Glokna

Žena je hodala odlučno, ali nekako opušteno, svesna, očigledno, svoje ženstvenosti, ali i svesna još nečega – da je možda jedina tog dana u centru grada koja nosi ženstvenu haljinu

Pre nekoliko dana, kroz prozor autobusa GSP-a, odsutno sam posmatrala Beograd, ulice, zgrade, šarenilo letnjih boja. Život se nekako vratio, sa ovim suncem, sa ogromnom svačijom željom da se ponovo živi. Deca na ulicama, srednjoškolci, beogradske lepotice.

Na semaforu, na jednoj velikoj raskrsnici, napravio se veliki zastoj, pa sam mogla, i bukvalno na miru, da ispratim scenu koja se, kao u nekom italijanskom filmu, odvijala tu, na ulici, u kadru mog prozora.

Jedna mlada devojka, obučena u nešto nalik letnjoj spavaćici – lelujava bezoblična haljinica, sa mašnicom na jednom ramenu, kratka da kraća ne može biti, u ravnim sandalicama – prolazila je pored grupe mladića.

Izgledala je kao mala Vendi, probuđena usred noći, pošto je čula Zvončicu. Noge potpuno gole, skoro do donjeg veša, i taj mali džak na njoj, i te ravne sandale, nisu ni na koga ostavile utisak. Nijedan mladić je nije pogledao. Niko se za njom nije okrenuo.

A onda je, samo koji trenutak kasnije, pored nje prošla jedna vitka žena, sigurno je imala preko četrdeset godina, u letnjoj haljini kakve su nekada nosile naše majke po ugledu na božanstvenu Brižit Bardo. Imala je haljinu na cveće, sa malom gloknom koja joj je pokrivala kolena, i sandalice na malu štiklu.

Ta mala glokna nežno je lelujala za njom, kaiš oko struka govorio je o njenoj vitkoj liniji, a mali otvor oko vrata pokrivao je sve. Samo su joj ruke bile gole. Žena je hodala odlučno, ali nekako opušteno, svesna, očigledno, svoje ženstvenosti, ali i svesna još nečega – da je možda jedina tog dana u centru grada koja nosi ženstvenu haljinu.

Ne znam da li se iko okretao za mnom na ulici, ali nije mala stvar ni to što bih se ja okrenula za sobom

Jer, u tom trenutku, svuda oko nje bile su gole butine, svejedno da li ispod prekratkih minića, šortseva, iscepanih farmerki, ili su oko nje bile žene u haljinama za plažu, suviše vrećaste ili suviše razgolićene, oborenih ramena, lošeg držanja, muškobanjaste, preerotizovane ili potpuno zapuštene. Ona je, u običnoj letnjoj haljini do kolena, sa kaišem oko struka, izgledala kao da je došla iz nekog filma, iz prošlih vremena kada su žene bile ženstvene i dame.

I svi momci su se okrenuli za njom.

Mora da je toga bila svesna, pošto mi se učinilo da se blago nasmešila.

Onda sam sa prekorom pogledala u svoje farmerke.

Na povratku kući, svratila sam u jednu radnju i kupila sebi letnju haljinicu do kolena.

Danas sam je obukla.

U stvari, bio je to dobar zaboravljeni osećaj ženstvenosti – dodir ruba letnje haljine po kolenima. Ne znam da li se iko okretao za mnom na ulici, ali nije mala stvar ni to što bih se ja okrenula za sobom.