Zaostavština Fransoaz Žilo: Vidim život kao lavirint. Idete kuda vas vodi

Jedina žena koja je ostavila velikog Pikasa i potom uspela da izgradi sopstvenu slikarsku karijeru (jedna njena slika prodata je za 1.300.000 dolara) preminula je u 101. godini

Na dugačkom spisku žena koje su prošle kroz život Pabla Pikasa, velikog slikara i jednog od najvećih zavodnika 20. veka, Fransoaz Žilo se izdvaja po tome što nije dozvolila da je sprži narcisizam muškog genija. I danas je kultna fotografija iz vremena kad je bila Pikasova muza, na kojoj je on štiti i zaklanja velikim suncobranom na plaži južne Francuske, ali Fransoaz se posle deset godina veze ipak osmelila da iskorači iz tog zaklona.

Fransoaz Žilo se izdvaja po tome što nije dozvolila da je sprži narcisizam muškog genija

Danas, Fransoaz Žilo je značajno ime u svetu savremenog slikarstva, a njena platna su izložena u najvećim svetskim galerijama, kao što su Metropoliten, MoMA u Njujorku ili Pompidu centar u Parizu. Jedna njena slika nedavno je prodata u Sotbiju za milion i trista hiljada dolara.

Njena platna su izložena u najvećim svetskim galerijama, kao što su Metropoliten, MoMA u Njujorku ili Pompidu centar u Parizu

Živela je u elitnom delu Menhetna, u stanu uz koji ima i atelje. Uz nju je bila Aurelija, njeno najmlađe dete. Dvoje starije dece, Kloda i Palomu, dobila je sa Pikasom. Retko daje intervjue, ali je povodom svog 100. rođendana govorila za Njujork tajms i za prigodno fotografisanje obukla je vatrenocrveni kostim. „Nosim crveno kao vrstu zaštite, kao afirmaciju karaktera. To mi omogućava da se predstavim onako kako želim da budem viđena”, objasnila je. Inače, crvena je veoma prisutna u njenoj garderobi.

U Pikasovom bermudskom trouglu

Sasvim drugačiju odeću je Fransoaz izabrala za prvu posetu Pikasu. Upoznala ga je u proleće ratne 1943. u jednom pariskom bistrou. Imala je 21 godinu i već je bila deo pariske umetničke boemije. Pikaso je tada imao 61 godinu i već je bio ikona. Kad je pohvalio njen talenat i ponudio joj atelje u svojoj kući, gde može nesmetano da radi, bila je više nego ushićena.

Za prvi dolazak u taj atelje obukla je crnu plišanu haljinu zatvorenu do grla sa belom čipkanom kragnom, a kosu je savila u punđu, po uzoru na jednu Velaskezovu sliku.

Upoznala ga je u proleće ratne 1943. u jednom pariskom bistrou. Imala je 21, a Pikaso je tada imao 61 godinu

Iako je, kao i svi, Pikasom bila očarana, emotivna veza s njim nije joj bila cilj. Znala je ono o čemu je pričao ceo Pariz, da on već ima javnu i veoma burnu vezu sa slikarkom i fotografkinjom Dorom Mar, da mu stalne ljubomorne scene pravi zakonita žena, ruska balerina Olga Hohlova, sa kojom ima sina Paula, a da je sve to začinjeno njegovim nebrojenim avanturama. Ali iako nije imala nameru, Fransoaz je ipak upala u taj ljubavni bermudski trougao.

Tokom deset godina života sa Pikasom mnogo je naučila o slikarstvu, od samog Pikasa i od kruga njegovih prijatelja, koji su činila najznačajnija imena iz svih oblasti umetnosti. Ipak, život sa genijem imao je svoju cenu. Sada je Fransoaz postala meta; naizmenično su je napadale ostavljena ljubavnica Dora Mar i ljubomorna supruga Olga Hohlova.

Učene smo da ćutimo

Ali pravi pakao počeo je nakon što je rodila decu, prvo 1947. Kloda, koji je danas vizuelni umetnik i biznismen, nagrađen francuskom Legijom časti, a dve godine kasnije i Palomu, danas modnu kreatorku, kreatorku parfema i poslovnu ženu.

Žilo u svojoj knjizi kaže da je posle rođenja dece Pikaso postao okrutan i ciničan, da joj je ubijao samopouzdanje, vređao je i često bio nasilan

U knjizi Život s Pikasom, koju je Fransoaz Žilo objavila 1964, deset godina nakon što ga je ostavila, ona kaže da je posle rođenja dece Pikaso postao okrutan i ciničan, da joj je ubijao samopouzdanje, vređao je i često bio nasilan. „Jednom mi je pritisnuo upaljenu cigaru na obraz. Ali izdržala sam”, napisala je u knjizi.

Nije bilo lako izvući se iz senke tako autoritativne ličnosti kakav je bio Pikaso, ali Fransoaz je već imala jedno slično iskustvo. Njen otac bio je tipičan predstavnik buržoaskog sistema vrednosti, ćerku je vaspitavao spartanski i zahtevao od nje da studira prava, ali je ona uspela da se otrgne i posveti se onome što je želela – umetnosti. „Kao vrlo mlade ženske osobe, učene smo da ćutimo”, rekla je Fransoaz u intervjuu za Njujork tajms. „Od početka su nas učili da je lakše zauzimati drugo nego prvo mesto. Govorimo sebi da je to u redu, ali to nije u redu. Važno je da naučimo da izrazimo sebe, šta je ono što se nama sviđa, što mi želimo.”

Život kao lavirint

Nakon što je napustila Pikasa, Fransoaz je nastavila sa još većim žarom da slika i da radi keramiku, po kojoj je posebno bila poznata. Ali, mnogi galeristi sa kojima je ranije sarađivala sada su počeli da je odbijaju jer, kako piše u svojoj knjizi, sam Pikaso je to od njih tražio, kako bi joj pokazao da ona bez njega ne vredi ništa.

Ipak, Žilo se 1955. udala za francuskog glumca i slikara Lika Simona, sa kojim je sledeće godine rodila ćerku Aureliju, a od njega se razvela 1962. Počela je mnogo vremena da provodi u Americi, gde je upoznala virusologa Džonasa Salka, poznatog po tome što je razvio prvu efikasnu polio vakcinu. S njim je ostala u braku sve do njegove smrti 1995. Ali ni taj brak nije bio običan. Pošto je on, kao rođeni Njujorčanin i poslovno bio vezan za Ameriku, a ona za Pariz, njih dvoje su samo polovinu godine provodili zajedno u Kaliforniji, dok su drugu polovinu provodili svako u svom prirodnom okruženju. I posle muževljeve smrti, Frasoaz Žiro je nastavila da živi između Amerike i Pariza.

Kad danas sumira svoje bogato životno i umetničko iskustvo, Fransoaz kaže: „Vidim život kao lavirint. Ne borite se s njim. Idete kuda vas vodi. Ili, pak, krenete drugim putem.”

*Naslovna reprodukcija ulja Pabla Pikasa, 1951.godine, naslov Fransoaz, Klod i Paloma, poštanska marka Sao Toma i Prinsipe, 1981., © Andrey Lobachev / Shutterstock.com