Đina Lolobriđida – ikona sveta koji nestaje
Da li se sećate da je postojao jedan svet u kome je izlazak u bioskop imao romantičnu vrednost? U tom svetu, karte za projekcije bile su jeftine, a iskustvo skupo. Taj svet postojao je na samom kraju zlatnog doba Holivuda, a na talasu raskošnog uspona evropskog filma. U takvoj posleratnoj Evropi, obojenoj optimizmom slobodarskih godina, neke žene osvajale su svet svojom karakterističnom lepotom.
Jugoslavija je imala nasmejane Milenu Dravić i nešto kasnije Nedu Arnerić, samo za naše podneblje specifične devojke iz komšiluka. Francuska je donela sjaj nekog novog seksepila sa osunčane rivijere i pariskih trotoara, otelotvorene u licima i telima Brižit Bardo i Katrin Denev. Suzdržana Britanija predstavila nam je univerzalno privlačne Odri Hepbern i Elizabet Tejlor, koje će već u svojim mladim godinama biti prisvojene kao deo američkog kulturnog nasleđa.
U tim decenijama, koplja moćne italijanske seksualnosti lomiće se između Sofije Loren i Đine Lolobriđide, iako će dosta godina kasnije ova druga istaći kako nije nikada postojala nikakva borba za poziciju prve, jer ta pozicija oduvek pripada samo njoj.
Umetnost kao sudbina
Tokom Drugog svetskog rata, a u njenim tinejdžerskim godinama, seli se s porodicom iz rodnog Subijaka u Rim, gde počinje da studira slikarstvo i vajarstvo. Na studijama, kažu, njene ugljem crtane karikature privlačile su veliku pozornost kolega i profesora.
Iako su modeling, pa kasnije i bavljenje glumom, delovali kao nešto što će joj biti samo finansijska podrška tokom studija, ubrzo će njenu dalju sudbinu odrediti pažnja javnosti okrenuta ka njenoj posebnoj pojavi i blistavom pogledu.
Ipak, tokom života ona će ostajati verna svom kreativnom porivu da i sama stvara, pa će nalaziti brojne načine, od slikarstva, fotografije, ali i modnog stila, da ostane svestrana i aktivna umetnička ličnost.
Moda kao način izražavanja
Lolobriđida je od početka svoje karijere modom izražavala svoju specifičnost. Kao zaljubljenica u lepotu i umetnost, obline koje su je proslavile isticala je na velikom platnu, ali i u privatnom životu, ne na vulgaran i primarno seksualan način već predstavljajući svoje telo u formi iskusnog vajara.
Silueta peščanog sata bila je njen zaštitni znak, koji je učinio prepoznatljivom i kod brojnih žena tog perioda. Ipak, uz filter vremena, ona i Sofija Loren do danas će ostati prva asocijacija na ženstvenu figuru pedesetih.
Elegantna, sofisticirana, ultraženstvena, Đina Lolobriđida bila je apsolutna zvezda na nebu italijanske kinematografije, i to ne samo zbog svoje duge karijere ovenčane međunarodnim uspesima već i zbog usvajanja, od samog početka, neuporedivog stila, zahvaljujući kome se odmah etablirala u imaginarnom kolektivu u stilu dive kakva je bila.
Njen izgled, uvek raskošan i sa stavom, bio je vredan divljenja do najsitnijeg detalja, okićen nizovima dragog kamenja koje će vremenom postati nezaobilazan deo većine njenih odevnih kombinacija.
Tokom godina, obim njene kolekcije nakita postao je česta tema novinskih natpisa. Svi su želeli da saznaju vrednost ove intrigantne zbirke, sastavljene od originalnih komada, koje su za nju često izrađivale vrlo prestižne kuće poput Bulgarija.
Ipak, čini se da vrednost ovih originalnih komada leži mnogo više u činjenici da su rađeni pod njenim kreativnim nadzorom i u načinu na koji ih je nosila, iako je nesumnjivo i njihovu nominalnu vrednost moguće izraziti u zavidnim ciframa.
Stoga, nije ni čudo da je britanska dizajnerka kostima Janti Jejts za lik Patricije Ređani, koju tumači Lejdi Gaga, odabrala da joj inspiracija bude baš ova glumica. Kada se podvuče crta, nema jačeg predstavnika ekscentričnog italijanskog stila od Lolobriđide.
Život kao veština
Ono što nas danas, kada se u svojoj devedeset petoj godini preselila u neke dimenzije sa drugačijim tipom dragulja, i dalje ostavlja zadivljene jeste punoća njenog života. Iz svake izjave, sa svake fotografije, i u delima koja je za sobom ostavljala do samog kraja – zračio je život.
Možda je baš to ono što nas ostavlja prikovane uz fotografije i mlade, ali i Đine u poznim godinama.
Danas, kada smo uronjeni u savete kako da živimo, čini se da je život ipak ostao veština dvadesetog veka, onog koji je ova vatrena Italijanka najjasnije oslikavala svojim bićem.
Naslovna fotografija ©Kathy Hutchins /Shutterstock.com