zivotni-stil
Etro – porodica koja sanja u boji - To sam ja
Etro odeća

Etro – porodica koja sanja u boji

Brend koji jako dobro razume individualnost i doslednost u ličnim stavovima, delovao je kao logičan izbor za stajling ovogodišnjeg predstavnika Italije na Evroviziji

Evrovizija je prošla, a kao rezultat minulih događanja dobili smo novog pobednika. Mnogi kažu da se nakon 31 godine odsustvovanja takmičenje vraća kući. Dakle, zemlja pobednica je Italija, a kao što je sigurno slučaj i sa vama, mnogi od nas Sanremo i Evroviziju povezuju sa stilom i Italijom.

U svakom slučaju, onaj starinski doživljaj stila. Iako niko nije očekivao da će nas italijanski predstavnici obradovati rok numerom, mogli smo očekivati da je za njihv nastup zaduženo neko od brojnih velikih imena modne industrije ove zemlje.

Porodična modna priča

Ovoga puta to je bio brend Etro i to nam je ujedno i povod da prošetamo malo kroz istorijat ove, pola veka stare robne marke. Đerolamo Đimo Etro je 1968. započeo sa radom na brendu koji je po njegovoj zamisli bio put ka ostvarenju jednog sna.

Ova uspešna modna priča, 53 godine kasnije i dalje je u rukama članova iste porodice, i to njegove dece: Jakopa, Kena, Ipolita i Veronike. Na taj način Etro uspeva da ostane proizvod individualnih strasti svakoga od njih, objedinjen dugogodišnjim mikroestetskim sistemom koji su oko sebe izgradili.

Etro uspeva da ostane proizvod individualnih strasti svakog od članova porodice, objedinjen dugogodišnjim mikroestetskim sistemom koji su oko sebe izgradili

Kako priča kaže (romansirana ili ne), čak i u ranim danima kompanije, Đimo je svoju decu dovodio subotom u kancelariju. Tamo su se u atraktivnoj zgradi iz 1920-ih u istočnom Milanu igrali i crtali u ateljeu, a s vremenom počeli da pomažu u poslovima u kojima su mogli. Đimo, obrazovan čovek, ljubitelj umetnosti i književnosti, pokrenuo je brend za proizvodnju tekstila za potrebe rastuće italijanske industrije konfekcije.

Inspiraciju je nalazio u motivima koje je prepoznavao na dezenima koji su još od 19. veka dolazili u Italiju sa Bliskog istoka, a koje je viđao na štofovima antikvarnog nameštaja kojim je njegova supruga trgovala.

Godine 1990. brend osvaja i područje konfekcije, koja je od kravata i galanterije evoluirala u čitavu gamu odevnih predmeta, prvo za muškarce, a zatim i za žene, godinu dana kasnije

Kako su njegova deca odrastala, počela su da uče posao. Jakopo, najstariji, bio je prvi koji je sledio svog oca, preskočivši studije i probivši se do šefa odeljenja za opremu, kućne tkanine i tekstil. Zatim su u posao počela da ulaze i ostala deca, sve do najmlađe Veronike koja je 1997. diplomirala na čuvenoj Central St Martin’s školi u Londonu.

Godine 1990. brend osvaja i područje konfekcije, koja je od kravata i galanterije evoluirala u čitavu gamu odevnih predmeta, prvo za muškarce, a zatim i za žene, godinu dana kasnije.

Đimo, obrazovan čovek, ljubitelj umetnosti i književnosti, pokrenuo je brend za proizvodnju tekstila za potrebe rastuće italijanske industrije konfekcije

Pobednička strategija

Koliko je njihov svet ideja poseban može se videti i po izvorima inspiracije. Vrlo često je to i njihova kućna biblioteka, veličanstvena zaliha porodičnih strasti, koja sadrži eklektičnu kolekciju dobro odabranih knjiga o botanici, heraldici i viktorijanskim tapetama, kao i etnografske rasprave o plemenskoj Africi, indijske turističke vodiče i kolekcije uzoraka tkanina.

Ostale police ispunjene su starinskim dosijeima punim fragmenata vezene svile i kašmira koje su Đimo i Roberta, a kasnije i Jakopo, sakupljali prateći čuveni Put svile. Poput svojih roditelja, Jakopo i Veronika strastveni su kolekcionari umetničkih dela. Veronika sakuplja azijsku i pop umetnost; Jakopo dela iz antike i ona savremena. Ken je ljubitelj starih knjiga, a Ipolito je očaran svetom prirode.

Jakopo, najstarije dete, bio je prvi koji je sledio svog oca, preskočivši studije i probivši se do šefa odeljenja za opremu, kućne tkanine i tekstil

Jedan takav brend, koji jako dobro razume individualnost i doslednost u ličnim stavovima, delovao je kao logičan izbor za stajling ovogodišnjeg predstavnika Italije na Evroviziji.

Kanališući glam rok stil, odeća je izrađena od laminirane kože s kontrastnim unakrsnim motivima koji prolaze kroz široke pantalone i gornje delove, donoseći blagi duh sedamdesetih.

U saradnji s bendom, iz Etra su smatrali da je pobednička strategija prilagođavanje zamišljene estetike bendu i doterivanje odeće bliže ličnom stilu svakog člana ponaosob.

Ova formula već se pokazala uspešnom s obzirom da je Etro takođe dizajnirao Maneskinovu odeću za 71. izdanje italijanskog muzičkog Festivala u Sanremu u martu, kada je bend pobedio, bez obzira na šanse, i time zaradio zlatnu kartu za Roterdam.

Ono što je Roterdam doneo Italiji i samom bendu, ali i promociji samog Etra, već je stvar istorije.