Ejmi Baer: Ne starimo na isti način kao naši roditelji

Niko pre nje nije želeo da pravi filmove za one preko 50, jer su smatrali da to nije seksi. Ona želi da pravi filmove o bebi-bum i X generaciji, o njima i za njih

Na nebu filmske industrije pojavio se novi brend Landline Pictures, koji sebe najbolje opisuje svojim imenom. Landline – fiksni telefon – nova je producentska kuća čiju ciljnu grupu predstavlja publika starija od 50 godina, dakle oni kojima je fiksni telefon bio važan deo života. Predsednica producentske kuće pokrenute pod pokroviteljstvom kompanije MCR Film je Ejmi Baer, žena sa velikim iskustvom i uspehom u tom poslu.

U zvaničnom saopštenju se kaže da će Landline Pictures proizvoditi filmske priče o ljudima u dobi od 50+ i za njih, koje će biti optimistične i zabavne i koje će uspeti da dopru i do šire publike. Producentkinja Ejmi Baer veruje u taj projekat jer, kako kaže, „mi više ne starimo na isti način na koji su starili naši roditelji ili njihovi roditelji”.

Ejmi Baer podseća da ejdžizam (diskriminacija na osnovu starosti) postoji od početka Holivuda

To je publika kojoj pripadam

Filmovi koje je u karijeri producirala ova 55-godišnja majka dvojice sinova, udata za kolegu producenta Metjua Baera, do sad su ukupno zaradili dve milijarde dolara. Od kad je 1988. sa najvišim ocenama diplomirala književnost na Džordžtaun univerzitetu i zaposlila se kao asistent u producentskoj kući, Ejmi gradi uzlaznu karijeru.

Radila je i za nezavisne projekte, bila jedan od visoko pozicioniranih direktora u Sony Pictures i CBS Films, a prvi film koji je samostalno producirala bio je veliki hit Legende u Vegasu sa Majklom Daglasom, Robertom de Nirom, Morganom Frimanom i Kevinom Klajnom u glavnim ulogama. Takođe, Ejmi je 2018. postala predsednica organizacije Žene na filmu, koja se bori protiv rodne nejednakosti u scenskoj industriji.

U intervjuu za Next Avenue, Ejmi Baer podseća da se stalno govori o nejednakostima u našoj kulturi: „Mi pokušavamo da to ispravimo kad se radi o problemima rodne ravnopravnosti, seksualnom uznemiravanju, rasizmu ili LGBTQ populaciji. Ali postoji još jedno važno pitanje, naročito u prostoru zabave, a to je ejdžizam (diskriminacija na osnovu starosti). On postoji od početka Holivuda.”

Zaista, pre Ejmi nije bilo nikoga na čelu nekog filmskog studija ko bi izjavio: „Želim da napravim gomilu filmova za one preko 50. Oni to nisu uradili, jer su mislili da to nije seksi!”, objašnjava Ejmi.

Ona, međutim, želi da pravi filmove za publiku koja još uvek ide u bisokop. „To je publika koju razumem, to je publika kojoj i sama pripadam”, kaže 55-godišnja Ejmi Baer. „Naša kultura ne može više da se ignoriše, ne može da se gura u stranu, jer nas je mnogo i mi starimo drugačije od svojih roditelja i naročito od njihovih roditelja. Naša dinamika je vrlo različita od onoga što se dešavalo u prethodnoj generaciji.”

Ona podseća da, kad govorimo o publici od preko 50, mi više ne govorimo samo o bebi-bumerima (rođeni od 1945. do 1964), već i o generaciji X (rođeni od 1965. do 1980): „To je jedna sasvim nova masa koja pristiže i koja gleda na starenje na vrlo različit način.” Ona želi da se u tim filmovima vide kulturološki zaokreti koje su te generacije doživele.

Priče o ponovnom početku

U tom smislu, Ejmi ima i primer svog oca, glumca Toma Bozlija, rođenog 1927. u bogatoj čikaškoj porodici koja je sve izgubila u Velikoj ekonomskoj krizi. Roditelji su mu se razveli i on je odrastao u ozbiljnoj oskudici. Za vreme Drugog svetskog rata borio se u mornarici, a posle rata bukvalno bacanjem novčića odlučio da ode u Njujork i postane glumac.

Posle niza manjih uloga, zbog atraktivnog izgleda i baršunastog glasa, dobio je rolu u brodvejskom mjuziklu Florelo, koja mu je 1960. donela nagradu Toni. Tada je upoznao i svoju prvu suprugu, glumicu Džejn Eliot, sa kojom je dobio ćerku Ejmi.

Međutim, kad je Ejmi imala samo četiri godine, majci je dijagnostikovan rak na mozgu. Tom se borio čitavih osam godina, preuzimajući sve obaveze prema detetu, negujući suprugu i boreći se da gradi karijeru od koje je izdržavao porodicu. Ipak, Džin je umrla kad je Ejmi bilo 12 godina, a dve godine kasnije Tom se ponovo oženio koleginicom Patrišom Kar, s kojom je ostao u braku sve do smrti u 83. godini.

Najveću slavu je stekao TV serijom Srećni dani iz 70-ih, ali kad se pogleda spisak njegovih glumačkih ostvarenja, nema godine bez projekta, pa su čak i u poslednjoj, 2010. godini, upisana dva filma.

Filmske priče za 50+ neće biti teške i mračne, već optimistične i zabavne, a govoriće i o tome kako čovek iznova gradi sebe

Generacije koje danas prelaze 50. i kojima će se obraćati filmovi Landline Pictures-a imaju drugačija iskustva.

Kompanija neće snimati teške, mračne filmove o umiraju ili demenciji, već će raditi komedije, romantične komedije, inspirativne istinite životne priče, najavila je Ejmi. „Biće to priče o tome kako se ponovo počinje, kako čovek iznova gradi sebe, o nalaženju svog plemena, o novom kontaktu sa sopstvenom seksualnošću, jer i u sedamdesetima vi ste još uvek seksualno biće, o stvarima koje kao zrela osoba razumete, ako niste namćor.”

Na primer, već je u pripremi film Jerry and Marge Go Large koji se radi na osnovu istinitog događaja, kada je penzionisani bračni par dobio na lutriji 27 miliona dolara i uložio u spas svog gradića koji odumire. Scenic Route biće romantična komedija o bračnom paru koji svoju 50. godišnjicu braka obeležava tako što ponovo kreću na putovanje po ruti svog bračnog putovanja.

Treći projekat koji je već započela Landline Pictures je The Best Is Yet to Come, komedija rađena na osnovu francuskog filma o dvojici starih prijatelja koji nastoje da nadoknade zajedničko vreme koje su izgubili zbog glupog nesporazuma. Najavljeno je i da će Rene Zelveger igrati u golf komediji The Back Nine.