Elegantno otvaranje šampanjca uvek je događaj
Zahvaljujući benediktinskim monasima danas uživamo u luksuznom penušavom piću koje se u prošlosti nazivalo „đavolje vino”
Šampanjac, francusko penušavo vino, je alkoholno piće koje se pravi od specijalnih sorti grožđa iz oblasti Šampanja u Francuskoj i smatra se luksuznim pićem. Pravljenje šampanjca zahteva specifične procese proizvodnje i podrazumeva sekundarnu fermentaciju vina u flaši koja, između ostalog, rezultira mehurićima vazduha u piću.
Sorte grožđa koje se najčešće koriste za pravljenje ovog skupog i cenjenog pića su pino noar, šardone, pino blan, pino griđo i arbane.
Ovo vino može da se pije u bilo koje doba dana; kao aperitiv služi se šampanjac koji nije dugo odležao, a uz jača jela bolje ide stariji i kompleksniji
Čuveni Dom Perinjon
U Francuskoj je prvi šampanjac napravljen slučajno. Naime, u bocama sa vinom razvijao se pritisak koji je dovodio do toga da flaše pucaju ili pampuri iskaču, pa je takvo vino najpre dobilo naziv „đavolje vino”. Pred proizvođačima je bio veliki izazov da smisle način kako da ga zadrže u boci, odnosno kako da boce zatvore.
Smatra se da su prvi šampanjac proizveli benediktinski monasi u 16. veku i to su postigli tako što su zatvarali vino u flašama pre nego što bi bila završena prva fermentacija. Veruje se da je šampanjac u to vreme bio slađi, zbog dodavanja šećera.
Šampanjac se pravi od specijalnih sorti grožđa iz oblasti Šampanja u Francuskoj
Čuveni Dom Perinjon nije izmislio ovo penušavo vino, iako najprestižniji šampanjac nosi njegovo ime, ali je mnogo doprineo procesu proizvodnje i unapređenju kvaliteta ovog pića.
Uz šampanjac se danas slave brakovi, značajni korporativni događaji i velike sportske pobede, dok na trkama Formule 1 deo spektakla čini prskanje publike tim luksuznim pićem.
Pije se dobro rashlađen
Šampanjac može da se pije u bilo koje doba dana, ali se uglavnom služi u specijalnim prilikama. Za aperitiv su najbolji šampanjci koji nisu dugo odležali.
Oni su lagani, sa notama citrusa, osvežavaju i odlično idu uz predjela sa morskim plodovima, kao i lagane kanapee. Sa jačim jelima bolje se slaže šampanjac koji je malo odstojao, pošto ima kompleksniji ukus. Roze šampanjci idu dobro sa crvenim voćem koje pojačava voćne ukuse u samom piću.
Temperatura ovog vina prilikom služenja trebalo bi da bude između osam i dvanaest stepeni Celzijusa
Prilikom služenja šampanjca važna stavka je temperatura pića, koja bi trebalo da bude između osam i dvanaest stepeni Celzijusa. Najbolje je da šampanjac odstoji oko 24 sata u frižideru. Druga opcija je da se flaša stavi u posudu sa hladnom vodom, dve kašike soli i ledom. Bitno je da cela flaša bude ohlađena, baš kao i čaše iz kojih se pije.
Za šampanjac se koriste visoke i uske čaše, jer omogućavaju da se otpuste arome i ukusi, a u njima i mehurići više dolaze do izražaja.
Lagano, ali uz prasak
Zbog vizuelnih i zvučnih efekata, čak i samo otvaranje flaše šampanjca predstavlja događaj. Putanja pampura nekada je nepredvidiva, a mlaz može da šikne do neslućene daljine. Da pampur ne bi završio na nečijoj glavi, flašu treba držati od sebe, ljudi i čaša, okrenutu ka zidu ili, ako smo napolju, ka prirodi.
Putanja pampura, prilikom otvaranja flaše, nekada je nepredvidiva, a mlaz može da šikne do neslućene daljine
Zatim treba ukloniti foliju i žicu koja drži pampur, ali pri tome palcem treba pridržavati pampur da bismo kontrolisali njegovo izletanje pod pritiskom. Flaša se drži pod uglom od 45 stepeni i pampur se polako otpušta. Pampur će tako laganije izleteti, a ipak napraviti prasak koji svi očekuju i koji momenat čini tako specijalnim.
Flaše šampanjca uglavnom imaju udubljenje na dnu u koje se može staviti palac ruke kojom sipamo, a ostalim prstima se obuhvati donji deo flaše. Čaša se nagne pod uglom od 45 stepeni i šampanjac sipa tako da se sliva niz stranu čaše, da se ne bi napravila suvišna pena. Ako se pena ipak stvori, treba napraviti malu pauzu.
Naravno, čašu ne treba prepuniti. Uz dodatak jagode, maline ili ukrasne grančice lavande, ovo piće postaje još ekstravagantnije.