Dobri ljudi

Portali i novine ovih dana preplavljeni su vestima o nasilju u rijalitiju. Naime, neki lik, koji je inače proveo osam godina na robiji, mučki je prebio jednog učesnika tog programa koji se bavi izuzetnim ljudima, bar tako mu stoji u naslovu.

Nasilnik je, na kraju, izbačen iz ovog TV projekta, jer je nasilje tamo zabranjeno.

Ono što je zanimljivije od svega jeste neobičan zadatak pred koji su stavljeni učesnici ovog takmičenja izuzetnih predstavnika društva – dobili su priliku da glasaju i obrazlože svoj stav – da li nasilnika treba izbaciti, ili mu dati još jednu šansu.

Većina je glasala da nasilniku treba dati drugu šansu.

Gledala sam to na Jutjubu, kao svojevrsnu sliku, kao anatomiju društva i vremena u kome živimo. Oni koji i sami u svojim biografijama imaju nasilničke epizode, logično, branili su ga. Zapanjujuće je da su ga branile i devojke. Jer, kriminalac sa zatvorskim pedigreom, nekako, mora da se brani, kao da je zatvorski mentalni koordinantni sistem – neka vrsta grupne dinamike i univerzalna društvena metafora.

Retki glasovi protiv bili su dočekani nekom vrstom zatvorskog stava da se radi o drukarama i izdajnicima, dok su branioci nasilnika svoje glasanje obrazlagali opštim mestima u stilu da je on mnogo dobar dečko, ali implicite svojom dobrotom, idejom o opraštanju, svojom ljudskošću i stavom da svako može ponekad da pukne. Takozvani dobri ljudi, dali su mu drugu šansu.

Podsetilo me je to na 12 gnevnih ljudi remek-delo reditelja Sidnija Lumeta i pisca Redžinalda Rouza, samo u kontrasmeru. Tamo su članovi porote preispitivali svoja moralna načela, ovde su moralna načela rijaliti porote bila skrajnuta u drugi plan. Jer, u ovoj TV areni, uostalom kao i u društvu, ispostavlja se da je najgora stvar koju pojedinac može sebi da priredi – da bude u manjini, a da je najudobnija opcija biti u stadu, ugrejan omamlaženom gomilom.

Tako se nasilje normalizuje i relativizuje.

Ideja da smo svi mi samo ljudi, nesavršeni i slabi, kao i da je važnije biti dobar čovek nego ispravan čovek, izuzetno je opasna, pogotovo kad je lično koristoljublje ostanka u igri – ovoj u rijalitiju, ili bilo u kojoj drugoj – u stvarnosti, recept za najdublju moralnu korupciju.