kultura-odmor
Dauntonska opatija

Fenomen Dauntonske opatije: Zašto volimo svet Džulijana Felousa

I danas hiljade turista pohode zamak Hajkler u Hempširu gde je sniman veći deo materijala o engleskoj aristokratskoj porodici Kroli i njihovoj kućnoj posluzi

Vreme istorijske drame bazirane na klasnim razlikama odavno je mrtvo, rekao je 1995. urednik u BBC-ju, vraćajući Džulijanu Felousu ponuđeni scenario. Samo četiri godine kasnije, Felous je za reditelja Roberta Altmana napisao scenario za film Gosford park i za njega dobio Oskara, što je dalje omogućilo da napiše i producira Dauntonsku opatiju, seriju koja je počela da se prikazuje pre 12 godina i do sada postala globalni fenomen.

Novi film, Dauntonska opatija: Nova epoha, koji je u Londonu prvi put prikazan 29. aprila, trenutno je na repertoaru naših bioskopa. On dolazi nakon šest sezona serije i filma iz 2019. koji je inkasirao 195 miliona dolara.

Novi film, Dauntonska opatija: Nova epoha, koji je u Londonu prvi put prikazan 29. aprila, trenutno je na repertoaru naših bioskopa

Film, most među generacijama

Tolika popularnost privlači na hiljade turista u zamak Hajkler u Hempširu gde je sniman veći deo materijala o engleskoj aristokratskoj porodici Kroli i njihovoj kućnoj posluzi.

Serija počinje 1912, na dan kad u zamak stiže vest o potonuću Titanika i traje do 1923, dok novi film zalazi dublje u 20. vek, kada porodica izlazi iz zone spokoja, privremeno se seli u vilu Golubica u južnoj Francuskoj, a u njihove živote ulazi – film.

„Generacija mojih dedova smatrala je film zabavom za radničku klasu, ali su njihova deca brzo prigrlila magiju filma, što su oni smatrali cepanjem svog sveta. Za kratko vreme film je postao zabava za sve ispod 40 godina. Moji roditelji su voleli Freda Astera i Džindžer Rodžers, ali kad su jednu svoju baba-tetku odveli u bioskop, ona je bila zgrožena. S druge strane, film je postao most između generacije mojih roditelja i moje”, preneli su nedavno mediji reči Džulijana Felousa. Ili bi bilo tačnije reći ser Džulijan, jer je po ocu aristokratskog porekla, sa porodičnim korenima koji sežu čak do admirala Nelsona, onog čiji spomenik stoji na Trafalgar skveru u Londonu.

Scenarista Džulijan Felous otvoreno govori o igranju podeljenim kartama i odrastanju u vreme kad su se ljudi pretvarali da klase više ne postoje

Džulijan Felous ©   Featureflash Photo Agency / Shutterstock.com

Od baba-tetke do Oskara

Džulijanov otac oženio se ženom čije poreklo nije bilo po volji njegovoj porodici, naročito pomenutoj baba-tetki. Kad bi majka u zakazano vreme Džulijana i njegovu trojicu braće vodila kod nje na čaj, rekli bi joj da „dođe po dečake u 6”, ali nikad nije bila pozvana da uđe. Felous je takođe ispričao medijima kako se seća da je jednom ušao u baba-tetkinu kuhinju i pitao je zašto ima tako mnogo kašičica za čaj. Ona mu je objasnila: „Ove su za lubenicu, ove za jaja, ove za šećer…”

„Odrastao sam u eri kasnih 60-ih i 70-ih, kada su se ljudi pretvarali da klase više ne postoje i da je s tim gotovo”, rekao je Felous u intervjuu za Avenue Magazine. Ipak, upoznavanje sa etikecijom visoke klase pomoglo mu je ne samo da napiše maestralan scenario za film Gosford park, već i da ga reditelj Altman poziva na snimanja, gde je bio zadužen za primedbe tipa: „Ovaj ne bi u toj prilici nosio šešir, oni ne bi mogli da budu na tom stepeništu, ona ne bi lično posluživala, ovi koferi su pogrešni.”

Nakon što je dobio Oskara pisac je kupio zamak u Dorčesteru i otkupio bilijarski sto iz filma Gosford park. Tu je napisana Dauntonska opatija

Zahvaljujući tom filmu, Džulijan Felous je postigao svoj prvi veliki uspeh, dobivši Oskara u svojoj 52. godini.

Preko Holivuda do scenarija

Felousova karijera tekla je u skladu sa motom koji ide uz grb njegove porodice i glasi Post Proelia Praemia, što znači: Posle bitke nagrada. Nakon što je diplomirao književnost i dramu na Kembridžu, Felous je na londonskom Vest Endu dobijao uglavnom sporedne uloge i statirao zajedno sa glumcima koji su to radili da bi se prehranili. „Nije mi se padalo niz stepenice do kraja života, pa sam odlučio da odem u Holivud”, ispričao je on, a prenose mediji.

Tamo je dobio tek dve male uloge i posle dve i po godine vratio se u London. Tada su ga pozvali iz Holivuda i ponudili mu ulogu. „Zašto ste me odbijali dok sam bio tamo, pitao sam ih. Zato što mislimo da su engleski glumci bolji od holivudskih, odgovorili su mi”, ispričao je svojevremeno Felous sa tipičnim engleskim humorom.

U Holivudu je upoznao Džejn Simor i Pirsa Brosnana, koji su imali poverenja u njegova književna znanja i često se konsultovali s njim u vezi sa scenarijima koja su dobijali. On je čitao i analizirao, što će se pokazati kao odličan trening za njegov kasniji zaokret u karijeri.

Prosidba posle 20 minuta

Ali ni sa pisanjem Felous nije postigao uspeh iz prvog pokušaja. Nakon što je 1973. diplomirao na Kembridžu, objavio je tri romana bez naročitog odjeka. Kaže da mu se sreća preokrenula tek kad se oženio, a oženio se kao i svaki pravi engleski džentlmen, posle navršene 40. Devojku plave krvi Emu Kičener zaprosio je 20 minuta nakon što su se upoznali. „Prvih 19 minuta sam se borio s tremom”, ispričao je on svojevremeno. Posle ženidbe, fokusirao se na pisanje scenarija za BBC.

Nakon što je dobio Oskara, kupio je zamak u Dorčesteru iz 1633. godine u kome živi sa porodicom i za koji je otkupio bilijarski sto iz filma Gosford park. Tu je napisana Dauntonska opatija.

„Mislim da do trideset i neke nisam sasvim razumeo da je život partija karata. Neke karte su ti podeljene i sve društvenoekonomske promene u svetu to ne mogu da promene. Ljudskim bićima podeljene su različite stvari. I divim se ljudima koji igraju svojim kartama najbolje što mogu.” U skladu s tim, Felous je nastavio da igra na kartu istorijskih drama. Napisao je i vrlo popularnu seriju Pozlaćeno doba, čija radnja se dešava u Njujorku i prikazuje „potpuno nov, američki način da se bude bogat”.