Dva sveta, u slučajnom susretu

Imućnije porodice u Jugoslaviji imale su vikendicu van grada ili kuću na Jadranskom moru. Nisu nikada pomišljali da odlaze na neko drugo more.

Nemci, s obzirom na divotu Severnog mora, morali su da putuju daleko i da kupuju stanove u raznim delovima južne Francuske.

Filip Plejn, popularni nemački kreator, imao je takve roditelje koji su imali jednu skromnu kućicu, ne tako blizu plaže, u jednom neuglednom kraju u Kanu.

Kao svaki dobar sin, on je preuzeo roditeljsku kuću, dokupio još dva imanja oko sebe i sve pretvorio u skupi cirkusko-izložbeni samopromovišući prostor koji odiše njegovom estetikom.

Upoznala sam ga kao komšiju koji se muvao oko velikih ruskih imanja, a boga mi, i oko ruskih komšinica.

Kao što inače biva na odmorima, druženja su obično intenzivna i kratka, ali ovo je svakako bilo za pamćenje.

Potrefilo se da je leti moj rođendan, pa ti dođe onaj koji je blizu, a ne onaj koga zaista želiš da vidiš. Ali leto je, dan dugo traje, pa smo se tako okupili sa raznoraznih strana.

Filip je došao sa svojom ruskom prijateljicom, nasmejan i raspoložen. Sedeo je celo veče, pričao mi je da je išao u nemački internat Salem koji je škola samo za dečake, i savetovao mi da ne šaljem decu daleko od sebe u škole gde deca žive van svojih primarnih porodica.

Manje sam slušala, jer nisam ni imala tu nameru, više sam gledala tu lakoću u komunikaciji. Iako je uživo imao dve boje – jaču bronzanu boju na licu od prirodne – nisam mogla da otkrijem da li je od pudera ili od nečeg drugog, više je na mene ostavio utisak taj mir kojim je odisao, i neki poseban ponos kojim je zračio.

Doneo je ogroman šampanjac i još veći buket, slušao pripite Srbe, smejao se i gledao me direktno u oči. Nije baš shvatio ko su Srbi a ko su Rusi, gde je razlika, ali je jeo domaću pogaču.

Njegova ruska prijateljica nije jela uopšte, pomalo se mrštila na naše konstantno nuđenje domaće kobasice, koju smo joj inače nudili iz straha da će da padne na čelo, što zbog količine šampanjca koji je popila, što zbog cipela u kojima je došla.

Veče je bilo prijatno, činilo se intimno i veselo. Vezivala nas je ljubav prema roditeljima, briga za najmilije. Delilo nas je sve drugo. Dva sveta, u slučajnom susretu.

Dok pada kiša, ja biram da mislim o idealima. O grljenju i druženju. Za različitosti ne marim.

Jede mi se tart od jabuka.

Tebe volim! Sećaš se?

Vreme je za kožnu jaknu PP.