Doktor za sreću

Jutros mi je iznenada u ekran telefona uskočio izvesni Majkl Dalen, čovek koji za sebe kaže da je prvi doktor za sreću na svetu.

Odmah sam se nasmejala. Proglasiti samog sebe doktorom za sreću, već jeste neka vrsta male sreće. Ako ništa drugo, ja u tome vidim neku vrstu humora, autoironije, pa čak i ironije u doktoriranju sreće u ova šugava, nesrećna vremena. Ali, i sama potraga za konceptom sreće, koji se kosi sa ponuđenim konceptom zaronjenosti u korporativnu zebnju i celoživotnim takmičenjem s nemogućim standardima ponuđenim na društvenoj tržnici vrednosti, jeste, bez sumnje, prvi korak ka boljem životu.

Dakle, doktor je dao tri saveta. Prvi, da šta god da radimo treba da damo 70 odsto, a ne sto odsto, jer život nije sprint nego maraton. Drugim rečima, onih 30 odsto treba da bude rezervisano za sve ono što nije dokazivanje u poslu. Zanimljivo, u komentarima na Instagramu, ljudi su ovaj savet shvatili bukvalno i mnogi od njih su pokazali izvesnu brigu za kompanije u kojima rade, i koje bi propale kad bi ljudi davali samo 70 odsto.

Drugi savet je da treba da nastavimo da učimo, pošto sa učenjem nikada nismo završili, a znanje nas čini jedinstvenim.

Treći savet je da ne treba da se poredimo ni sa kim, ni u zarađivanju novca, ni u projektima, ni u izlascima. Dobar i srećan život zavisi samo od toga šta mi napravimo od onoga što imamo.

A onda mi je iskočio neki simpatični čikica koji je ispričao tibetanske savete za sreću: Za srećan i ispunjen život važno je da jedemo pola, da hodamo duplo, da se smejemo tri puta više i da volimo bez mere.

I odmah za njim, pojavio se jedan domaći terapeut koji se bavi psihosomatskom vezom između emocija i tela, koji je poručio: Problema će uvek biti, ali je najvažnije kako se mi nosimo s problemima. Nemojte ništa u životu preozbiljno da shvatate, jer to ode u podsvest i u organe, i onda se pojavljuju bolesti.

A onda sam se malo zamislila. Jer, juče sam u jednom intervjuu odgovarala na pitanje o sreći, pa sam pomislila da ovi iz Gugla stvarno znaju sve o nama i prisluškuju naše razgovore. I raspoloženje mi se na momenat smračilo. Naježila sam se od pomisli na Vrli novi svet.

Pa ipak, na nama je da biramo čemu ćemo, iz obilja vesti kojima nas bombarduju, da dopustimo da nas obuzme. Između razmišljanja o sreći i razmišljanja o globalnoj kontroli – danas biram sreću!