Celijakija – simptomi, ishrana i načini kako da se celijačna bolest kontroliše

Celijakija, celijačna bolest ili glutenska enteropatija je isti naziv za autoimunu bolest koju prema podacima ima oko 1 % ljudi u svetu.

Međutim, mnogi od njih nisu ni svesni toga. 

Baš iz tog razloga važno je podići svest o ozbiljnosti i posledicama koje celijakija kod dece i odraslih može da izazove, ako se na vreme ne uoči.  

“U toku su istraživanja koja imaju za cilj razvoj enzima koji bi mogli da detoksifikuju gluten u toku obrade hrane. U Americi tim naučnika radi na razvoju vakcine koja bi trebalo da spreči razvoj bolesti.”

U nastavku otkrivamo šta je celijakija i koji su simptomi koji ukazuju da se kod osobe razvila celijačna bolest, ali i kakva ishrana je pogodna za njeno lečenje. 

Šta je celijakija? 

Celijakija, stručno glutenska enteropatija, je dakle autoimuna bolest uzrokovana abnormalnom reakcijom imunog sistema na protein gluten. 

Gluten se sastoji od glutenina i glijadina, i smatra se da je glijadin činilac koji izaziva preosetljivost na gluten. 

Kod autoimunih bolesti, praktično, imuni sistem prepoznaje zdrave ćelije kao štetne i proizvodi antitela protiv njih (kao prilikom zaražavanja virusom ili bakterijama).

Kada je celijakija u pitanju, imuni sistem prepoznaje gluten kao pretnju organizmu. Proizvedena antitela potom izazivaju oticanje i upalu tankog creva. 

Unutrašnjost tankog creva nije glatka, već ima resice koje povećavaju površinu apsorpcije hranljivih sastojaka. Kod celijakije dolazi do zapaljenja resica i one se izravnjavaju, nestaju udubljenja i time se površina apsorpcije smanjuje, te je varenje i uopšte apsorpcija hranljivih materija teža. Površina apsorpcije zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala. 

Do zapaljenja u tankom crevu dolazi 2 do 6 časova posle konzumacije glutena. To ukazuje da gluten aktivira imunosistem i izaziva celijakiju. 

Celijakija se ne može izlečiti, ali se može kontrolisati kada se dijagnostikuje. 

Iako mnogi smatraju da je celijakija zapravo alergija na gluten, važno je pomenuti da takva bolest ne postoji. Može se javiti alergija na pšenicu, ali to nije isti pojam. Gluten je protein koji se između ostalog nalazi u pšenici, a iako ga ova žitarica sadrži, ne dolazi sav gluten odatle, stoga se ta dva pojma ne mogu poistovetiti.

Celijakija – simptomi doživotne nepodnošljivosti glutena

Kada je u pitanju celijakija simptomi koji se javljaju kod obolelih se međusobno razlikuju, te se mogu odnositi na digestivni sistem, ali i ne moraju. Neki od najčešćih digestivnih simptoma su: 

• Dijareja 
• Gubitak težine
• Nadutost i gasovi
• Bol u stomaku
• Mučnina i povraćanje
• Zatvor

Osim toga, mogu se javiti i simptomi celijakije nevezani za digestivni trakt:

• Anemija, usled nedostatka gvožđa;
• Osteoporoza (poroznost kostiju);
• Osteomalacija (omekšavanje kostiju);
• Dermatitis herpetiformis (osip i rane koje svrbe, najčešće na laktovima, kolenima, torzou, koži glave, zadnjici);
• Ranice u ustima;
• Glavobolja;
• Bolovi u zglobovima;
• Smanjena funkcija slezine;
• Umor.

Celijakija kod dece može se manifestovati na isti ili sličan način, a najčešće se javljaju digestivni problemi i to: 

• Mučnina i povraćanje;
• Hronična dijareja;
• Netečen stomak;
• Konstipacija;
• Gasovi;
• Bleda stolica karakterističnog mirisa.
• Kao rezultat nemogućnosti varenja nutrijenata, dolazi do: 
• Slabog napredovanja beba;
• Oštećenja zubne gleđi;
• Gubitka težine;
• Anemije;
• Razdražljivosti;
• Niskog rasta;

Neuroloških simptoma kao što su hiperaktivnost (ADHD), poteškoće u učenju, glavobolje, nedostatak koordinacije mišića. 

Kao što možete videti, neki od ovih simptoma nisu neobični i kod drugih oboljenja ili prolaznih stanja, pa se mnogi pitaju kada je pravo vreme za posetu lekaru. 

Ukoliko digestivni problemi kod dece ili odraslih traju više od dve nedelje, definitivno je vreme da posetite stručnjaka. Takođe, zaputite se kod lekara odmah nakon što primetite da je stolica izuzetno obilna i karakterističnog neprijatnog mirisa.

Kod dece je vrlo važno da se celijačna bolest što pre otkrije, kako bi se namirnice bogate glutenom što pre eliminisale iz ishrane i kako bi se napravio plan koji je adekvatan za decu u razvoju. 

Ako se ne leči, celijakija kod odraslih, kao i kod dece, može izazvati i ozbiljne komplikacije.

Komplikacije uzrokovane celijakijom – posledice ako se celijačna bolest ne leči 

Neke od komplikacija smo već naveli, poput osteoporoze i osteomalacije. Osim toga kod obolelih se povećava rizik za razvoj drugih problema: 

1. Neuhranjenost 

Kada tanko crevo ne može da apsorbuje hranljive sastojke dolazi do neuhranjenosti koja vodi ka anemiji, gubitku težine, a kod dece dovodi do sporog i niskog rasta.

2. Slabost kostiju

Poremećena apsorpcija kalcijuma i vitamina D može voditi do slabljenja koštanog sistema, odnosno osteomalacije i osteoporoze kod odraslih i rahitisa kod dece.

3. Neplodnost i pobačaj

Malapsorpcija kalcijuma i vitamina D vodi do reproduktivnih problema.

4. Intolerancija na laktozu

Oštećenja na tankom crevu mogu prouzrokovati bolove u stomaku i dijareju nakon konzumacije mlečnih proizvoda. Nakon oporavka tankog creva, vraća se tolerancija na laktozu i ponovo možete konzumirati mlečne proizvode.

5. Rak 

Oboleli od celijakije koji ne održavaju bezglutensku dijetu u većem su riziku od razvoja nekoliko oblika kancera ukljućujući rak tankog creva i limfom. 

Pojedinci mogu iskusiti neurološke probleme, kao što je periferna neuropatija (oštećenje perifernih nerava, što dovodi do peckanja i trnjenja u rukama i nogama). 

Glutenska enteropatija – uzroci i faktori rizika celijakije

“Ako jedan identični blizanac ima celijakiju, šansa da drugi razvije bolest raste do 75 odsto.“

Do danas nije u potpunosti poznato zašto nastaje celijakija bolest i kako je neki dobiju, a drugi ne. 

Isto tako, nije otkriveno zašto se kod nekih obolelih javi više simptoma. Ipak, ono što je sigurno, jeste da je genetika jedan od glavnih uzročnika, a tu su i drugi faktori koji povećavaju rizik od nastanka bolesti. 

Celakija – bolest koju potencijalno uzrokuje genetika

Šansu za celijkiju povećava prisustvo gena HLA-DQA1 i HLA-DQB1 koji predstavljaju genetski kod za molekule (antigene) HLA-DQ8 i HLA-DQ2. Oni su prisutni kod skoro svake osobe sa celijakijom, međutim prisutni su i kod 30% opšte populacije, a od njih svega 3 % razvije bolest. Stoga se smatra da i drugi faktori igraju značajnu ulogu, poput promena u drugim genima ili uticajem životne sredine. 

Heterodimeri HLA-DQ2 i HLA-DQ8 igraju ključnu ulogu u našem imunološkom sistemu. 

Oni treba da pomažu imunom sistemu da razlikuje sopstvene proteine u telu od stranih proteina koji su nastali od materija koje mogu biti ugrožavajuće prirode, poput bakterija i virusa. 

Proteini iz pomenutih  HLA gena vezuju se jedni za druge i kreiraju funkcionalni proteinski kompleks koji je pristutan na površini određenih imunoloških ćelija i vezuje se za peptide izvan ćelija. 

Ako imuni sistem prepoznaje ove peptide kao bakterijske i virusne, kao odgovor sledi “napad” na njih. Nakon neodgovarajuće reakcije imunog sistema na gluten (koji prepoznaje kao strani peptid, odnosno toksin) javljaju se simptomi celijakije.

Zanimljivo je da kod najbližih rođaka (braća, sestre, deca i roditelji) pacijenata koji imaju dijagnozu celijakije, rizik od oboljenja je 10–15 odsto.

Navike i oboljenja u detinjstvu kao važan faktor za razvoj celijakije

Na razvoj ove autoimune bolesti, mogu uticati faktori poput navika pri dojenju u prvim mesecima života i, možda, suviše ranom prestanku dojenja. Neke studije sugerišu da je dobra preventiva upravo dojenje do godinu dana. 

Osim toga, prerano uvođenje namirnica sa glutenom može povećati rizik od nastanka celijačne bolesti. Preporuka je da uvođenje žitarica koje sadrže gluten bude tek nakon navršene prve godine.

Okidači su, takođe, razne infekcije u detinjstvu, poput rota virusa koji izaziva infekciju sistema za varenje. Najrasprostranjeniji je među decom uzrasta do 5 godina, a posebno nakon navršenih 6 meseci života.

U slučaju virusnih infekcija digestivnog trakta obavezno konsultovati pedijatra i primeniti adekvatne probiotike.

Celijakija – druga stanja i bolesti koje mogu biti faktor rizika

Kako se pokazalo i druga oboljenja mogu povećati rizik od nastanka celijakije, među kojima su najpoznatija:

• Dijabetes tip 1;
• Problemi i bolesti štitne žlezde;
• Ulcerozni kolitis, oboljenje koje zahvata debelo crevo;
• Daunov sindrom;
• Turnerov sindrom;
• Pojedina neurološka oboljenja poput epilepsije.

I dalje nije poznato da li ova oboljenja direktno povećavaju rizik za celijakiju.

Razlika između intolerancije na gluten i celijakije

Pre svega kod intolerancije na gluten i celijačne bolesti, drugačija je reakcija organizma. 

Celijakija je autoimuna bolest, prilikom koje dolazi do abnormalne reakcije imunog sistema, koji se “bori” protiv glutena kao da je virus ili bakterija. Tako nastaju oštećenja digestivnog trakta i upala tankog creva. 

Intolerancija na gluten najbolje se opisuje kao osetljivost na gluten, kada se nakon konzumiranja namirnica sa ovim proteiom javljaju različite stomačne teskobe. 

Osetljivost na gluten – simptomi su reakcije poput mučnine, umora, nadutosti, a dolazi i do gasova. 

Celijakija test – koji testovi se koriste za dijagnostikovanje celijakije 

Brzi test za celijakiju ne postoji.

Preko 90 odsto pacijenata sa celijačnom bolešću ima gen koji kodira za HLA-DQ2 molekul, a ostalih 10 odsto ima nešto drugačiju verziju ovog gena, koji kodira za HLA-DQ8 molekul. U evropskoj populaciji, HLA-DQ2 zastupljen je sa oko 20 odsto, a HLA-DQ8 sa oko 10 odsto. Oboleli od celijakije mogu imati ili jedan ili drugi set gena (koji predstavljaju genetski kod).

Za prisustvo HLA-DQ2 i HLA-DQ8 postoje testovi koji se kod nas rade u laboratorijama za molekularnu genetiku. Ako neko ima celijakiju, izuzetno retko nema pomenute gene. Pomoću ovog testa (ako su geni odsutni) može se isključiti celijačna bolest. 

U slučaju pozitivnog testa, celijačna bolest i dalje ne može biti potvrđena. 

Važno je uraditi dodatne testove, s obzirom na to da 30 % ljudi sa ovim genima nema celijakiju. Genetski testovi za celijakiju preporučeni su članovima porodice u kojoj ima obolelih od celijakije. 

Takođe, postoje testovi za celijakiju za specifična antitela koja su povišena kod ovog oboljenja. Među njima je najosetljiviji i najspecifičniji test na IgA anti-transglutaminska antitela. 

Naravno, i dalje je zlatni standard endoskopski nalaz i biopsija tkiva tankog creva, kada se dijagnoza apsolutno potvrđuje. Dok se ne uspostavi dijagnoza, bitno je ne izbacivati gluten iz ishrane.

Nakon što pacijent dobije potvrđen rezultat i zna da ima bolest, važno je uraditi i druge testove koji određuju ozbiljnost bolesti, a samim tim i neophodnu dodatnu terapiju za “vraćenje u normalu”. Bezglutenska ishrana je svakako najvažniji korak i promena. 

Lekar će vas verovatno uputiti da uradite sledeće testove:

• Kompletna krvna slika, kako bi se na vreme prepoznala anemija;
• Sedimentacija eritrocita i CRP, na osnovu kojih se određuje eventualna inflamacija;
• Celokupan metabolički panel koji daje širu sliku čitavog stanja organizma; Njime se između ostalog određuju proteini, elektroliti, provera stanja jetre i bubrega, kao i kalcijuma, koji je, kao što smo pomenuli, u padu kod osoba obolelih od celijakije. 
• Analiza vitamina D, B12 i folata; 
• Analiza stolice kod celijakije radi procene masnoće u njoj, što pomaže pri proceni apsorpcije hranljivih materija;
• Detaljne analize za gvožđe kao što je provera feritina;
• Ukoliko je neophodno, radi se i rendgen tankog creva. 

Nakon dijagnostikovanja celijakije i postavljanja kliničke slike, kreće se sa terapijom, odnosno uspostavljanjanjem normalnog stanja organizma. 

Lek za celijakiju – kako se leči celijačna bolest?  

Kao što smo pomenuli, celijakija je za sada definisana kao neizlečiva, celoživotna autoimuna bolest. To sugeriše da njeno lečenje nije moguće u potpunosti, ali dobra vest je da je moguće kontrolisati je. 

Kako? 

Kada se celijakija tek dijagnostikuje, osim kompletne promene ishrane, doktori pacijentima mogu prepisati i određene suplemente koji pomažu u smanjenju tegoba koje je celijačna bolest izazvala. 

Najčešće su to gvožđe, cink, vitamin D, vitamin B12 i vitamin K. 

Ipak, kako bi se kontrolisala bolest, ishrana igra glavnu ulogu. 

Celijakija – ishrana igra glavnu ulogu za održavanje dobrog stanja

Osobe sa celijakijiom iz svoje ishrane treba u potpunosti da izbace namirnice sa glutenom. Tačnije, bezglutenska dijeta je za sada jedino dugoročno rešenje za obolele od celijakije. 

Slažemo se da ovo nije jednostavan zadatak.

Ipak, kako je industrija hrane napredovala, danas na tržištu možete pronaći dugačak spisak namirnica koje ne sadrže gluten i u potpunosti vam mogu zameniti omiljene proizvode. 

Celakija – ishrana Namirnice koje osobe sa celijakijom treba da isključe iz ishrane

Pre svega, pomenućemo koje žitarice treba da izbacite iz ishrane:

• Pšenica
• Ječam
• Raž
• Spelta
• Kus-kus
• Ovas – (preporuka je da se i ovas izbaci, jer može biti kontaminiran, a i pojedinci oboleli od celijakije, slično reaguju na pojedine peptide iz ovsa, a test da bi se utvrdilo da li je oboleli od celijakije osetljiv i na ovas, još nije razvijen.)

Osim toga, izbegavajte i namirnice koje sadrže gluten kao što su: 

• Beli hleb
• Pasta
• Kaše od žitarica i pahuljice
• Pivo 
• Određeni lekovi i suplementi
• Određene grickalice i slatkiši
• Prehrambeni skrob, konzervansi i stabilizatori hrane
• Neke prelive za salatu, kečap, soja sos, itd. 

Osim u ovim, manje-više poznatim namirnicama, gluten se nalazi i u drugim proizvodima. Primera radi, može se naći u karminu ili sjaju za usne. 

Retko ko od nas čita etikete ovih kozmetičkih proizvoda, pa je možda za vas najbezbednije da potražite proverene prirodne preparate sa svega nekoliko sastojaka i raspitate se kod proizvođača o njima. Osim toga, gluten se može naći i u pasti za zube, ali i lepku za koverte i markice.

Kako biste bili sigurni da namirnica koju ste odabrali nema gluten, treba dobro da analizirate etiketu. Ponekad se gluten krije pod drugim nazivima, te pročitajte i napomene o alergenima, posavetujte se sa nutricionistom i odabranim lekarom ukoliko je to potrebno. 

Za osobe sa celijakijom nije bezbedno konzumiranje ni proizvoda sa oznakom “može sadržati tragove glutena”.

Namirnice koje treba da se nađu u ishrani 

Ne brinite, iako imate celijačnu bolest, izbora je mnogo. Pogledajte šta sve treba da bude deo vaše ishrane.

• Voće i povrće – U svojoj prirodnoj i svežoj formi, voće i povrće ne sadrži gluten, pa su tako nepogrešiv izbor za vaše obroke. Ukoliko kupujete prerađene proizvode, uvek pročitajte etiketu. Kandirano voće na primer može sadržati gluten. 
• Mahunarke – Izuzetno hranljive i zasitne, mahunarke poput leblebija, graška i pasulja su odličan izbor za ručak. One su deo mnogih bezglutenskih proizvoda i često se koriste kao zamena žitaricama.
• Bezglutenske žitarice kao što su kukuruz, kinoa, braon i beli pirinač. Takođe, odličan izbor su bezglutenski hlebovi i testenine napravljeni upravo od ovih žitarica. 
• Životinjski proizvodi poput jaja, mesa i mlečnih proizvoda – posebno jogurta i sira.
• Orašasti plodovi i semenke kao što su semenke bundeve, suncokret, badem, kesten, orasi, lešnici i sl. 
• Određeni sosovi i prelivi – Iako mnogi prelivi i sosovi sadrže gluten, uvek možete pronaći proizvode bez glutena, ili ih samostalno napraviti kod kuće. Neki od njih su: humus, gvakamole, pesto sos, jabukovo sirće, tahini, itd. 
• Zdrave masti i ulja kao što je maslinovo ulje. 

Kakvi su izgledi da se razviju novi tretmani

Za obolele od celijakije u ovom momentu jedini tretman je ishrana bez glutena. Istraživanja o uzrocima ove bolesti omogućila su da se pojavi više pristupa za razvoj alternativnih terapija.

Nove strategije podrazumevaju da eventualno gluten koji npr. sadrži pšenica ne bude toksičan, odnosno novi modifikovani varijeteti pšenice. U toku su istraživanja koja imaju za cilj razvoj enzima koji bi mogao da “detoksifikuje” gluten u toku obrade hrane i koji bi se uzimao neposredno pre jela.

Zatim, tu je mogućnost razvoja lekova koji bi blokirali mesto vezivanja na HLA-DQ2 (ili HLA-DQ8). Takođe, tim naučnika u Americi radi na razvoju vakcine koja bi imala za cilj da spreči razvoj bolesti ili da je tretira. Bilo koje od ovih otkrića bilo bi revolucionarno za tretiranje celijakije i poboljšanje kvaliteta života obolelih.

Dok čekamo da se pronađu novi tretmani, dobra vest za sve jeste da se ova bolest može kontrolisati pravilnom ishranom i suplementacijom ukoliko je neophodna.