Eko-materijali – vodič kroz svet manje poznatog

Već smo se u više navrata doticali teme eko-materijala, njihovih prednosti i mana, ali i dalje, kada se nađemo među svim tim imenima i pojmovima, osetimo se kao Alisa nakon što je, prošavši kroz malena vrata, sagledala jedan svet u kome je sve naoko isto, ali je zapravo neobično i pomereno.

Srećemo se tako u svetu eko-materijala sa puno pojmova koji zvuče poznato, a nismo sigurni baš tačno šta znače ili im je zapravo značenje nekako drugačije od očekivanog . 

Da bismo pomogli vama, ali i sebi, sastavili smo ovaj mali pojmovnik.

Prirodni eko-materijali

1. Organski pamuk

Počnimo od osnovnog, najstarijeg i ljudima najpoznatijeg materijala. Konvencionalni pamuk, koji je savremeni trenutak pretvorio u pamuk krcat hemikalijama, dugo je bio jedan od ekološki najštetnijih useva u modnoj industriji. 

Međutim, organski i fair trade pamuk predstavljaju alternativu ekološkoj tkanini koja ne zahteva upotrebu insekticida i pesticida. Budući da se radi o manje štetnoj opciji, koja je pri tome osvešćena po pitanju radnih prava, predlažemo vam da kad god ste u prilici birate opciju fair trade, jer osigurava mogućnost da radnici dobijaju poštenu naknadu i da rade na svojim realnim radnim pozicijama bez izrabljivanja.

2. Organska konoplja

Kao produkt obrade biljaka iz porodice konoplje dobijamo, između ostalog, i lan. Poznat kao najjače prirodno vlakno, lan nudi neke neverovatne prednosti, poput upijanja vlage i antibakterijskih svojstava. Takođe se smatra da ima neka lekovita svojstva koja blagotvorno deluju na osobe koje pate od dermatitisa ili artritisa. Kupovinom organskog platna osiguravate zdravu okolinu za rast i sprečavate zagađivanje vode do kojeg dolazi upotrebom herbicida, pesticida i insekticida.

3. Organska svila

 Ovde dolazimo na klizav teren. Tradicionalna svila nudi opciju biorazgradive luksuzne eko-tkanine , ali nije prikladna za vegane. Koristi se u raznim oblicima, od donjeg veša do košulja, pružajući kupcu dugoročnu investiciju, budući da je poznata po svojoj prirodnoj izdržljivosti. Odabir prirodne boje – bele ili bež – pomaže u tome da svila ne bude hemijski obojena sintetičkim tonerima. Alternativno, mogu se koristiti i druge prirodne boje. 

Ipak, ne može se smetnuti s uma da se u procesu proizvodnje svile uništava bezbroj larvi svilenih buba, pa je pitanje osećaja da li želimo da budemo deo tog lanca.

Prirodne tkanine su biorazgradive , ali kada su opterećene hemikalijama mogu štetno delovati na okolinu tokom proizvodnje, tokom životnog veka i nakon odbacivanja. Mogu dugoročno biti štetne i za onoga ko ih nosi. Organske prirodne tkanine su ekološki najprihvatljivije, a uparene s inicijativama pravedne trgovine osiguravaju radnicima siguran i pošteno plaćen posao.

 

Sintetičke eko-tkanine

1. Liocel/tensel

Sada smo već na području novih i ne baš uvek poznatih imena (sećate se Alise sa početka priče?). Dok liocel dolazi od izvora prirodnog porekla, za dobijanje vlakana moraju se koristiti hemijski procesi. Ovo je, zapravo, slično njegovom mnogo poznatijem rođaku – viskozi. Stoga je ovaj materijal i prirodan i sintetički u isto vreme. 

Napravljen od drvene pulpe, liocel se mora hemijski razgraditi da bi se dobilo vlakno. Ako se proizvodi u procesu zatvorene petlje, može biti neverovatno izdržljivo vlakno. Osim toga, nakon životnog ciklusa odeće, liocel je biorazgradiv i može se reciklirati. Tencel (tensel) je naziv trgovačke marke firme Lensing za liocelno vlakno i često ćete ga u prodaji naći pod ovim imenom.

2. Bambus rajon

Ovo je meka tkanina koju srećemo i u odeći i kućnom tekstilu – njena popularnost stalno raste zbog njenih održivih kvaliteta i udobnosti za onoga ko je nosi. Bambus zahteva manje vode od tradicionalnog pamuka, daje visoke prinose i nema prirodnih neprijatelja, što znači da je upotreba hemikalija minimalna ili nepostojeća. 

Međutim, bambus prolazi kroz ono što je poznato kao viskozni proces. Ovaj proces je ono što bambus čini prirodnim vlaknom, ali i sintetičkom tkaninom u isto vreme.

3. Modal

Kao i liocel, Lensingov modal je izrađen od drvene pulpe, tačnije od bukovog drveta. Modal takođe zahteva upotrebu hemikalija za stvaranje vlakana potrebnih za tkanje. Često se meša s pamukom ili drugim vlaknima, ali takođe nije neuobičajeno pronaći 100 odsto modal u sportskoj odeći. Zbog svoje prirodne sposobnosti upijanja i izolacionih svojstava, modal se sve više koristi u modnoj industriji.

Ovde bi mogao biti kraj naše priče o eko-održivim materijalima. 

Ipak, to nije ni mali deo onoga što se na dnevnoj bazi razvija u laboratorijama i svega onoga novog što nam donose proizvođači tekstila. Naša je želja bila da se prošetamo kroz imena na koja u svetu materijala za sada svakodnevno nailazimo. Nadamo se da smo vam bili od pomoći i da ćete u sledećoj kupovini biti oni koji znaju i razumeju.