tako možemo da sprečimo negativne uticaje sredine i sopstvenog ponašanja.

Današnji čovek ne stiže da se posveti sebi i da povede računa o osnovnim stvarima koje predstavljaju zdrave životne stilove

Verovatno ne bih pisao toliko članaka o fizičkoj aktivnosti da ljudi vežbaju. Ovako, prvo nemaju kondicije, onda dođe do skoka krvnog pritiska i gojaznosti. Klasična medicina za takva stanja ima jedan arhaični savet, a to je – promena higijensko-dijetetskog režima. Taj rogobatni izraz upravo podrazumeva da treba pripaziti na ishranu i povećati fizičku aktivnost.

A suština je da treba vežbati neku od aerobnih aktivnosti (hodanje, trčanje, plivanje…), minimalno tri puta nedeljno, na intenzitetu od 60 do 85 odsto od maksimalne srčane frekvencije, u trajanju od bar 30 minuta. Ako se tome doda da tokom nedelje čovek mora da ima najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti pri kojima potroši bar 1000 kcal, onda je sve mnogo razumljivije, ali izgleda samo na papiru.

Neverovatno je da 90 odsto ljudi u Srbiji ne vežba ni dva i po sata nedeljno ili da ne prelaze dnevno ni 4000 koraka, što je jedva 2 km

Prosto je neverovatno da 90 odsto ljudi u Srbiji ne vežba ni dva i po sata nedeljno ili da ne prelaze dnevno ni 4000 koraka što je jedva 2 km. Zbog toga stvari ne treba da se povezuju sa sudbinom, već našom nespremnošću da vodimo zdrave životne stilove. Da ne bih sve zakomplikovao, namerno ne spominjem borbu protiv stresa i energetskih vampira koji su oko nas i koji nam nepotrebno oduzimaju energiju.

Konačni rasplet nije očajavanje, već realno sagledavanje stvari i želja da promenimo sebe od datog trenutka pa nadalje. Dobra vest je da je svaki trenutak dobar da preuzmemo odgovornost za svoje izbore. Bilo bi idealno da imamo snage i za više, jer se onda ne bi toliko ružnih stvari događalo oko nas i u svetu.