Espadrile – zašto je obuća španskih seljaka osvojila svet
Popularnosti su svakako doprineli i čuveni Katalonci Pablo Pikaso i Salvador Dali. Kako fotografije svedoče, oni su često nosili tradicionalnu obuću svoje rodne zemlje
Leto je sada i kalendarski sa nama, a topli dani ga najavljuju već skoro čitav mesec. Zapravo, nema boljeg perioda od suvih julskih dana da ponesete espadrile, i to ne samo zato što im klima pogoduje već i zato što je već nekoliko godina unazad ova obuća za leto izborila svojih pet minuta slave.
Ova obuća zauvek će ostati kao asocijacija i simbol Baskije i Katalonije, i geografski i etnički
Kada su na prelasku iz osamdesetih u devedesete napustile modnu scenu, špagerice (kako su na prostoru bivše nam države bile poznate) su naizgled zauvek otišle u arhiv istorije.
Dobra, stara vremena
Ipak, tokom godina koje su usledile, bili smo svedoci brojnih pobornika ove obuće, prvenstveno među pripadnicima muške populacije koji su pokušavali do njih da dođu, tražeći kontakte čak i u domovini ove obuće, Španiji, teško se mireći sa idejom da su lišeni svog omiljenog modnog dodatka.
Kada malo bolje promislimo, to i nije bilo baš neobično, jer tih godina s kraja dvadesetog veka smatralo se da pokazivanje nožnih prstiju u gradu nije baš odraz dobrog ukusa, pogotovu kada su muška stopala u pitanju. Nakon dve decenije apsolutne slobode na gradskim ulicama, ponekad ipak moramo uzdahnuti za tim dobrim starim vremenima.
Da se osvrnemo na početke i korene špagerica – ime koje ćemo sa setom pokušati da vratimo u modni rečnik. Verovali ili ne, espadrile su prvi put ušle u pisanu istoriju ljudskog roda čak davne 1322. godine. U jednom katalonskom tekstu iz tog vremena pominju se pod imenom espardenyas.
Od plaža do modnih pista, nema mesta koje špagerice nisu pokorile, uključujući i predele naših sentimentalnih sećanja
Danas, iako su ih modni brendovi pretvorili ponekad u komade vrhunskog modnog izraza, ove cipele imaju skromno poreklo i kompleksnu istoriju punu politike i da, pobune.
Na samom početku nosili su ih seljaci i niži slojevi stanovništva, dok su imućni i moćni nosili kožne čizme ili svilene papuče. One su bile još i mnogo više od klasne oznake, jer espadrile su definisale i cele regije. Dok se platnene cipele sa pletenim đonom danas nose širom planete, ova obuća zauvek će ostati kao asocijacija i simbol Baskije i Katalonije, i geografski i etnički.
Početkom devetnaestog veka borci za nezavisnost Katalonije nosili su ovu tradicionalnu obuću katalonskih seljaka. Ponovo, skoro vek kasnije, u Španskom građanskom ratu, katalonski vojnici marširali su protiv fašističke vojske obuveni u radničke cipele. Nije to bio modni izbor. Iako su se brzo trošile (što znači čestu promenu), espadrile su ipak bile jeftinije od vojničkih čizama.
Tokom Drugog svetskog rata, mnogi Španci će napustiti zemlju, ali i kontintent. Novonastala dijaspora će proširiti slavu ove tradicionalne obuće i ona će polako početi da stiče svetsku slavu. Ovoj popularnosti svakako će doprineti i čuveni Katalonci Pablo Pikaso i Salvador Dali. Kako fotografije svedoče, oni su često nosili tradicionalnu obuću svoje rodne zemlje.
Ulazak u modnu istoriju
I kako to obično biva kada se boemski krugovi nekom pojavom oduševe, ove cipele morale su naći put i do evropskih modnih krugova. Reflektori šire javnosti pašće na njih 1970-ih kada je dizajner Iv Sen Loran pokrenuo saradnju sa dugogodišnjim proizvođačima espadrila Isabel Sauras i Lorencom Kastanjerom (Isabel Sauras i Lorenzo Castañero) kako bi kreirali satensku espadrilu sa punom petom, koja cipelu šalje niz pistu u modnu istoriju.
U proteklih desetak godina svedoci smo neverovatne renesanse ovog tipa obuće i ne postoji boja, materijal ili tip pete na kojoj spoj pletenog đona i jednostavnog gornjišta bez ojačanja nije viđen. Od plaža do modnih pista, nema mesta koje špagerice nisu pokorile, uključujući i predele naših sentimentalnih sećanja.
Verovali ili ne, espadrile su prvi put ušle u pisanu istoriju ljudskog roda čak davne 1322. godine
Ipak, originalna platnena i ravna espadrila izdržala je test vremena, i dalje je popularna i praktična, a zapravo, malo toga se promenilo u odnosu na izvornu katalonsku espardenya iz četrnaestog veka. Mi, kao posmatrači i poštovaoci istorije odevanja, moramo odati priznanje svakom komadu tako dobro osmišljenom da ima sposobnost da vekovima živi jednakom vitalnošću.