Gde god ima savesti, ima i griže savesti
Sa osećanjem krivice svi smo se sreli barem jedanput u životu.
Ova nezdrava emocionalna reakcija znatno utiče na opšte blagostanje osobe. Ako je intezivna i dugo traje, onda ozbiljno može ugroziti vaš kvalitet života.
Povod za grižu savesti može biti osećaj da ste povredili neku blisku osobu ili događaj koji karakterišete kao nemoralan, a može biti i izraz autodestruktivnog stava prema sebi (samokažnjavanje).
Osećaj krivice često potiče iz detinjstva, a i nezdrava emocija anksioznost može biti jedan od uzroka.
Postoji nekoliko vrsta krivice: prirodna, maladaptivna, misli o krivici…
Najčešće se prevazilazi psihoterapijom, tokom koje je veoma važno da OPROSTITE SEBI.
Šta je osećaj krivice
Osećaj krivice je nezdrava emocija čija zdrava alternativa je KAJANJE ili ŽALJENJE.
Ona je neprijatna emocija koju osećamo kada ono što činimo nije u skladu sa našim ličnim i moralnim vrednostima i kada od osobe koja ima autoritet dobijemo kritike da je to što činimo – loše!
• Ovaj osećaj nam omogućava da prevaziđemo žaljenje zbog nekih postupaka i daje nam signal da promenimo naše ponašanje u budućnosti.
• Dobro je da preispitujemo šta smo uradili ili šta smo rekli, jer bez osećanja krivice ne bismo mogli shvatiti šta smo pogrešili. Sve ovo pomaže dobrim odnosima sa ljudima.
Griža savesti nekada može biti toliko jaka emocija da potpuno okupira našu svest i onda nas sputava u daljem životu.
Iz osećaja krivice mogu proizići dodatni psihofizički problemi – depresija, anksioznost i nisko samopoštovanje.
Ne postoji idealan čovek, onaj koji nikada nije pogrešio, mi smo pogrešivi, kao što su i drugi pogrešivi.
Ne treba mešati OSEĆAJ ODGOVORNOSTI sa OSEĆAJEM KRIVICE.
Zato treba osvestiti svoje greške, preuzeti odgovornost za njih i truditi se da ih izbegavamo u budućnosti.
Zbog čega nastaje griža savesti
Osećaj krivice koji vas preplavljuje i onemogućava zdravo funkcionisanje u daljem životu, jedan je od najčešćih uzroka razvoja psiholoških problema kao što su anksioznost, depresija, stid…
• Vrlo često je to posledica iskustva još iz DETINJSTVA. Deca koja misle da nisu dovoljno dobra, da su uradila nešto loše, mogu ući u osećaj krivice.
Naime, tokom odrastanja i razvijanja, imali smo priliku da upoznamo osećanje krivice tokom procesa socijalizacije.
Kao zrelo osećanje, krivica se javlja kod dece kada su sposobna da razlikuju dobro od lošeg.
Ako ih roditelji ne podstiču da dolaze do izražaja u aktivnostima koje su volela – jednog dana će to biti deca koja neće biti kreativna.
Često smo svedoci da se krivica koristi u vaspitanju kada želimo da dete naučimo zašto neka ponašanja jesu, a neka nisu sigurna ili primerena određenoj situaciji.
Posebno se izdvaja SINDROM DOBROG DETETA
On podrazumeva samožrtvovanje i potčinjavanje. To su dobra deca koja su tako naučena, jer nisu imala drugu opciju već da se podređuju svojim roditeljima kako bi izbegli njihov bes ili njihovo odbacivanje – na ovaj način takva deca nemaju kontrolu nad sopstvenim životom.
Ovde je osećaj krivice NAMETNUT, nije autentičan i obično ga prati rečenica: „Ako me voliš, ne bi to radio.”
Život u porodici koja nema zdrave granice, gde vladaju pogrešni stilovi roditeljstva, učiniće da dete oseća krivicu bez razloga.
• Povod za grižu savesti može biti i osećaj da ste povredili neku blisku OSOBU, ili…
• DOGAĐAJ koji se karakteriše kao nemoralan. Osećanje krivice može biti i izraz pogrešno percipirane krivice, ili…
• AUTOAGRESIVNOG STAVA prema sebi.
Vrste osećanja krivice
Postoji više različitih osećanja krivice.
PRIRODNA KRIVICA
Ako ste zaista nešto pogrešili, IZVINJENJEM za tu radnju možete se osloboditi krivice.
MALADAPTIVNA KRIVICA
Kada se osećate krivim što niste preduzeli određene mere kako biste sprečili nešto što niste mogli da predvidite – posledica je osećaj srama, žaljenje, krivica.
MISLI O KRIVICI
Svako od nas ponekad ima neprikladne misli i povodom njih razvijamo osećaj krivice.
Koje su posledice osećanja krivice
KOGNITIVNE POSLEDICE
Šta je to što vas ometa da sasvim jasno razmišljate?
• Zaključujete da ste sigurno počinili greh.
• Pripisujete sebi više lične odgovornosti nego što je to objektivno.
• Dajete manje odgovornosti drugima nego što situacija nalaže.
• Ne mislite o olakšavajućim faktotima.
• Mislite da će vas stići kazna.
BIHEVIORALNE POSLEDICE
Kakvo ponašanje proizilazi iz ovako neracionalnog razmišljanja?
• Osoba preklinje za oproštaj.
• Osoba se trudi da samodestruktivno pobegne od bola krivice.
• Osoba nerealistično obećava da više neće grešiti.
• Ponekad osoba teži da sebe kazni fizički ili izolacijom.
• Ponekad osoba poriče odgovornost za grešku.
Kako prevazići osećaj krivice
Sa osećajem krivice se bori mnogo ljudi, ali uz određen rad, ovaj osećaj se može prevazići.
Terapija REBT ima veliku ulogu, ona vas uči kako da prepoznate negativna osećanja kao što je krivica, sve sa ciljem da sagledate realnost iz druge perspektive kako biste se oslobodili negativnih misli i sebi oprostili i tako negativnu emociju zamenili zdravom emocijom koju zovemo KAJANJE!
Preispitajte se…
• ŠTA JE TO ŠTO SEBI ZAMERATE?
• ŠTA VAS JE DOVELO DO TOGA DA POGREŠITE?
Osobe koje imaju tzv. IRACIONALNA UVERENJA, i na taj način sebe emotivno i bihevioralno uznemiravaju, koriste filozofiju: APSOLUTISTIČKA UVERENJA i ZAPOVESTI, kojih se često snažno drže ugrađujući ih u svoje psihosomatske reakcije, naviknuti da postupaju u skladu sa tim disfunkcionalnim uverenjima.
Ne treba razmišljati o prošlosti, jer se tu ništa ne može ispraviti i ne treba sebe mučiti.
I zato, u doba kada se ljudi u svim sferama života osećaju iscrpljeno i premoreno raznim osećajima krivice, treba se okrenuti sadašnjem trenutku, radu na sebi i adekvatnoj psihoterapiji ako ne možete sami da se izborite sa osećajem krivice, i da na taj način naučite šta sledeći put treba da uradite kako biste izbegli neprijatne situacije.
PRIHVATITE ČINJENICU DA JE LJUDSKI GREŠITI!