Fićfirići

Sedela sam nedavno u društvu „zrelih, ostvarenih muškaraca, svesnih sebe” i jedini utisak mi je bio da ti muškarci nisu svesni nikog drugog

Sedela sam pre nekoliko dana sa drugaricom, kojoj je neidentifikovani udvarač naneo ozbiljnu povredu ega. Ni deset dana posle njihovog prvog susreta, nije joj se niti javio, niti joj je poslao poruku, iako je ostavljao utisak ozbiljnog čoveka koji je svestan sebe.

Ispostavilo se da je u pitanju bio neki fićfirić, neozbiljan dasa koji te večeri nije imao pametnija posla. Uzgred, i oženjen je, mada „ne fanatično”, kako joj je sam priznao.

Pretpostavljate, ubrzo pošto mi je do tančina prepričala njihov susret, njena očekivanja, njihov razgovor, i iskazala zapanjenost što joj se nije javio, razgovor se pretvorio u uopštenu priču o vezama, ljubavi, ženama i muškarcima, o sveopštoj usamljenosti i maglovitim očekivanjima, o sumraku romantičnog ideala, o površnosti, o lenjosti, o nezainteresovanosti da bolje upoznamo i druge i sebe.

„Dobro, umeš li tačno da definišeš kakvog muškarca želiš”, pitala sam je između dva gutljaja kisele vode.

Moja drugarica, lepotica, trepnula je svojim jako našminkanim lepim plavim očima, i zamislila se nekoliko sekundi.

„Želim uspešnog, zrelog muškarca, čoveka koji je svestan sebe, i koji je svestan sveta oko sebe.”

I dok je nabrajala sve željene detalje iz pogleda na svet „muškarca koji je svestan sebe”, pokušala sam da joj objasnim suštinu te iluzije o „svesnosti”.

Od tih ega, većih i od najviših planina, za tim stolom bilo je teško čak i čašu dohvatiti

Sedela sam nedavno u društvu „zrelih, ostvarenih muškaraca, svesnih sebe” i jedini utisak mi je bio da ti muškarci nisu svesni nikog drugog. Da ih niko drugi ne zanima, osim sopstvenog odraza u ogledalu. U životu mi nije bilo dosadnije. Napumpani kao guske za tovljenje, lovili su pažnju jedni drugih, mereći ko je bolji, uspešniji i ostvareniji. Oni ne umeju nikoga da zabave, i zato očekuju da budu zabavljeni. Od tih ega, većih i od najviših planina, za tim stolom bilo je teško čak i čašu dohvatiti.

Paradoks te napumpanosti leži u jednostavnoj logici – čovek koji je istinski svestan sebe, uvek sagledava samo sopstvenu malenkost, budale samo sopstvenu veličinu. Čovek koji je svestan sebe, u stvari, ima svest o svetu, samo nesvestan čovek misli o sopstvenoj izuzetnosti. Drugim rečima, što si veći – to si manji. I što si manji, to o sebi misliš da si veći.

„Muškarac koji je ʼsvestan sebeʼ”, rekla sam, „u stvari je isti kao frajer koji čupa obrve”.

Pogledala me je zapanjeno, zamislila se nekoliko sekundi, a onda me šokirala.„Da znaš da si u pravu”.