Gajimo dobro u nama

Krenimo lagano iz početka. Razumimo sebe, druge, bližnje, nebližnje. Volimo različitosti, sličnosti. Brinimo

Ne volim podele. Ne volim takmičenja. Životinjski nagon za pripadanjem socijalno prihvatljivom toru.

Moj. Tvoj. Demokratski. Umetnički. Etički. Moderan. Seljački.

Udaljavamo se svetlosnim godinama od suštine, brige, razumevanja.

Razumem strah, niske pobude, nagradno tapšanje po ramenu.

A mene ako se sete, sete se. Član biblioteke. Mis, bubašvaba.

Ne peremo zube, ali smo najglasniji vernici. Bijemo slabije od sebe, ali zato bunde – ni slučajno ne nosimo. Psujemo, grdimo, vičemo, ali znamo šta je red. Žene niti razumemo niti volimo. Govorimo sinovima rođenim: oženi se da ne moram da te peglam i perem.

Šta li ćemo biti kad porastemo?

Nedeljnim ručkom dajemo legitimitet propalim brakovima, lažima, nasilju.

Nego – eureka, nije sve tako crno! Krenimo lagano iz početka. Razumimo sebe, druge, bližnje, nebližnje.

Volimo različitosti, sličnosti. Brinimo.

Za prirodu, svako drvo, gajimo dobro u nama.

Kiša u maju uvek je i za sve dobra. Nema nikakve dileme. Svi se slažemo.

No dilema je da domaća supa rools. Ko zna knedle od griza da napravi, bez da mu se raspadnu, zaslužuje Mišlenovu zvezdicu. Cenim, 65 odsto kuća u Srbiji.

Za sve kuvare, kuvarice i one koji se tako osećaju, danas kuvam uz U2 – I still haven’t found what I’m looking for.

Šta li ćemo biti kad porastemo?