Dopadnimo se sebi

Čak i ako ne želim da se vraćam u prošlost, u našem narodu to nije moguće.
Sve nekako mislim – sad će nam biti dosta.
Ove godine pomirili smo četnike i partizane, ljotićevce i četnike, Srbe iz Hrvatske, prekodrinske Srbe, crnogorske Srbe, ili po novom – tamo nema Srba. Brzo se to sve dešava, ne može to živ čovek da isprati.
Prolazi vreme, ali podele nam dobro idu. Skoro najbolje se delimo na naše i njihove. Na ove i one.
Vazda su neki podobni, a neki su nepodobni.
Iako mi komunistički sistem nimalo nije bio blizak, mi smo naučeni u školi da se ljudi ne dele po pripadanju političkoj partiji, prema etničkoj pripadnosti, boji kože…
Sećate se tog vremena? Voleli smo svoje nesvrstane drugove. Školovali su se kod nas.
Da volimo jedni druge, podrazumevalo se.
Pominjem sistem, jer sistem je sve. Gde individua poklekne, tu je sistem da ga podrži.
Razmislimo o tome. Kakav sistem gradimo i šta će reći pokolenja?
Pa da završimo sa deljenjem, saberemo se i jurišamo u osvajanje samih sebe. Dopadnimo se sebi kakvi jesmo, čime hranimo svoju decu.
Mentalnu higijenu da pojačamo na maksimum.
Može Na lepom plavom Dunavu, uz savski smuđ za kraj leta.
Amin.