Gde je naša savest, a gde svest?

Kako kaže naš narod – spolja gladac, a unutra jadac – udari nas sve jasno i precizno.

Gladac – gizdavac, kicoš, gizdav, doteran, sjajan, blještav. Jadac/jarac – i čovek i događaj i kost i krvnik, ružan, neprijatno iznenađenje.

Nije advokat samo onaj koji završi pravni fakultet. Nije naučnik onaj koji doktorira. Nije čovek onaj koji vazduh diše.

Ranjena savest. Moralna osetljivost. Psihološka savest.

Sud savesti. Savest bez nesigurnosti.

Mučim se mislima gde je naša savest, a gde je naša svest.

Ne znam šta nam je činiti da izađemo uzdignute glave na ovo jesenje sunce. Da pokupimo šareno lišće za dečji herbarijum. Da se Bogu zahvaljujemo što ponovo svi na okupu presujemo lišće.

Malo je odgovora danas.

Doktorirali formu bez suštine.

Seckam mnogo luka, tri vrste, da što više plačem.

Dok gledamo i živimo ovu predstavu, imajmo uvek na umu: Humanum et morale convertuntur.

Ono što je uistinu ljudsko ujedno je i moralno. Šta je nama uistinu?

Amin.