Džasinda Ardern – lični primer i empatija kao lek
Imali smo prilike da vidimo kako su se svetski lideri snalazili u situaciji pandemije. Koliko je novozelandska premijerka bila odmerena, govori u prilog priznanje iz celog sveta
Prvi put sam video Džasindu Ardern, novozelandsku premijerku, nakon masakra u džamiji prošle godine, kada je svojim odmerenim nastupom, empatijom i iskrenim saučešćem tešila porodice žrtava. Činilo mi da nikada pre nisam video da se tako ponaša premijer jedne države.
Sada, u doba korone, sve se ponovilo, ali možda još izraženije. Koliko je Džasinda bila odmerena, govori u prilog priznanje iz celog sveta. Međutim, meni se čini da iz njenog nastupa možemo još mnogo toga da naučimo.
Moć ubeđivanja
Imali smo prilike da vidimo kako su se svetski lideri snalazili u situaciji pandemije od, može se reći neprimerenog i opasnog ponašanja Borisa Džonsona i Donalda Trampa, do mirnog i racionalnog obraćanja Angele Merkle i Vladimira Putina. Ipak, Džasinda Ardern bila je nekako najiskrenija. Ona nije naređivala Novozelanđanima da ostanu kod kuće, već je sa dosta umešnosti objasnila smisao i svrhu onoga što je neophodno da bi se sačuvali životi. Meni se ipak najviše dopao deo u kome govori o izazovima za pojedine populacione grupe, pre svega najstarije, zatim za decu i žene.
Jednostavno, svojom brigom i smislenošću dobila je ono što čitavi štabovi nisu uspeli u mnogo razvijenijim zemljama. Dakle, važno je da vidite da neko misli na vas, pokušavajući da vas savetuje stavljajući se u vašu kožu, što je osnovno načelo etike.
Ima ocena da su na pandemiju najbolje reagovale premijerke Nemačke, Islanda, Finske, Norveške, Danske i Novog Zelanda
Drugi važan princip je uticaj na ljude da se nose s promenama – ličnim primerom. Ona je iskoristila televizijske brifinge i redovne Fejsbuk sesije uživo kako bi jasno odgovorila na sva ključna pitanja, omogućavajući ljudima da shvate šta se dešava i zašto, dovoljno pre nego što je mera sprovedena, za razliku od brzih i ponekad zbunjujućih poruka lidera u većini zemlja. Čini se da su dvosmislene, ishitrene i neobjašnjene poruke podjednako doprinele haosu, kao i sama infekcija.
Treći pristup koji mi se čini podjednako važan jeste persuazija ili moć ubeđivanja zajednice da preuzme odgovornost za probleme. Očigledno je da lideri moraju da postavljaju teška pitanja koja remete ustaljeni način razmišljanja i delovanja, sa ciljem da zaštite ljude, a to je nemoguće bez empatije. Tu je opet Džasinda zavredela pažnju ljudi svojim iskrenim saučešćem. I ne samo time, već i ličnim odricanjem i preraspodelom društvenih prihoda sa ciljem da se razlike u teškom vremenu smanje na najmanju meru. Čini se da nisam pročitao o sličnim ekonomskim merama.
Žene se bolje snalaze
Novozelanđani su jasno kroz rejting Ardernove pokazali koliko cene njenu aktivnost. Ne znam dovoljno političke okolnosti na Novom Zelandu, ali očigledno da je Džasinda pokazala da se žene bolje snalaze. Tako su, po Forbsu, u trenutku pandemije najbolje reagovale premijerke: Nemačke – Angela Merkel – jasnim prihvatanjem situacije i profesionalnom postavkom celog sistema, Islanda – Katrin Jakobsdotir – koja je višestruko testirala celu populaciju, Finske (Sana Marin), Norveške (Erna Solberg) i Danske (Mete Frederiksen) koje su jasnom komunikacijom iskoristile sve vrste medija utičući na građane, a posebno decu da se ne plaše, i naravno Novog Zelanda, Džasinda Ardern.
Možda je novozelandskoj premijerki pomoglo i to što pokušava da utiče na život ljudi poštujući prirodu i nasleđe
Možda je Džasindi pomoglo i to što pokušava da utiče na život ljudi poštujući prirodu i nasleđe. Tako je svojoj ćerkici dala Maorsko ime, Neve Te Aroha, što me je podsetilo na lik Moane, iz Diznijevog crtanog filma, koja svet Polinezije spasava vraćanjem uzetog srca iz planine. Očigledno da sem moralu, ličnom primeru i empatiji, moramo da se vratimo i prirodi da bismo opstali.
Kako se kaže u crtanom filmu: „Doći će dan kada ćete se osvrnuti i shvatiti da je sreća tamo gde ste vi.” Ali samo ako se za nju izborite u ravnoteži sa prirodom.