Emotivno pražnjenje

Crvena zvezda i Partizan. Ja sam rasla u porodici sa mnogo ženske dece pa smo znali da tata navija za Crvenu zvezdu, da i sam rekreativno igra fudbal i to bi bilo to.

Nije do nas stigla vest o životnim razlikama, statusu, poreklu i nivou ljubavi kojima navijači ističu razloge navijanja za jedne ili druge.

Svakako nismo znale da muškarci formiraju grupe sa drugim muškarcima a sve u cilju podrške ispravnoj stvari a to je navijanje za Partizan ili Crvenu zvezdu.

Čula sam kako muškarci kad žele da istaknu kako je neko ispravan kažu: „on je naš Partizanovac“ ili „on je srce dao za Crvenu Zvezdu“… ovo je dokaz ispravnosti i više se njegov sud, reč neće dovoditi u pitanje.

Svakako čim bi neki od klubova pobeđivao van teritorije naše zemlje tu priče koje nastaju dobijaju epske razmere u kojima se veliča duh samih igrača, njihova posvećenost i veoma često odanost domovini.

Isto tako kad se gubi, ti gubici se prepričavaju decenijama i nikome se ništa ne prašta.

Svakako mi je sad jasnije da su navijači „igrač više“ za svaki sportski tim i da navijanje podiže nivo testosterona, razvija osećaj zajedništva, deli se osećaj zadovoljstva.

Čak i ako je samo zbog lučenja hormona sreće a svakako je i zbog bega od svakodnevnice i realnosti, važno je da imamo zajedničke teme, zajedničke hobije.

Kako stvari stoje, našim muškarcima je izgleda dozvoljeno da pokazuju svoje emocije samo na tribinama pa predlažem mnogo navijanja i mnogo uspešnih utakmica za svaki klub za koji navijate. Jer emotivno pražnjenje svima treba!

Domaće kiflice idu uz svako navijanje i druženje pa danas možemo sa čvarcima.

Amin.