Džejn Kempion: Žensko iskustvo postojanja u svetu
Slavna rediteljka smatra da nema dovoljno žena koje pričaju priče, ali mnogi predviđaju da bi za film Moć psa mogla dobiti Oskara za režiju koji joj je izmakao za remek-delo Klavir
Posle 12 godina odsustva sa filma, rediteljka Džejn Kempion trijumfalno se vratila ostvarenjem Moć psa, za koje je dobila Srebrnog lava za najbolju režiju na Venecijanskom festivalu, a 3. decembra nagradu za najbolju režiju Udruženja njujorških filmskih kritičara. Ova druga nagrada privlači posebnu pažnju jer se smatra da najavljuje dobitnike Oskara. Mnogi nagađaju da bi Džejn Kempion mogla sada dobiti Oskara za režiju, koji joj je izmakao pre gotovo tri decenije, kada je 1993. bila nominovana za režiju filma Klavir, kao tek druga žena (prva je bila Lina Vertmiler) u istoriji ove nagrade koja je bila nominovana za tu kategoriju. Džejn je tada dobila Oskara za najbolji originalni scenario. Inače, u filmu Moć psa uloge tumače harizmatični Benedikt Kamberbač, Kirsten Danst, Kodi Smit-Makfi i drugi.
Bude li Kempion ove godine dobila Oskara, biće to presedan da žene dve godine zaredom dobiju Oskara za režiju
Lev Radin © / Shutterstock.com
Za Klavir je osvojila Zlatnu palmu u Kanu, čime je postala prva rediteljka sa tim priznanjem, a bila je i jedina sve do ove godine. Oskara za režiju u međuvremenu su dobile dve žene, Ketrin Bigelou za Katanac za bol 2009. i Kloi Žao za Zemlju nomada prošle godine. Bude li ga ove godine dobila Kempion, biće to presedan da žene dve godine zaredom dobiju Oskara za režiju, koji se još uvek smatra dobro branjenom muškom teritorijom.
A već sam mislila da se penzionišem
Šta tačno znači kad se kaže – muško, ključno je pitanje kojim se Džejn Kempion bavi u filmu Moć psa. Za razliku od Klavira, Džejn ovaj film nije radila po sopstvenom scenariju, već na osnovu istoimenog romana Tomasa Sevidža. Za Gardijan je ispričala da je knjigu počela da čita uveče pred spavanje i nije ustajala iz kreveta dok je nije završila. Do tada je važila za feminističku autorku, a ovaj roman se bavi oblicima i posledicama toksične muškosti, pa nije bila sigurna da baš ona želi da uradi film na tu temu. Ipak, kako kaže, osećala je da to mora biti urađeno. Prošlo je dosta vremena dok su se stekli uslovi koji su joj bili potrebni da napravi film veran svom doživljaju knjige.
Šta tačno znači kad se kaže – muško, ključno je pitanje kojim se Džejn Kempion bavi u filmu Moć psa
„A već sam mislila da se penzionišem”, kaže u intervjuu povodom premijere filma Moć psa šezdesetsedmogodišnja Džejn Kempion, i zabacuje pramen svoje duge, negovane sede kose. Tokom 12 godina, koliko nije snimala filmove, Džejn je radila TV serije koje su imale veliki uspeh.
Iako Moć psa govori o drami četvoro ljudi na ranču u američkoj državi Montana negde 1920-ih, film je sniman na njenom rodnom Novom Zelandu, gde je, samo u drugim ambijentima, sniman i Klavir. I kao i Klavir, i ovaj film prevashodno govori o usamljenosti, a jedan od likova ima hrabrosti da izgovori: „Samo želim da kažem kako je lepo više ne biti usamljen.”
Obišla sam vresišta kojima su šetale sestre Bronte, sedela pored vodopada kraj kojih su one sedele
Duhovno srodstvo sa sestrama Bronte
Džejn je od početka karijere mnogo inspiracije nalazila u literaturi. Snimila je film Portret jedne dame po delu Henrija Džejmsa i Sjajna zvezda o britanskom pesniku Kitsu i njegovoj Fani. „Oduvek sam volela romane 19. veka, naročito sestre Bronte. Obišla sam vresišta kojima su one šetale, sedela pored vodopada kraj kojih su one sedele. Osećam da su mi one duhovne sestre”, kaže Džejn Kempion.
Odrasla je uz stariju sestru, mlađeg brata i roditelje koji su oboje bili ljudi pozorišta. Uz to, majka je bila i bogata naslednica, jer joj je pradeda bio osnivač i vlasnik moćne industrije obuće. Iako je Džejn rano upoznala svaki kutak pozorišta, želela je na film. Međutim, prvo je završila antropologiju, pa je onda upisala i završila istoriju umetnosti i tek 1984. godine, u svojoj 30. završila je režiju na Akademiji za film, televiziju i radio u Australiji. Ove godine, na dodeli počasne Gotam nagrade za režiju, ispričala je: „Moj prvi dan na akademiji bio je šok. Tamo je bilo 75 ljudi i svi oni su želeli da budu režiseri. Ali nisam se takmičila s njima, borila sam se sa samom sobom.”
Dramatične godine
„Nisam bila sjajna”, kaže o svojim danima na akademiji, ali je ipak njen studentski film kasnije prikazan na Kanskom festivalu i dobio je Zlatnu palmu za kratki film. Iste godine, Džejn je dobila priliku da režira svoj prvi TV film. Prvi dugometražni igrani film Sweetie snimila je 1989, a sledeće godine biografski film o novozelandskoj književnici Dženet Frejm, Anđeo za mojim stolom, koji ima kultni status.
Prvo je završila antropologiju, pa je onda upisala i završila istoriju umetnosti i tek 1984. godine, u svojoj 30. završila je režiju na Akademiji za film, televiziju i radio u Australiji
U životu Džejn Kempion godina 1993. bila je posebno dramatična. To je godina kada je završen film Klavir, ali i godina u kojoj je rodila svoje prvo dete, sina koji je umro sa samo 12 dana. Bio je to veliki udarac za nju i njenog muža Kolina Englerta. Kolin je bio saradnik i pomoćnik režije na njenim prethodnim projektima, pa i na Klaviru.
A onda je došla 1994, koja je već od januara pokazala da ima sasvim drugačiji raspored zvezda. Džejn je dobila Oskara za scenario, Zlatnu palmu za režiju, a Klavir je doživeo eksplozivni uspeh. Džejn je iste godine rodila ćerku Alis Alegru Englert, koja je danas glumica. Međutim, njen brak sa Kolinom nije preživeo kritičnu sedmu godinu. Razveli su se 2001.
Alternativni putevi za žene
O braku i razvodu Džejn Kempion nikada nije rekla ni reč. Samo je jednom, pričajući o tome kako je zajedno sa prijateljem Džeraldom Lijem radila na scenariju, rekla da su malo radili, a malo razgovarali o tome „šta to ne valja u našim životima”. Za Gardijan je ispričala i kako je napravila pauzu u radu da bi bila sa detetom: „Provela sam četiri godine tako što sam bila najviše majka.”
Alis Alegra bila je svojeglavo dete. Jednog dana je rekla majci da više nikada neće da ide u školu. I majka je pristala da je obrazuje kod kuće. U 13. je izjavila da želi da bude glumica. „O, ne, pomislila sam”, priča Kempion. Kasnije, Alis Alegra dobila je ulogu u drugoj sezoni TV serije Top of the Lake, koju je Džejn režirala. Pošto je u filmovima pokazala suptilno razumevanje za ekscentrične ženske likove, ni za svoju ćerku nije mogla da ima drugačije aršine.
Džejn ističe da ne samo da prihvata alternativne puteve, već zapravo želi da se više žena osmeli da ih sledi.
„Mi smo još uvek vrlo daleko od toga da razumemo žensko iskustvo postojanja u svetu. Nema dovoljno žena koje pričaju priče. A samo se radi o tome da skinemo kecelju i izađemo napolje.” Ona sama, svojim filmovima, priča priče za koje kaže da često nisu zanimljive našem „seksi društvu”, u kome su žene u postmenopauzi gotovo nevidljive.