kultura-odmor
Ručak na travi uvek budi energiju slobode, izletnička korpa se vraća prazna - To sam ja
par na izletu

Ručak na travi uvek budi energiju slobode, izletnička korpa se vraća prazna

Izleti na livade u okolini grada ili do najbliže reke ne zahtevaju opsežno planiranje, a zbog malih očekivanja moguće je da se završe kao dobar provod

Godišnji odmor ne mora da bude debakl, iako je letovanje na moru mnogima propalo, a zbog korone nekima čak i banje i planine u Srbiji deluju veoma daleko, pored toga što su prebukirane. Izleti na livade u okolini grada, kampovanje uz obližnju reku ili čak opuštanje na gradskoj plaži (uz poštovanje zdravstvenih preporuka), ne zahtevaju opsežno planiranje, a zbog malih očekivanja moguće je da se završe kao dobar provod.

Mada izlet pomalo ima ukus kiselog grožđa, do kraja leta ipak je ostalo oko mesec dana, pa možda stvarno nije loše uzeti odmor, pripremiti karirani stolnjak, staro ćebence, izletničku korpu (naravno, i sve što četvoronožni ljubimac voli da nosi u prirodu) i nekoliko puta otići na piknik.

Pola sata krstarenja 

Do kraja leta ostalo je još oko mesec dana, pa možda nije loše pripremiti karirani stolnjak i izletničku korpu

baka i devojcica na pikniku

Odlazak na izlet nekada je bio put u nepoznato, dok se danas idealno mesto za ručak na travi nađe začas, dovoljno je samo pola sata „krstarenja” internetom. Za beogradski piknik, svejedno da li je glamurozan, jednostavan ili je reč o naručenoj „izletničkoj korpi” sa đakonijama, zgodni su Košutnjak, Topčider, Avala, nekoliko šuma i jezera u bližoj i široj okolini grada, kao i obale Save i Dunava. Ko hoće da se pomeri malo dalje, tu je recimo Boljevac i predivno nautičko selo Biser. Novosađani znaju najlepša izletišta na Fruškoj gori, a Nišlije skoro da ne moraju ni da izlaze iz grada, ako krenu put Niške banje.

Retro izletničke korpe od pruća mogu da daju eleganciju pikniku, ali smisao ovog poduhvata zapravo je u povratku prirodi, promeni scenarija, u slobodi i begu od svakodnevice. Ako uživamo u izletu, uglavnom je svejedno u čemu smo doneli hranu i da li su na meniju prolećne rolnice i šampanjac ili pomalo neuredno napravljeni sendviči i kisela voda. U ovoj varijanti, sve nam prija i nema ostataka hrane i pića, korpa se vraća prazna, osim uz neki buketić poljskog cveća.

Izlet je nekada bio put u nepoznato, a sada se idealno mesto za ručak na travi nađe na internetu za pola sata

piknik rucak

Piknik nije imun na modu i danas je mnogo „zeleniji” nego pre dve decenije, kada je zvezda izletišta bio servis za jelo od plastike. Bez obzira na to da li koristimo jednokratne eko-tanjire, kojih ima veoma lepo dizajniranih ili pribor za jelo od plastike, dve sporedne stvari bez kojih se danas ne kreće na izlet su kese za smeće i vlažne (alkoholne) maramice, jer treba da čuvamo i prirodu i sebe.

Obale reka su prijatne za izlet, međutim kada je reč o velikim rekama kupanje je, ipak, bezbednije na gradskim plažama. Da li je moguće izbeći kontakte na gradskoj plaži? Teško, mada kamenje poređano oko peškira možda može da bude upozoravajući signal onima koji zaboravljaju da drže rastojanje od dva metra. Iskustva nekih svetskih, gradskih plaža pokazuju da je izvodljivo.

Francuski stil

Piknik nije imun na modu i danas je mnogo „zeleniji” nego pre dve decenije

Avala
Avala

Ovo neobično leto kao stvoreno je za razne ekstravagancije – u doba fizičke distance ne bi bilo neobično da sami „piknikujemo” na klupi u parku, ako nam se učini da su izletišta predaleko. Nekoliko trenutaka izabrane samoće može nam činiti dobro, nakon nagomilanog stresa kojem je u velikoj meri doprinela pandemija.

Solo piknik, poput solo letovanja, ima pozitivne strane – možemo da ga isplaniramo kad nama odgovara i izbegnemo prepirke oko izbora mesta, odabira datuma i vremena kad se kreće na odredište u prirodi. Takođe, možemo u potpunosti da upravljamo svojim aktivnostima i trošimo vreme na ono što nama najviše odgovara.

Ovo neobično leto kao stvoreno je za razne ekstravagancije, poput solo piknika na klupi u parku

Fruska gora
Fruška gora

Iz perspektive ultimativne, neophodne fizičke distance, neverovatno zvuči da se na najvećem pikniku koji je ikada organizovan okupilo oko četiri miliona ljudi. Ovaj izlet priređen je u Francuskoj, 14. jula 2000. godine, povodom Dana pada Bastilje, a navodno je za taj događaj bilo pripremljeno 650 kilometara stolnjaka. Podjednako je slavan Panevropski piknik, organizovan u avgustu 1989. godine na mađarsko-austrijskoj granici, kao jedan od ključnih događaja koji su prethodili rušenju Berlinskog zida.

Piknik je, inače, postao popularan u viktorijansko doba, a smatra se da je ova reč ušla u upotrebu još krajem 17. veka. U međuvremenu, ovekovečili su ga veliki slikari, poput Eduara Manea i Kloda Monea. Uprkos ovoj pomalo idiličnoj predstavi, odlazak na izlete u okolinu grada možda nije način na koji želimo da provedemo godišnji odmor, ali s druge strane, boravak u prirodi smanjuje stres, hronični umor, povećava kreativnost i energiju, što i nije tako loše dok traje ovo neobično korona leto.