Dugme

Štrajk holivudskih scenarista i glumaca koji je započeo pre nekoliko nedelja i koji je, po ugledu na prethodne politički korektne atrakcije trebalo da izazove veliki kulturni potres, u stvari je ostavio velike studije i producentske kuće manje-više ravnodušnim, a široku javnost – nezainteresovanom, jer je u fokusu barbizacija celokupne kulture.

Dok se, sa jedne strane, barbimanija koristi u političke svrhe – čak se i britanski premijer slikao sa ćerkama ispred bioskopa u kome se prikazuje Barbi, a Džastin Trido se obukao u svoju omiljenu roze boju i ponosno izjavio da je on u „Barbi timu”, u taboru probuđenih intelektualaca fokus je na sasvim drugoj strani – ali o tome nećete ništa naći u zvaničnim medijima. Zvanični mediji bave se skretanjem pažnje javnosti na Barbi i Kena, na apokaliptične klimatske promene i na sve češće napade ajkula na ljude, diljem zemaljske kugle.

U međuvremenu, najmračnije teze glasnogovornika novog svetskog poretka Juvala Noe Hararija, sprovode se u delo. Naročito ona o besmislenosti ljudskih života i beskorisnosti čoveka. A čovek je beskoristan, jer više nikome nije potreban, pošto AI, odnosno veštačka inteligencija, može da uradi sve. Paradoks i leži u tome što je upravo industrija zabave, odnosno Holivud i TV, bila ogledno dobro za primenu veštačke inteligencije u kreiranju slika koje su bile „bolje od pravih”, bez obzira da li se radilo o filmu ili o vestima. Sada, kako se ispostavlja, svaki glumac može biti zamenjen svojim virtuelnim klonom, savremene tehnologije su takve da, u svetu u kome glavnu reč vode slike, mogu da naprave sve. Kada je jednom prodao svoj lik studiju, glumac ga je predao matriksu zauvek. Sada veštačka inteligencija može da zameni i scenariste. Doktore nauka, prevodioce, pisce. Slikare. Inženjere. Najnovija vest je da AI piše i svoju verziju Biblije. Matriks caruje, a čovečanstvo krupnim koracima, i nesvesno, gazi u globalni logor, u kome je sve privid i laž, osim kontrole.

Čak je veštačka inteligencija preuzela i tržište seksa. Na platformama za onlajn seks sada su prodavačice tela zamenjene virtuelnim kreaturama, koje su lepše, savršenije i neuporedivo bezobraznije od stvarnih prostitutki. Paradoks i leži u tome da materijalizam završava u prividu, u fantaziji.

Svet kakav smo poznavali, sve više se gasi.

Ali, i svet kakav nam kreiraju – rešava se pritiskom na jedno dugme. To dugme se zove – „obriši”.