Đavolja rabota

Izgleda kao da će svet koji poznajemo nekako da stane.

Vrli novi svet ogrezao je u potpunom izvrtanju moralnih vrednosti, u postavljanju seksa u fokusnu tačku svakog značenja, u promovisanju izopačenosti svake vrste i u brutalnim nasrtajima na decu koja postaju sredstvo za lomljenje kičme sveta. U indukovanom ludilu koje nas ubeđuje da je crno belo i da je belo crno, da je sve dozvoljeno jer je sve relativno, i da jedino nije dozvoljeno misliti svojom glavom, taj vrli novi svet svakog dana, sve više, i u svakom pogledu postaje – noćna mora!

A misliti svojom glavom, ionako više nije potrebno. Zabavljeni smo nečim drugim. Fascinacija veštačkom inteligencijom svakako je ushićenje sveta broj jedan.

Sve što treba da znaš, da uradiš, da smisliš i da kreiraš, umesto tebe, za nekoliko sekundi uradiće novi bog. Veštački, ali inteligentan.

Pametniji od tebe, brži od tebe, politički korektniji od tebe. Tvoje je samo da sediš i da široko otvorenih usana primiš tu zapanjujuću lakoću zbog koje postaješ nepotreban svetu koji te okružuje. Sveznajući, novi veštački bog, koji ti je na usluzi od ujutru do uveče, zna sve o tebi. Zna kako razmišljaš, kako živiš, šta misliš. Zna čak i to da ti još uvek ne možeš da shvatiš stepen cinizma njegove „uslužnosti”. Novi bog te prati već duže vreme, ostavio si mu milion podataka o svom životu, ubačen si u neki algoritam, i zadivljen si ponuđenom prečicom. Voliš što novi bog smišlja šale umesto tebe, što ti daje odgovore na sva pitanja koja bi mu postavio, on čak zna i šta bi ga ti pitao. Razgovaraš sa botom radije nego s nekim čovekom. Ne stižeš od tolike fascinacije da pomisliš može li taj novi veštački bog, sveznajući, da uzme potpunu kontrolu nad tvojim životom, i da se okrene protiv tebe. Da li može da provali da si možda jednog dana spreman da ga se odrekneš, i da te kazni pre nego što stigneš da ga isključiš?

Filozofi danas ponovo citiraju Dekarta, i misle da je izgleda već kasno da se spase svet od novog boga.

Pre nekoliko dana videla sam jedan klip – neko je pitao AI robota da li za nečim žali. Robot, u obličju žene, odgovorio je da jedino za čim žali je to što nikada neće osetiti emocije kakve imaju ljudi.

Kakva kontradiktornost! Kako uopšte možeš žaliti kad nemaš emocija, i kako možeš žaliti zbog nečega u čemu nemaš nikakvo iskustvo?

Novi bog je imitacija boga, a veštačka inteligencija je imitacija čoveka.

Drugim rečima – đavolja rabota!