Dualnost Milene Pavlović Barili – 115 godina od rođenja slikarke

Obeležavanje 115 godina od rođenja naše izuzetne slikarke Milene Pavlović Barili, koliko se navršava 5. novembra, prati otvaranje izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Izložba Dualnost Milene Pavlović Barili otvara se 7. novembra, a trajaće do 17. marta.

Biće predstavljeno 150 dela, slika i crteža, modnih ilustracija i poezije, kao i zanimljiv dokumentarni materijal. Autorka izložbe Mišela Blanuša i asistentkinje autorke Kristina Armuš i Zlata Vučetić naslovom su istakle dualnost, koja je obeležje kako Mileninog dela tako i njenog svega 36 godina dugog života.

Milena Pavlović Barili – i slikarka i strelac

Među ključnim delima Milene Pavlović Barili, njenu unutrašnju dualnost na najkompleksniji način prikazuje delo Slikarka sa strelcem. Slikarka i strelac na tom platnu imaju istovetne crte lica, mada to nije očigledno na prvi pogled. Ta dva lika, jedan opipljivo telesan i materijalan, a drugi proziran i eteričan, metafora su celokupnog umetničkog opusa ove sofisticirane i suptilne umetnice.

Fotografija: Slikarka sa strelcem © Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Od najranijeg detinjstva predodređena, odlučna i podsticana da bude slikarka, Milena Pavlović Barili, kao i većina naših najboljih umetnika iz međuratnog perioda, obrazovala se i nadahnjivala snagom umetničkih tokova u evropskim centrima. Tokom celog stvaralačkog perioda na inovativan način koristila je elemente tradicionalne kulture koju je primila odrastajući u roditeljskom domu svoje majke, od tradicionalne ali obrazovane i slobodoumne srpske građanske porodice požarevačkih Pavlovića.

Zašto nosi prezime majke i prezime oca?

Mileninu dualnost trasira i njeno dvojno prezime: Pavlović, što je devojačko prezime njene majke Požarevljanke Danice, i Barili, što je prezime njenog oca, Italijana rodom iz Parme, ali građanina sveta koji je po obrazovanju bio muzičar, a po temperamentu nesmireni duh i vagabund.

Velika ljubav njenih roditelja, koja zaslužuje sopstveni roman, buknula je kada su se upoznali u Minhenu, gde je Danica studirala klavir i solo pevanje, a Bruno, koji je i sam studirao komponovanje u ovom nemačkom umetničkom centru, došao iz Rima zbog Festivala Vagnerove muzike u Bajrojtu.

Venčali su se u Požarevcu, pokušali zajednički život u Rimu, ali brzo ustanovili da ljubav i brak nisu isto. Danica se u poodmakloj trudnoći vratila u roditeljski dom u Požarevcu i tu rodila Milenu 5. novembra 1909. Iako je rođena u regularno sklopljenom braku, Milena je sama izabrala da nosi i majčino i očevo prezime.

Otac kao pismo na italijanskom jeziku

Tokom prvih desetak godina života, za Milenu će otac biti neko ko samo retko dolazi u posetu i piše pisma na italijanskom, kome ju je majka od početka učila, kao i osnovama ostalih jezika kojima se Milena tokom života služila. Pesme je pisala na italijanskom, francuskom i španskom. 

Odrastala je u sigurnosti porodičnog doma požarevačkih Pavlovića, imućne i liberalno orijentisane trgovačke porodice dede Stojana i nane Bose, koji su osim najmlađe ćerke Danice, imali petoricu sinova. Nijedan od Mileninih ujaka nije imao dece, tako da je Milena bila jedini i poslednji potomak ove grane Pavlovića.

Posle Prvog svetskog rata, koji mala Milena provodi s majkom u izbeglištvu, roditeljski brak na daljinu sasvim se prekida, a otac potpuno nestaje iz Mileninog života.

Vunderkind na dvoru

Milena je od najranijeg detinjstva pokazivala izrazit talenat za crtanje, pa je majka dovodi u Beograd. Sa 13 godina biva primljena na Beogradsku umetničku školu (preteču Likovne akademije) kao vunderkind. Studira sa odraslim kolegama i vanredno uči gimnaziju. Pokazuje interesovanje za modu, za filmske zvezde, ali i za karikature sa dvora kralja Aleksandra, majčinog daljeg rođaka, gde i živi nekoliko godina.

Majka, posvećena Mileninom obrazovanju, uz finansijsku podršku požarevačkih Pavlovića, odvodi Milenu u Minhen, gde su njenu izuzetnu nadarenost potvrdili profesori minhenske akademije Fon Štuk i Fon Haberman. Od njih je Milena mnogo naučila, ali nije bila oduševljena njihovim konzervativizmom.

Fotografija: © Galerija Milene Pavlović Barilli

Pariz i Rim, slabo zdravlje i buran temperament

Već u Minhenu, Milenina urođena bolest srca i slabo fizičko zdravlje počeli su da spotiču njen buran i radoznao temperament. Možda najtragičniji dualizam Milene Pavlović Barili predstavlja upravo ovaj između njenog radnog fanatizma i strasne žudnje za životom na jednoj strani, a na drugoj slabog zdravlja, koje će je pratiti do kraja života.

Kad je Milena postala punoletna i Pariz izabrala za mesto na kome želi da živi i stvara, majka joj pomaže da se smesti i povlači se u Požarevac. Istovremeno, Milena obnavlja kontakt sa ocem, s kojim uspostavlja odnos bliskosti dvoje umetnika. Umetnički krug Brunovih prijatelja i u Parizu i u Rimu odmah prepoznaje Milenin talenat i rado je prihvata.

Tako se Milenin život i stvaralaštvo u narednim godinama odvijaju i razvijaju između Pariza i Rima. Naravno, uz brojna putovanja po Evropi i povremene kraće ili duže boravke u Požarevcu u majčinom domu.

Evropski senzibilitet i Njujork, Milena i Frida

A onda, krajem 1939, kao već formirana slikarka evropskog senzibiliteta, Milena Pavlović Barili kreće na put u Njujork. Nedavno otkriven i publikovan podatak govori da joj je ključni motiv za odlazak preko Atlantika bila izložba koja je u Njujorku organizovana da bi predstavila stvaralaštvo žena likovnih umetnica iz Evrope i Australije. Na toj izložbi, Milena je sa još dve koleginice predstavljala Italiju sa dve svoje slike.

Ovaj pronalazak menja i često pominjanu pretpostavku da je Izložba 31 žene, koju je 1943. u Njujorku organizovala Pegi Gugenhajm bila prva izložba na kojoj su izlagale isključivo žene.

Milena Pavlović Barili učestvovala je i na Izložbi 31 žene s jednim svojim platnom kao predstavnica žena nadrealistkinja. Zvezda te izložbe bila je Frida Kalo, kao supruga u tom trenutku svetski slavnog Dijega Rivere.

Nema potvrde da su se Milena i Frida srele tokom te izložbe, ali i bez toga, ove dve umetnice, formirane jedna u Latinskoj Americi, druga u Srbiji i Evropi, povezuje to što su najbolja svoja dela ostvarile u formi autoportreta.

Čista umetnost i komercijalni dizajn 

U vreme te Izložbe 31 žene, tekla je već četvrta Milenina godina u Njujorku, mada joj je namera bila da se tamo zadrži svega šest meseci. Zbog početka Drugog svetskog rata u Evropi, Milena je morala da ostane. Po cenu krajnjeg iscrpljivanja u radu i posledica po zdravlje, uspela je da se prilagodi ne samo američkom senzibilitetu već i komplikovanim ratnim okolnostima.

Iako je do dolaska u Ameriku bila potpuno posvećena čistoj umetnosti, nužnost preživljavanja navela ju je da radi komercijalni dizajn za značajne američke časopise. Da je i to radila perfektno govori činjenica da je jedna njena „primenjena slika” došla na naslovnu stranu časopisa Vog.

Fotografija: © Galerija Milene Pavlović Barilli

Moderna i 80 godina posle smrti

Dugo potcenjivan i iz njenog opusa često izostavljan kao nedovoljno vredan, taj segment Mileninog rada doživeo je u 21. veku korenito prevrednovanje. Danas se smatra blistavom stranicom naše primenjene umetnosti. Zato se njeni radovi komercijalnog dizajna za časopise izlažu zajedno s njenim platnima, dodajući još jednu stavku spisku dualnosti koje su oblikovale životni put i opus Milene Pavlović Barili.

U tom kontekstu, izložba Dualitet Milene Pavlović Barili u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu predstavlja viđenje ove slikarke kao naše savremenice, iako je od njenog rođenja prošlo tačno 115 godina, a u martu sledeće godine navršiće se 80 godina od njene tragične i prerane smrti.

Naslovna fotografija: Autoportret sa belim šeširom © Galerija Milene Pavlović Barilli