Drugačiji mirisi
Ma koliko često jedva čekam da odem negde, nakratko ili naduže, da promenim, da se odmorim… uvek jedva čekam i da se vratim. Fali mi miris moje kuće, mog ormara, moje kuhinje
Moja najbolja drugarica opet se odselila u drugu državu, po ko zna koji put. Sad je u Skoplju. Pre je živela u Sloveniji, pa u Austriji… Dve drugarice su mi u Engleskoj, jedna u Dubaiju… sve mnogo daleko. Svako u životu upozna mnogo ljudi, ali samo neki postanu i ostanu prijatelji. Njih ne bude mnogo.
Kad se najbolja drugarica prvi put odselila, nije bilo ni interneta, ni mreža, već smo pisale kilometarska pisma jedna drugoj. Nekada sam dobijala, a i slala, po tri pisma nedeljno. Kad stigne njeno, ja utrčavam u kuću, skuvam kafu i natenane čitam, a to traje. Po sedam-osam ispisanih strana. Tako isto i ja njoj odgovaram. Čuvam ta pisma i danas.
Kad sam prvi put otišla kod nje, ušla u stan, zapahnuo me nepoznati miris. Sve drugačije miriše – i deterdžent, i sva ona kućna kozmetika za čišćenje, šamponi… Da mi je neko stavio povez preko očiju i uveo me u stan, po mirisu bih znala da sam u inostranstvu.
Moja najbolja drugarica opet se odselila u drugu državu. Dve drugarice su mi u Engleskoj, jedna u Dubaiju… sve mnogo daleko
Kad sam bila dete, nije bilo mnogo da se bira – sapuni beli i plavi jorgovan, bebi-sapun i tek kasnije se pojavio fa-ocean sa talasastim šarama, što je bio spektakl. Kad odemo u Grčku na more, obavezno jurišamo u samoposlugu pa njuškamo razne sapune i dezodoranse, pa kupujemo zalihe. Sećam se nekog dezodoransa 8×4, jaooo kako je mirisao, kao parfem.
Posle niza godina pranja kose brezom i koprivom, kod nas se pojavili neki voćni dan na dan. I to je bio hit. Od deterdženata, bili su faks, crni bik, a onda se pojavila ava sa plavim zrncima. Za ručno pranje biljana, a omekšivač bohor. I to je bilo sve. Za ribanje vim.
U prvim godinama života u inostranstvu, kad dođe najbolja drugarica, pa se prvo grlimo po dva minuta, ja pitam „koji ti je to omekšivač”. Moj sin je često nasleđivao delove garderobe njenog starijeg sina. To je po mesec dana mirisalo na nju, na to inostranstvo.
Kad odem u Grčku na more, prvih nekoliko dana mi u nozdrvama čuči nepoznati miris drugačijeg, tuđeg, a onda se izgubi i više ne osećam. Navika, verovatno.
Svako u životu upozna mnogo ljudi, ali samo neki postanu i ostanu prijatelji
Ma koliko često jedva čekam da odem negde, nakratko ili naduže, da promenim, da se odmorim… uvek jedva čekam i da se vratim. Fali mi miris moje kuće, mog ormara, moje kuhinje. Možda na drugim mestima postoje šamponi i sapuni koji lepše mirišu, omekšivači koji duže traju, ali nigde paprika ne miriše kao kod nas. I ne samo paprika, ali ona posebno. Samo što nisu krenule domaće jagode. One iz uvoza iz principa ne kupujem, a i nemaju ukus, samo izgledaju lepo. Čekam da im dođe prava sezona. Onda će da stignu i trešnje, kajsije… i sve po redu.
Prošle godine smo zasadili dosta lavande. Evo je sada buja, preživela je onaj sneg i zimu. Kad procveta, oseća se na nekoliko metara. Đurđevak takođe, miriše kao duša. Bosiljak će morati ovih dana da se sadi, a ruzmarin je preživeo. Aromaterapija na pomolu.
Možda na drugim mestima postoje šamponi i sapuni koji lepše mirišu, omekšivači koji duže traju, ali nigde paprika ne miriše kao kod nas
Letos je najbolja drugarica skupljala i sušila majčinu dušicu, nanu, kamilicu… pa mi donela pune kese zdravlja za čaj koji sam pila cele zime.
Nije tuđe lepše, nego je drugačije.