Eliksir zdravlja u čaši soka od voća i povrća

Dve šolje voća i pet šolja povrća, smatraju mnogi stručnjaci, trebalo bi da čine deo svakodnevne ishrane, ali od ovih namirnica mogu da se prave i ukusni sokovi

Znamo da je voće i povrće bogato vitaminima, mineralima i drugim sastojcima koji doprinose zdravlju. Doktori i nutricionisti savetuju što više svežeg, minimalno obrađenog voća i povrća. Uglavnom preporučuju dve šolje voća i pet šolja povrća dnevno. Imajući to u vidu, prirodni sokovi (od sirovog voća i povrća) predstavljaju dobar način da istovremeno unesemo tečnost i obogatimo ishranu.

Postoji razlika između ceđenih i blendiranih sokova: kod ceđenih se vlakna, u nekim slučajevima, gube, dok kod blendiranih ostaju u tečnosti, odnosno soku.

Što je sok tamniji, ima više antioksidanasa

Razlika između ceđenih i blendiranih sokova je ta što se kod ceđenih, u nekim slučajevima, gube vlakna

Sveže ceđeni sokovi su superhrana, izuzetnog ukusa. Ipak, treba obratiti pažnju na količinu voća koja se unosi da sok ne bi postao kalorijska bomba, a kada se kupuju već pripremljeni sokovi, treba birati one sa 100 odsto voća i bez dodatog šećera.

Ceđenjem soka iz voća i povrća dobija se tečnost bogata vitaminima, mineralima, antioksidansima, ali činjenica je da nekada na taj način nestaju dragocena vlakna. Kod jabuka, na primer, neka rastvorljiva vlakna ostaju u sastavu soka, ali to nije slučaj sa pomorandžama; jedna sveža pomorandža ima oko 250 kilodžula i tri grama vlakana, dok šolja soka ima oko 400 kilodžula i ne sadrži vlakna.

Sokovi hidriraju, jer sadrže puno vode, čine metabolizam aktivnim i pomažu održavanju zdrave i elastične kože. Antioksidansi iz sokova (od voća i povrća) predstavljaju najbolju zaštitu od nestabilnih molekula koji se prirodno nalaze u organizmu, a što je sok tamniji, to sadrži više antioksidanasa. U tom smislu, sokovi smanjuju rizik od kancera, jačaju imunosistem, pomažu eliminaciju toksina iz tela, pospešuju varenje i pomažu pri gubitku težine.

Oko pitanja da li je zdravije jesti voće i povrće ili piti sokove od njih, mišljenja su podeljena. Navodi se, na primer, da su sokovi veoma dobra alternativa za osobe koje ne jedu dovoljno voća i povrća. Takođe, smatra se da za pravljenje sokova treba mnogo više voća i povrća nego što bismo mogli da pojedemo, te tako predstavljaju koncentrat hranljivih sastojaka, a ima čak i mišljenja da se hranljive komponente iz sokova bolje apsorbuju nego kada jedemo celo voće ili povrće, kao i da se tada digestivni sistem odmara od varenja vlakana.

Bez konzervansa

Kada se pripremaju ceđeni sokovi ili blendira voće i povrće, bitno je da se napravi količina koja će se popiti u roku od 15 minuta, jer se u svežoj tečnosti brzo razmnožavaju bakterije.

Prednost ceđenja ili blendiranja kod kuće je što možemo da eksperimentišemo i upotrebimo mnoštvo različitog voća i povrća.

Citrulin, amino-kiselina iz lubenice, smanjuje bolove u mišićima posle napornog vežbanja

Vremenom, kako se navikavamo na ukus „sirovih” sokova, dobro je ubaciti više povrća i što više raznih boja (od zelenih ka narandžastim). Kada je reč o zelenom spektru, tu su: blitva, kelj, celer, krastavac, spanać, peršun, zelena salata, uz dodatak limuna i đumbira, dok narandžastocrveni čine: šargarepa, paradajz, paprika i lubenica.

Kada biramo mašinu za ceđenje sokova ili za blendiranje, bitno je da izaberemo onu koja se lako koristi i čisti, da bismo je sa zadovoljstvom češće upotrebljavali.

Prednost ceđenih sokova je što ne sadrže konzervanse. Ali, zato sadrže prirodni šećer koji se nalazi u voću, fruktozu, koja pomaže da se normalizuje šećer u krvi.

Od borovnica do spanaća

Evo nekoliko primera kako pojedini sokovi mogu da utiču na organizam.

Sok od lubenice sadrži 90 odsto vode, jedan je od sokova koji najviše hidrira i sadrži antioksidanse koji snižavaju mogućnost srčanih oboljenja. Kada vežbamo, citrulin, amino-kiselina iz lubenice, smanjuje bolove u mišićima i umanjuje mogućnost zapaljenja.

Sok od cvekle dobar je za detoksikaciju jetre, zahvaljujući betalainu koji joj daje crvenu boju

Sok od borovnice ima flavonoide i antioksidanse koji umanjuju mogućnost obolevanja od Alchajmerove bolesti. Jedna studija je pokazala da su oni koji su pili sok od borovnice imali bolji uspeh na testu pamćenja.

Đus od grejpfruta pomaže izlučivanje viška vode, potpomaže metabolizam i jača imunosistem.

Sok od brusnice bogat je antioksidansima i vitaminom C. Ima antizapaljenska dejstva, sprečava pojavu kamena u bubregu i blagotvorno deluje na urinarne infekcije.

Sok od pomorandže bogat je vitaminom C, pije se za dobar imunosistem i borbu protiv slobodnih radikala. Može povoljno da utiče na snižavanje krvnog pritiska i kod srčanih oboljenja.

Antioksidansi iz soka dobijenog ceđenjem kelja usporavaju proces starenja, dok vitamin A utiče da koža zablista

Sok od cvekle odličan je za detoksikaciju jetre, zahvaljujući betalainu koji joj daje crvenu boju.

Antioksidansi iz soka dobijenog ceđenjem kelja usporavaju proces starenja, jer sprečavaju da slobodni radikali oštećuju organizam. Vitamin A utiče na blistavu kožu, jačanje kose i noktiju. Omega tri i omega šest masne kiseline povećavaju elastičnost kose i njen rast.

Sok od spanaća kontroliše simptome povezane sa dijabetesom. Sadrži alfa lipoinsku kiselinu koja povećava nivo insulina, kao i karoten, lutein i zeaksantin koji dobro utiču na vid. Antioksidansi utiču na obnovu ćelija, vitamini i minerali pomažu regeneraciju organizma, dok magnezijum i folna kiselina pomažu da se održi zdrav balans u telu.