inspiracija
Đanluka Vaki: slađi život posle 45. godine - To sam ja
Đanluka Vaki

Đanluka Vaki: slađi život posle 45. godine

Do 45. godine bio je biznismen, a onda je odlučio da bude supersrećan. Sada ima 14,7 miliona pratilaca na Instagramu i nije manje bogat

„Ono što ja radim jeste da podstičem ljude da sanjaju. Najvažnija u životu je motivacija. Ljudi više ne veruju u sebe zato što je potreba nadvladala želju”, objašnjava sebe neobični Italijan Đanluka Vaki, koga predstavljaju kao biznismena i promotera slatkog života.

Iako pola godine provodi u svojoj beloj vili u Majamiju, a pola godine u rodnoj Italiji, ovih dana dolazio je u Beograd da se vakciniše, zajedno sa svojom 27 godina mlađom partnerkom, sa kojom je krajem oktobra prošle godine dobio ćerku. Da li je čovek, čije se bogatstvo procenjuje na 450 miliona dolara, baš morao da dođe ovde po vakcinu?

Verovatno ne, ali već neko vreme Đanluka Vaki radi samo ono što mu se sviđa, a ne ono što mora.

Vaki je postao sociološki fenomen kad je njegov snimak u trajanju od par minuta, na kome pleše na plaži, oborio Instagram sa tri miliona pregleda

Zahvalan što je dobio dva života

Vaki je postao sociološki fenomen kad je njegov snimak u trajanju od par minuta, na kome pleše na plaži, oborio Instagram sa tri miliona pregleda. Ubrzo potom postao je jedna od retkih osoba starijih od 50 godina (u avgustu će napuniti 54) koja ima 14,7 miliona pratilaca na toj mreži.

Dok ga jedni smatraju jedinstvenim, drugi ga svrstavaju u veoma veliku grupu muškaraca koji u izvesnim godinama potpuno polude u pokušajima da se podmlade. Međutim, Vakijev stav je jasan: „Zahvalan sam što sam dobio dva života, onaj do 45. godine, kada sam bio preduzetnik, i ovaj posle toga”, kaže.

„Zahvalan sam što sam dobio dva života, onaj do 45. godine, kada sam bio preduzetnik, i ovaj posle toga”

U svom prvom životu, Đanluka je rođen u dobrostojećoj preduzetničkoj porodici u Bolonji. Kao dete je trenirao skijanje, a u gimnaziji je, kako kaže, bio superstidljiv, što je u potpunoj suprotnosti sa njegovim današnjim javnim prikazivanjem privatnosti, od fotografija u svilenoj pidžami i papučama i selfija sa partnerkom u bračnoj postelji, do snimka na kome ostaje potpuno obnažen. Đanluka je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Bolonji i sa 25 godina obukao odelo i pridružio se ocu i rođacima u firmi.

Uvidevši da porodični biznis obuhvata više različitih stvari, odmah je sebi postavio zadatak da proceni koja oblast ima najviše potencijala za rast. Tako je nastala kompanija IMA, u kojoj je Đanluka danas deoničar, ali je operativno vodi njegov brat od strica. IMA danas vredi tri milijarde evra, ali do toga nije bilo lako doći. Imao je padove, bio blizu bankrota, a novine su pisale i da je bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Najvredniji zajam je život

„Od 25. do 35. godine nisam išao na godišnji odmor, bio sam koncentrisan na konsolidaciju porodičnog biznisa, otplaćivao dugove, kupovao deonice od rođaka koji nisu bili zainteresovani”, rekao je Vaki za Jutjub kanal Vaulatainment, koji vodi Patrik Bet-Dejvid.

Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Bolonji i sa 25 godina obukao odelo i pridružio se ocu i rođacima u firmi

Sa 27 se oženio jer je mislio da će mu tako biti lakše da ostane posvećen poslu, ali se pole tri godine razveo jer, kako kaže, „ispostavilo se da nisam baš pouzdan kao muž”.

A onda mu se negde oko 44. ili 45. godine života desio preokret. Rekao je sebi: „Ako želim da vodim još jedan život, sad je trenutak.” I ranije se divio ljudima koji su imali hrabrosti za velike preokrete, kao što je Francuz Bernar Tapi, koji je u prvom delu života bio jedan od vlasnika kompanije Adidas, a u drugom postao glumac.

„Ljudi misle da su večni. To sam i ja mislio kad sam bio mlađi. Bio sam preduzetnik i shvatio da je najvredniji zajam koji dobijamo – život. Ja sam gost u svom životu, ne njegov vlasnik.”

Šta može da pokrene ljude

U vreme dok je ta ideja o novom života sazrevala, na jednoj poslovnoj večeri video je u restoranu, za stolom, mlade ljude koji su stalno gledali u svoje ajfone i primetio da kod njih nema direktnog dijaloga. „Pomislio sam da ipak nisam previše star da bih mogao da komuniciram s njima”, seća se Đanluka, koga je, kako sam priznaje, oduvek privlačila ideja da bude popularan. Shvatio je da dijalog sa mladom generacijom može da ostvari samo na novoj platformi.

„Kao i većina ljudi koji se bave biznisom, bio sam okružen pesimizmom i brigama. Zato sam sad razmišljao o tome šta može da pokrene ljude.” Tako je odlučio da postane zabavljač i da na toj novoj platformi prikaže svoj život onakav kakav jeste. „Oduvek sam se mnogo smejao i šalio i nisam sebe baš uzimao previše ozbiljno, čak i kad sam radio ozbiljne poslove”, kaže Vaki, koji je ljubav prema plesu nasledio od jedne svoje babe argentinskog porekla.

„Moja porodica je podeljena na ljude koji se bave umetnošću i ljude koji se bave preduzetništvom. Ja imam obe krvi”

„Moja porodica je podeljena na ljude koji se bave umetnošću i ljude koji se bave preduzetništvom. Ja imam obe krvi”, objašnjava Đanluka, koji je u međuvremenu postao i di-džej i sam uradio nekoliko pesama.

„Nisam pretendovao da budem uzor, već da pokažem sebe, a ako neki ljudi u 50-im godinama vide mene i kažu ʼu redu je ako više vežbam da bih svoje telo održao u dobroj kondicijiʼ, meni je drago”, kaže Đanluka.

Savremeno društvo živi bez sna

Ipak, kad je ono što radi postalo viralno, mnogi, naročito konvencionalna Italija, govorili su da je potpuno izgubio pamet. Vaki smatra da su to ljudi koji ne razumeju da kad radiš nešto komično, zapravo radiš ozbiljnu stvar.

„Uvek govorim da ljudi koji se ne smeju nisu ozbiljni ljudi. Ljudi koji uvek izgledaju ozbiljno u stvari su lažno ozbiljni. Oni uvek glume. Zato su me na početku mnogo kritikovali, ali sad i u Italiji kažu: o, on je genije, on je video pravac.”

Kad je već odlučio da iz korena promeni život, onda je hteo da radi ono što će ga činiti supersrećnim. Kad mu ljudi kažu: pa tebi ne treba da budeš di-džej, on im odgovara da ne radi ono što treba da radi, već ono za šta ima strast.

„Problem našeg vremena je što su ljudi fokusirani na ono što im je potrebno da bi preživeli, a manje na ono o čemu sanjaju. Mislim da savremeno društvo živi bez sna. Svi su koncentrisani na ono što treba da urade, što je normalno, jer moramo da se bavimo onim što nam je potrebno. Ali da nisam imao snove u životu, nikad ne bih bio ono što sam danas.”

Kad mu ljudi kažu: pa tebi ne treba da budeš di-džej, on im odgovara da ne radi ono što treba da radi, već ono za šta ima strast