Gde stojimo sa sobom

Samo još da uhvatimo ponovo ritam sa kafanama i da ostavimo ovu epizodu 2020 iza nas. Ne ponovilo se!

Može me čovek smatrati primitivnom, verovatno licemernom. Ne volim veštačke nokte, usta, proteze bilo koje vrste, osim u medicinske svrhe. Sve izgleda kao jezivi soliteri. Hladno i veštački.

Potpuni je paradoks posredi. Nesporazum 100 odsto. Nema drugog objašnjenja. Mislila sam da novi vek nosi grljenje drveća, spajanje sa nebom, prirodom, svemirom, spajanje energija. Čistu spiritualnost bez tela kao teme. Gde stojimo sa sobom?

Beograd je divan i mirišljav. Vozim svaki dan kroz Lipe i lepi Zemun. Reke su nam lek.

Deco, idemo dalje, kaže Dragan Nikolić u istoimenom filmu

Gledam u ušće Save u Dunav, svaki dan opčinjena tom slikom. Vreme leti, sunce peče ponovo, a mi mladi.

Sećam se, tu su me učili da vozim bicikl. Tu sam moju decu učila da voze bicikl. Tu me je tata prvi put vodio u Muzej savremene umetnosti. Tu sam moju ćerku vodila na izložbu Rijks muzeja.

Samo još da uhvatimo ponovo ritam sa kafanama i da ostavimo ovu epizodu 2020 iza nas. Ne ponovilo se!

Srbija, zemlja spajanja stolova u kafanama, smeha, druženja, grljenja, komšija, komšinica, oličenje života.

Deco, idemo dalje, kaže Dragan Nikolić u istoimenom filmu.

Danas, ozbiljan ručak: smuđ na smederevski način i krompir-salata.

Slušam Million reasons i volim te još više.