Erektilna disfunkcija – dijagnostikovanje, prevencija i lečenje

Erektilna disfunkcija (ED) često se javlja kod starijih, ali može se javiti i kod mlađih muškaraca, čak i kod tinejdžera. Starenjem raste rizik od nastanka ED. Uzroci nastanka ED kod mlađih muškaraca razlikuju se od onih kod starijih.

Postojanje hroničnih oboljenja je čest uzrok ED kod starijih muškaraca, a pušenje i zloupotreba zabranjenih psihoaktivnih supstanci kod mlađih. Moguće je da muškarac zaobiđe mnoge potencijalne uzroke ED tokom života, ukoliko brine o svom fizičkom zdravlju i mentalnom blagostanju.

U daljem tekstu detaljno su opisani faktori rizika za nastanak ED, simptomi, dijagnostikovanje, lečenje, komplikacije, kao i moguće preventivne mere.

Erektilna disfunkcija – definicija

Erektilna disfunkcija (ED), koja se naziva i impotencija, može se definisati kao nemogućnost postizanja ili održavanja dovoljno čvrste erekcije za ostvarivanje zadovoljavajućeg seksualnog odnosa. Može biti kratkoročni ili dugoročni problem.

Erektilna disfunkcija – učestalost javljanja

U 2012. godini procenjeno je da se 30 miliona muškaraca u Sjedinjenim Američkim Državama suočava s problemom ED. Istraživanje koje je sproveo Opinium Research 2020. godine, u kome je obuhvaćeno 2.006 muškaraca u SAD, pokazalo je da tri od pet muškaraca (59 odsto) starosti od 18 do 55 godina ima ED.

Istraživanja potvrđuju da učestalost javljanja (prevalencija) ED raste sa starenjem, jer nivo testosterona vremenom opada. Otprilike 40 odsto muškaraca ima neko iskustvo vezano za ED do svoje 40. godine, a skoro 70 odsto do svoje 70. godine života. Kod muškaraca do 40 godina 5 odsto ima potpunu ED, a 15 odsto do 70 godine.

Druge studije sugerišu da oko 8 odsto muškaraca između 20 i 29 godina i 11 odsto muškaraca 30–39 godina imaju neki oblik ED. Stvaran broj može biti veći, jer muškarci mlađi od 40 godina ređe traže lečenje (lekarsku pomoć) od onih starijih od 40 godina.

Istraživači su primetili da je veća verovatnoća da će mlađi muškarci imati tešku ED od muškaraca starijih od 40 godina (48,8 odsto naspram 40,0 odsto).

Mlađi muškarci sa ED imaju niži indeks telesne mase (ređe su gojazni), veći nivo testosterona i ređe komorbiditete u odnosu na starije.

S druge strane, mlađi muškarci su češće pušači i korisnici nedozvoljenih droga, što su dobro poznati faktori rizika za nastanak ED. navedeno ukazuje da izbor zdravih stilova života smanjuje rizik od nastanka ED kod mlađih muškaraca.

Erektilna disfunkcija – kada se javiti lekaru

Ukoliko je ED stalni problem i ukoliko utiče na samopouzdanje i vodi problemima u emotivnoj vezi, neophodno je da se osoba javi porodičnom lekaru ili urologu. Nekad uzrok ED može biti rezultat postojanja nekog oboljenja koje nije dijagnostikovano, a čijim otkrivanjem i lečenjem može doći do rešavanja ED. Zdrav seksualni život može poboljšati kvalitet života u celini. Zdravstveni radnici, posebno urolozi, obučeni su da razgovaraju s ljudima o mnogim vrstama seksualnih problema.

Osoba treba da se javi lekaru ukoliko:

• ponekad može dobiti erekciju, ali ne svaki put kada želi da ima seksualni odnos;

• može postići erekciju, ali ona ne traje dovoljno dugo za zadovoljavajući seksualni odnos;

• nije u mogućnosti da postigne erekciju u bilo kom trenutku.

Erektilna disfunkcija – simptomi

Uobičajeni simptomi koji se javljaju kod ED su: problemi sa erekcijom, problemi sa održavanjem erekcije i smanjena seksualna želja.

Erektilna disfunkcija – uzroci

Kada se posmatraju potencijalni uzroci ED, važno je razumeti da je često uključeno više faktora istovremeno. Prema Američkoj urološkoj asocijaciji „erektilna funkcija je rezultat složene interakcije između vaskularnih, neuroloških, hormonalnih i psiholoških faktora”.

Najčešći uzrok ED je postojanje nekog oboljenja, kao što je bolest srca, ateroskleroza, hiperholesterolemija, hipertenzija, dijabetes melitus, gojaznost, metabolički sindrom, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, epilepsija, moždani udar, rak prostate, uvećana prostata, Pejronijeva bolest (pojava ožiljnog tkiva unutar penisa), itd. Studija sprovedena 2017. godine otkrila je da više od polovine muškaraca sa dijabetesom razvije ED. Rizik od ED kod osoba sa dijabetesom raste sa dužinom trajanja dijabetsa, jer povišen nivo glukoze u krvi izazvan dijabetesom oštećuje krvne sudove i nerve u celom telu, uključujući i one u penisu.

Takođe, upotreba nekih lekova može ometati nervne impulse ili protok krvi do penisa. Prema izveštaju Harvardske medicinske škole, oko 25 odsto muškaraca sa ED ima problema zbog lekova koje uzimaju. Zabrinjavajuća je činjenica da je pojava ED jedan od glavnih razloga zašto neki muškarci prestaju da uzimaju lekove za visok krvni pritisak i depresiju. Lista lekova povezanih sa ED je duga, a za neke lekove postoji veća verovatnoća da mogu izazvati ED nego neki drugi.

Lekovi/tretmani koji povećavaju rizik od ED su:

• Lekovi za visok krvni pritisak, posebno diuretici i beta blokatori

• Lečenje visokog holesterola i srčanih oboljenja (statini)

• Lečenje čira (cimetidin)

• Antihistaminici koji se koriste za lečenje alergija (difenhidramin, hidroksizin)

• Antibiotici za lečenje gljivičnih infekcija kože (ketokonazol)

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (naproksen)

• Lekovi za psihijatrijske poremećaje, uključujući lekove protiv anksioznosti, antidepresivi, lekovi protiv šizofrenije

• Sredstva za smirenje

• Hemoterapije protiv raka (busulfan, ciklofosfamid)

• Zračenje karlice tokom lečenja karcinoma

• Hormonski lekovi za lečenje raka prostate

• Lekovi za lečenje uvećane prostate (finasterid)

Svaka operacija koja uključuje strukture u predelu karlice može oštetiti nerve penisa, krvne sudove ili oboje, što zauzvrat može uticati na sposobnost muškarca da postigne ili održi erekciju.

Operacija koja, takođe, može povećati rizik od ED je resekcija creva usled lečenja kolorektalnog karcinoma (npr. leva hemikolektomija – uklanjanje levog dela debelog creva; abdominoperinealna resekcija – uklanjanje rektuma i anusa; proktektomija – uklanjanje rektuma).

Muškarci sa povredom nerava, arterija ili vena karlice mogu imati seksualne probleme. Povreda kičmene moždine povećava rizik od nastanka problema sa erekcijom i ejakulacijom.

Takođe, loše navike (pušenje, konzumiranje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci) mogu imati neželjene efekte po pitanju erekcije.

Stres, depresija, anksioznost ili drugi mentalni poremećaji, mogu izazvati ili pogoršati ED. Takođe, problemi u emotivnoj vezi, loše komunikacije, zabrinutost i poremećaji spavanja mogu biti uzrok ED.

Nizak nivo testosterona, takođe se dovodi u vezu sa ED. Nivo testosterona opada za 1 odsto godišnje kod muškaraca nakon 30. godine života. Normalan nivo testosterona pomaže u održavanju normalne erektilne funkcije. Retko su hronično niski nivoi testosterona sami uzrok ED. Obično su niske vrednosti testosterona povezane sa medicinskim stanjima: povreda ili uklanjanje testisa, zapaljenje jednog ili oba testisa, hemoterapija ili radioterapija, tumori, upotreba anaboličkih steroida itd. Muškarci sa ED i niskim nivoom testosterona treba da koriste pored lekova za ED i terapiju testosteronom, jer će tako rezultati biti mnogo bolji.

Kada vozi bicikl, značajna količina težine muškarca leži na perineumu – delu tela gde prolaze nervi i krvni sudovi penisa – što potencijalno može da izazove povrede ovih struktura. Međutim, većina studija koje su pronašle vezu između vožnje bicikla i ED fokusirale su se na muškarce koji provode duge sate na biciklu, kao što su policajci koji provode čak 24 sata nedeljno vozeći se, i oni koji idu na duge biciklističke ture kao amateri ili profesionalci. Studije su pokazale da se značajno smanjuje krvotok penisa tokom sedeće vožnje bicikla i vraća na iznad normalnog kada vozač stoji. Istraživanje sprovedeno u Masačusetsu, kojim je obuhvaćeno više od 1.700 muškaraca 40–70 godina, pokazalo je da vožnja bicikla najmanje tri sata nedeljno može izazvati blokadu arterija i dugotrajno oštećenje. Međutim, kraća dužina vožnje bicikla ima pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem, gojaznost i prevenciju ED. Istraživanje na 5.300 biciklista nije otkrilo jasnu vezu između dužine vožnje bicikla, ED i neplodnosti.

Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti. Međutim, oni koji voze bicikl treba dobro da obrate pažnju na oblik sedišta, visinu upravljača i tip bicikla koji koriste. Istraživanja su pokazala da sedišta bez nosa, koja imaju širi zadnji deo na koji se mogu nasloniti sedeće kosti, mogu pomoći u sprečavanju oštećenja, utrnulosti perineuma i problema sa ED. Upravljač čija je visina paralelna sa sedištem ili onaj koji je viši od njega povećava rizik od ED u poređenju sa upravljačem nižim od visine sedišta. Manji rizik od ED ima vožnja tzv. ležećeg bicikla u odnosu na vožnju konvencionalnog.

Erektilna disfunkcija – komplikacije

Najčešće se javljaju sledeće komplikacije ED:

• neostvaren seksualni život;

• nemogućnost ostvarivanja potomstva;

• gubitak intimnosti između partnera;

• razvodi;

• depresija, anksioznost i nisko samopoštovanje.

Erektilna disfunkcija – dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu fizičkog pregleda, lične anamneze sa akcentom na seksualno ponašanje, komorbiditete i korišćenje lekova. Nekada mogu da se preporuče laboratorijski testovi u cilju dijagnostikovanja komorbiditeta (npr. dijabetesa, hiperholesterolemije, itd.). Takođe, može se uraditi ultrazvučni kolor dopler krvnih sudova penisa (analiza protoka krvi kroz sudove koji snabdevaju penis), a mogu se osobe podvrći i psihološkom ispitivanju.

Erektilna disfunkcija – terapija

U cilju lečenja ED mogu se od strane lekara prepisati oralni lekovi: sildenafil (vijagra), tadalafil (Adcirca, Cialis), vardenafil (levitra, stakin) ili avanafil (stendra). Ovi lekovi pojačavaju dejstvo azot-oksida koji organizam proizvodi, a koji opuštaju mišiće u penisu i povećavaju protok krvi, što omogućava erekciju. Lekovi za erektilnu disfunkciju ne deluju kod svih i mogu biti manje efikasni u određenim uslovima, kao što su posle operacije prostate ili ako osoba boluje od komorbiditeta (npr. dijabetesa). Takođe, kombinovanje ovih lekova s drugim lekovima (npr. nitroglicerin, izosorbid mononitrat, izosorbid dinitrat, itd) može biti veoma opasno.

Neki lekovi, kao alprostadil, ubrizgavaju se tankom iglom u bazu ili bočnu stranu penisa. Nekada se aplikuje samostalno ili u kombinaciji s drugim lekovima. Svaka injekcija se dozira kako bi se stvorila erekcija koja ne traje duže od sat vremena. Postoje i alprostadil uretralne supozitorije. Ove male supozitorije stavljaju se aplikatorom unutar penisa u uretru penisa. Erekcija obično počinje u roku od 10 minuta i, kada je efikasna, traje između 30 i 60 minuta.

Neki ljudi imaju ED koja može biti komplikovana niskim nivoom hormona testosterona. U ovom slučaju, terapija zamene testosterona može se preporučiti kao prvi korak ili dati u kombinaciji sa drugim terapijama.

Penis pumpa (uređaj za vakumsku erekciju) je šuplja cev sa pumpom na baterije. Cev se postavlja preko penisa, a zatim se pumpa koristi za isisavanje vazduha unutar cevi. Ovo stvara vakuum koji uvlači krv u penis. Kada se ostvari erekcija, navlači se zatezni prsten oko baze penisa kako bi se zadržala krv i održala čvrstina. Potom se uklanja uređaj.

Operacija implantacije penisa preporučuje se tek kada konzervativne metode ne daju željene rezultate. Ova procedura podrazumeva implantaciju ili savitljivog implantata (koji nudi trajnu čvrstinu) ili implantata na naduvavanje (koji nudi erekciju na zahtev) ubacivanjem unutar dve sunđeraste cevi (corpora cavernosa) koje čine unutrašnju osovinu penisa. Može se sprovesti i mikrohirurška revaskularizacija penisa, koja se najčešće primenjuje kod muškaraca mlađih od 40 godina koji su zadobili traumatsku povredu.

Komplementarne i alternativne terapije ED koje mogu biti korisne uključuju:

• Koren ginsenga (Panak ginseng)

• Piknogenol (homeopatski lek napravljen od kore francuskog pomorskog bora)

• Prelok (dodatak koji sadrži piknogenol i L-arginin)

Nejasno je kako ovi lekovi deluju u lečenju ED, ali se smatra da mogu da stimulišu proizvodnju azot-oksida, koji telo koristi da izazove erekciju.

Erektilna disfunkcija – prevencija

ED se može prevenirati zdravim načinom života (prestankom pušenja i konzumiranja alkohola, nekorišćenjem ilegalnih psihoaktivnih supstanci, sprovođenjem fizičke aktivnosti, pravilnom ishranom, redukcijom stresa, itd.) i adekvatnom kontrolom svih postojećih oboljenja (npr. dijabetesa, hipertenzije, itd.). Takođe, psihološko savetovanje može dati ogromnu korist kod ED uzrokovane stresom, anksioznošću ili depresijom.

Napravite dobar izbor stilova života

• Prestanite pušiti. Pušenje sužava krvne sudove, odnosno manje krvi može doći do penisa. Takođe, pušenje smanjuje nivo azotnog oksida u telu, koji signalizira telu da pusti krv do penisa. Ukoliko je manje azotnog oksida, onda je manji protok krvi. Manji protok krvi vodi nastanku ili pogoršanju ED.

• Razmislite šta jedete. Akcenat treba staviti na konzumiranje voća i povrća, kojim se unose dijetetska vlakna, vitamini i minerali.

• Redukujte višak kilograma. Prekomerna težina može izazvati ili pogoršati ED.

• Vežbajte. Vežbanje redukuje prekomernu telesnu težinu, stres i pospešuje protok krvi.

• Prestanite ili redukujte konzumiranje alkohola. Preporuka je najvše jedno piće dnevno za muškarce starije od 65 godina. Ili do dva pića dnevno za muškarce od 65 godina i mlađe.

• Naspavajte se. Odmorite se i dobro se naspavajte.

• Izbegavajte „rekreativne” droge. Rekreativne droge su hemijske supstance koje se uzimaju radi uživanja, a ne iz medicinskih razloga. Međutim, mogu dovesti do zavisnosti, zdravstvenih i socijalnih problema i kriminala. Većina je nezakonita. Razlozi zbog kojih ljudi koriste rekreativne droge, posebno mladi i mladi odrasli, jesu:

• Njihovi prijatelji to rade.

• Oni su pod pritiskom pa žele da pokušaju.

• Oni su zainteresovani da eksperimentišu sa efektima i da vide šta se dešava kada uzimaju drogu.

• Žele da se osećaju opuštenije ili samopouzdanije kada su u vezi s drugima.

• Možda osećaju da im droga pomaže da zaborave svoje brige ili probleme.

• Možda osećaju da se zbog droge osećaju srećnije.

• Oni žele da budu buntovni.

• Oni uživaju u efektima.

Najnovija statistika u Velikoj Britaniji za period od marta 2019. do marta 2020. godine pokazuje da je 9,4 odsto odraslih od 16 do 59 godina uzimalo drogu u poslednjih godinu dana (3,2 miliona ljudi), odnosno 21 odsto uzrasta 16–24 godine i 1 odsto uzrasta 60–74 godine. U Velikoj Britaniji kanabis je najčešće korišćena rekreativna droga, a kokain je drugi po upotrebi.

Rekreativne droge mogu izazvati ED na različite načine. Neki ometaju signale, do mozga i iz njega, koji olakšavaju erekciju. Drugi utiču na krvni pritisak ili izazivaju sužavanje krvnih sudova, a oba ograničavaju dotok krvi do penisa.