Some picture

Fotografije

Dakle, fotografija – to sam ja! To sam ja, u milion izdanja – ja, ja, ja, fotograf i ja

Otkako je tehnološka revolucija promenila svet, praveći od svakog čoveka svog ličnog paparaca, i otkako se dokazi života ispostavljaju javnosti na društvenim mrežama, fotografija je postala neka vrsta mentalne štake bez koje se ne može zamisliti ova beskrajna, luda trka da se bude viđen, lajkovan, voljen i u toku. Ceo svoj život nosim u telefonu, mogu da vam ga pokažem. Samo, što niko danas nema vremena, ni živaca, ni interesovanja da gleda tuđe fotografije. Svako ima sebe i svoju sliku ljubi. Paradoks narcizma je u tome, kao što je lepo napisao Oskar Vajld, što i jezero u kome se ogledao Narcis, nije uživalo u njegovoj lepoti, nego u sopstvenom odrazu u njegovim očima.

A, onda, pre neki dan sređivala sam police. Desetine albuma sa fotografijama, po kojima je popadala fina prašina. Tamo smo mi, naši mali privatni životi, naši izleti, rođendani, ljudi koji su iščileli iz našeg sećanja i čija smo imena možda i zaboravili.

Poenta sa starim fotografijama je što ih neko čuva, čak i u kutijama za cipele

Fotografije kojima je ta nedodirnutost, godinama, oduzela možda malo originalne boje, ali ne i lepotu. I pale su mi na pamet fotografije, one crno-bele, reckave, kod mame. Stajale su, i još uvek stoje, u plakaru, na vrhu, u staroj kutiji od cipela, pored kutije sa ukrasima za jelku. Mi bismo ih skidale, i onda bismo ih satima gledale, slagale, one su bile neko divno romantično gorivo našeg sećanja na detinjstvo, na mali srećan život. I danas, ponekad, kad odemo kod mame na ručak, ona izvadi neku raskupusanu kovertu i kaže: „Vidite šta sam našla”. Onda se ozarimo. I smejemo se našim divnim, smešnim facama iz gimnazije, s letovanja ovog ili onog, maminoj frizuri, rođacima, izgubljenim poznanicima, našoj običnosti.

Poenta sa starim fotografijama je što ih neko čuva, čak i u kutijama za cipele. Digitalna era, koja je beskonačnost količine ispucanih fotki stavila nadohvat ruke, čini ideju gledanja fotografija skoro nemogućom misijom. Jer niko nema vremena da gleda stare fotke, kad neprestano mora da pravi nove. Posle vrlo kratkog vremena, one završavaju negde, u gigantskoj supi svih slika na svetu, iza ekrana kompjutera.

Da stvar bude još gora, desilo mi se dva puta da mi je crkao kompjuter, a s njim su u zaborav otišle stotine fotografija, pa i sećanje na trenutke koji su ovekovečeni. Tako da, razmišljam, kutije za cipele su zakon! I, osim toga, obrisala sam prašinu sa starih albuma, i celo popodne gledala sam slike koje nešto znače. A onda sam pogledala u svoj telefon, i skoro sve fotke pobacala sam na ogromno digitalno đubre.

Comments Icon 12

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Jasmin Tuzovic kaže:

    Hvala gospodo Mirjana, pronalazim se u Vašim tekstovima i to mi prija!

  2. Biljana Cicovic kaže:

    Miro .. Bravo . Sve se slažem sa tobom. Ma uvek se slažem s tobom.. a sa svime ovim što nas okružujem apsloutno NE. Ja kao jedan rak.. ka i ti letim na svojim krilima.. sanjam svoje snove. Ali lome mi krila.. ruše snove.
    Jednom davno popile smo kadu na Kopaoniku u maju mesecu u Grandu. Visoka plava žena.. poljubac

  3. sasha kaže:

    Exelent! Kao u ivijek

  4. MacAn kaže:

    Moji su rodjeni u kuci pored kafane Sunce. Poz drav!

  5. Jasmina Radjenovic kaže:

    Divna prica,
    i ja cuvam albume,moje i moga brata kao i dece dok se nije pojavila digitalizacija.Imam ponekad obicaj (dok su roditelji bili zivi) da napravim slike sa telefona,za njih je to bilo lepo i svecano…nekako posebno!
    Veliki pozdrav i uvek se obradujem Vasim knjigama i stivima.
    Jasmina Radjenovic

  6. Nela Golubovic kaže:

    Ja draga Mirjana jos uvek kupujem albume Fotografije sa telefona prebacim na disk pa kod fotografa kojih hvala bogu jos ima

  7. Dragana J kaže:

    Kako ja ovo divno napisano. I nase generacije su se potpuno prepoznale u pomenutim kutijams od cipela 👍❤

  8. Dragana J kaže:

    Kako ja ovo divno napisano. I nase generacije su se potpuno prepoznale u pomenutim kutijams od cipela 👍❤ . Povratak u detinjstvo i nas crno beli svet

  9. Ljiljana kaže:

    Upravo tako.

  10. Gordana Stojanovic kaže:

    Fotogragije moraju imati zapis – ko je na njima, gde i kada i onda imaju punu vrednost. Pošavši od starih fotografija, napisala sam knjigu (rodoslov) “Tragom starih fotografija” i obuhvatila 500 osoba rođaka i prijatelja. Fotografije su same povukle veoma interesantni tekst. Fotosi su vredan zapis o životu

  11. bilja kaže:

    A premijerka Srbije se ponosi digitalizacijom koja rapidno napreduje po zemlji…hmmm, vrijeme unistavanja ljudskih mozgova i ljudskih sjecanja uveliko je doslo, na zalost svih koji su to shvatili 🙁

  12. Milena Garfield kaže:

    Divno setno tačno