Some picture

Geni glavni krivci za celijakiju

U toku su istraživanja koja imaju za cilj razvoj enzima koji bi mogli da detoksifikuju gluten u toku obrade hrane. U Americi tim naučnika radi na razvoju vakcine koja bi trebalo da spreči razvoj bolesti

Celijakiju ima jedan odsto ljudi u svetu, ali manji deo ove populacije zna da od nje boluje, odnosno ima uspostavljenu dijagnozu. Kod najbližih rođaka (braća, sestre, deca i roditelji) pacijenata koji imaju dijagnozu celijakije, rizik od oboljenja je 10–20 odsto.

Ako jedan identični blizanac ima celijakiju, šansa da drugi razvije bolest raste do 70 odsto. Iz ovoga se zaključuje da genetski faktori igraju glavnu ulogu u razvoju celijakije.

Simptomi koji se javljaju kod obolelih razlikuju se i mogu varirati. U slučaju oboljenja površina tankog creva koja je odgovorna za apsorpciju hranljivih materija može se smanjiti na veličinu stola za stoni tenis, dok normalno tanko crevo ima površinu teniskog terena.

Celijakiju ima jedan odsto ljudi u svetu, ali manji deo ove populacije zna da od nje boluje

Zlatni standard

Unutrašnjost tankog creva nije glatka, već ima resice koje povećavaju površinu apsorpcije. Kod celijakije dolazi do zapaljenja resica i one se izravnjavaju, nestaju udubljenja i time se površina apsorpcije smanjuje. Površina apsorpcije zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala. Simptomi mogu biti neuhranjenost, anemija, malaksalost, osteoporoza, probavne smetnje, nadimanje stomaka, mučnina.

Sa celijakijom su povezana dva gena koja se nasleđuju. Preko 90 odsto pacijenata sa celijačnom bolešću ima gen HLA-DQ2, a ostalih 10 odsto ima nešto drugačiju verziju ovog gena, HLA-DQ8. U evropskoj populaciji, HLA-DQ2 zastupljen je oko 20 odsto, a HLA-DQ8 oko 10 odsto. Oboleli od celijakije mogu imati ili jedan ili drugi set gena.

Za prisustvo HLA-DQ2 i HLA-DQ8 gena postoji test koji se kod nas radi u laboratorijama za molekularnu genetiku. Ako neko ima celijakiju, izuzetno retko nema ove gene. Pomoću ovog testa (ako su geni odsutni) može se isključiti celijačna bolest.

Takođe, postoje testovi za specifična antitela koja su povišena kod ovog oboljenja. Naravno, i dalje je zlatni standard endoskopski nalaz i biopsija tkiva tankog creva, kada se dijagnoza apsolutno potvrđuje. Dok se ne uspostavi dijagnoza, bitno je ne izbacivati gluten iz ishrane.

Za obolele od celijakije u ovom momentu jedini tretman je ishrana bez glutena

Spoljni faktori

Prisustvo ovih gena, međutim, ne znači da će svaki nosilac razviti celijakiju. Prema aktuelnim podacima samo dva do pet odsto osoba s prisustvom ovih gena oboli od celijakije.

Nove strategije podrazumevaju da se eventualno napravi gluten koji nije toksičan

Iz ovoga proizilazi da i spoljni faktori igraju značajnu ulogu, poput navika pri dojenju u prvim mesecima života i, možda, suviše ranom prestanku dojenja. Neke studije sugerišu da je dobra preventiva dojenje do godinu dana, kao i uvođenje žitarica koje sadrže gluten tek nakon navršene prve godine.

Okidači su, takođe, razne infekcije u detinjstvu.

Kakvi su izgledi da se razviju novi tretmani

Unutrašnjost tankog creva kod obolelih od celijakije, pre dijagnoze i sprovođenja bezglutenske ishrane, preplavljena je aktivnim imunim ćelijama (T-ćelijama). Do zapaljenja u tankom crevu dolazi dva do šest časova posle konzumacije glutena. To ukazuje da gluten aktivira imunosistem i izaziva celijakiju.

Istraživanja o uzrocima ove bolesti omogućila su da se pojavi više pristupa za razvoj alternativnih terapija

Za obolele od celijakije u ovom momentu jedini tretman je ishrana bez glutena. Istraživanja o uzrocima ove bolesti omogućila su da se pojavi više pristupa za razvoj alternativnih terapija.

Nove strategije podrazumevaju da se eventualno napravi gluten koji nije toksičan, odnosno nove modifikovane varijetete pšenice. U toku su istraživanja koja imaju za cilj razvoj enzima koji bi mogli da detoksifikuju gluten u toku obrade hrane ili koji bi se uzimali neposredno pre jela.

Zatim, tu je mogućnost razvoja lekova koji bi blokirali mesto vezivanja na HLA-DQ2 (ili HLA-DQ8). Takođe, tim naučnika u Americi radi na razvoju vakcine koja bi imala za cilj da spreči razvoj bolesti ili da je tretira. Bilo koje od ovih otkrića bilo bi revolucionarno za tretiranje celijakije i poboljšanje kvaliteta života obolelih.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *