Doba slava je tu

Radujem se utvrđivanju višedecenijskog gradiva – da li smo završili Drugi svetski rat, ko su rođeni Beograđani…

Jelʼ i vi sabirate utiske protekle godine? Čim prvi vetar osetim, već bih da kitim jelku, pijem čaj sa cimetom, razmišljam.

Nikad neću otkriti zašto je saobraćaj paklen petkom i u slučajevima kada pada kiša. Držim se ovih tema, nemam snage za više nivoe filozofskog razmišljanja. Ostavljam to, ipak, za dane uz vruće vino ili rakiju.

Omiljeni deo godine, doba slava je tu. Hvala bogu, i svim svecima. Radujem se utvrđivanju višedecenijskog gradiva. Da li smo završili Drugi svetski rat, ko su rođeni Beograđani, čiji su bili četnici (javno ili krišom)? Pa se lepo podelimo. Posebno žene, posebno muškarci. Moj kum se godinama izjašnjava da neće da sedi sa ženama jer uvek imaju iste teme: muževi kreteni, deca genijalci, a one idu gole i bose.

Idem u Srem ove nedelje, očekuju nas ozbiljan perkelt i rezanci s makom

Moj drug Zoltan, Mađar i katolik, uvek se najviše krsti dok otac Pera osveštava kuću i kolač. Deca se smeju, ja ih popreko gledam. Dragana se krije iza vrata, da je ne prska previše svetom vodicom. Da ne preterujemo! Gostujući pas laje neprekidno, mačku zatvorimo.

Pitam se, ceo dan, da li je kasno za nove ideje? Kažete nije!? Idemo na veliko, iz početka, verujući u sebe same. Sami sebi glavni i najpametniji.

Idem u Srem ove nedelje, očekuju nas ozbiljan perkelt i rezanci s makom.

Summer jazz lounge u pozadini i mislim se koliko su deca vesela i porasla.

Glad za tobom ne nestaje.