Diva Marija Kalas – život dostojan antičke dramaturgije
Uoči 100. godišnjice od rođenja Marije Kalas, najveće operske dive 20. veka, Biblije opere, kako su je neki kritičari zvali, najavljuju se dva različita, ali podjednako zanimljiva događaja. U srcu Atine otvara se muzej Marije Kalas, u kome su izloženi lični predmeti, scenski kostimi i dokumenta važna za očuvanje autentičnog lika velike umetnice.
Na drugoj strani Atlantika upravo je počelo snimanje filma pod radnim naslovom Marija, u kome naslovnu ulogu tumači Anđelina Džoli. Tamo je ovim povodom 30.maja ove dodien Marija Kalas dobila svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu.
Antički profil na holivudskom licu
Više od 30 knjiga, niz pozorišnih i televizijskih drama i filmova urađeno je o karijeri dive sa božanstvenim sopranom, ali i o njenom privatnom, mada svega 53 godine dugom životu, punom događaja dostojnih antičke dramaturgije. Igrala ju je Fani Ardan u filmu Franka Zefirelija Kalas zauvek (Callas Forever), kao i Monika Beluči u monodrami Marija Kalas: Pisma i memoari, a konceptualna umetnica Marina Abramović je 2020. postavila operu Sedam smrti Marije Kalas.
Mnoge je zbunio izbor Anđeline Džoli za lik Marije Kalas u filmu čije se prikazivanje najavljuje za sledeću godinu, mada nije malo ni onih koji holivudskoj divi predviđaju novog Oskara za ovu ulogu.
Gledaocima neće biti lako da pronađu tipično grčke crte lica, izrazito crne oči i antički profil operske dive na holivudskom licu Anđeline Džoli.
Cena pogrešne borbe sa kilogramima
Osim toga, Anđelinina krajnje mršava figura teško će dočarati jednu od ključnih tačaka Marijine biografije. Negde na vrhuncu karijere, Marija se vidno ugojila. Neki biografi kažu da je imala više od 95 kilograma. To je počelo da joj stvara probleme u karijeri. Kad je buknula njena fatalna ljubav sa grčkim brodovlasnikom Aristotelom Onazisom, Marija je bila dovoljno motivisana da skine taj višak kilograma. Trebale su joj dve godine. Tada je govorila da je promenila način ishrane, da jede povrće i piletinu i vežba.
Ispostaviće se, međutim, da stvar nije bila tako jednostavna. Neki biografi pišu da je Kalas uz dijetu koristila tretman ubrizgavanja injekcije joda direktno u štitnu žlezdu. Do danas se ne može sa sigurnošću reći da li je mršavljenje direktno uticalo na njene probleme sa glasom ili su se te dve stvari sasvim slučajno desile istovremeno. Sama Marija Kalas je kasnije govorila: „Prvo ću izgubiti kilograme, onda glas, a potom i Onazisa.”
Susret dvoje Grka najpoznatijih na svetu
Kad je prvu put srela Onazisa, Marija Kalas je bila na vrhuncu kaijere, bila je svetska diva koja je već osvojila najveće operske scene svojim dramatičnim sopranom, i bila je od 1949. udata za bogatog italijanskog industrijalca Đovanija Batistu Meneginija, koji je postao i njen menadžer. Upoznali su se na prijemu u Veneciji 1957. Onazis je tada prokomentarisao: „Bili smo dvoje najpoznatijih živih Grka na svetu.”
Tada je Marija imala 33 godine, a Onazis je bio 20 godina stariji. Erotska privlačnost između dvoje najpoznatijih Grka planula je tek dve godine kasnije, kad su Onazis i njegova žena Atina pozvali Mariju i njenog muža na krstarenje Mediteranom na svom luksuznom kruzeru.
Pošto je od svoje 25. godine bio bogat kao Krez, Onazis je u srednjim godinama uživao da se druži sa umetnicima, filmskim zvezdama i drugim slavnim osobama.
Sudbinsko krstarenje Mediteranom
Marija Kalas je prvo odbila poziv, ali je na nagovor muža ipak pristala. Tog puta, među gostima na Onazisovom brodu bili su i bivši britanski premijer Vinston Čerčil i njegova žena.
Na tom krstarenju Onazis je uspeo da u Mariji Kalas probudi osećaj sudbinske povezanosti među njima. Uprkos očiglednim razlikama, delili su sudbinu Grka iz dijaspore koji su do vrha stigli talentom i trudom. Onazis je poreklom Grk iz Smirne (Izmir), koji je kao dečak izbegao u Atinu i prvi kapital, stečen trgovinom duvanom, uložio u brodove.
Marija Kalas je rođena u grčkoj porodici na Menhetnu, ali se kao devojčica sa majkom vratila u Atinu, gde je njen talenat rano uočen, pa je već sa 14 godina pevanjem zarađivala da pomogne porodici u teškim ratnim okolnostima. Posle Drugog svetskog rata vratila se u Ameriku, gde su njen neobičan sopran zapazili u Metropoliten operi i gde njena karijera doživljava munjevit uspon.
Dve polovine jednog bića
U vezi sa Onazisom Marija Kalas počinje da oseća kako joj se desilo ono o čemu je pisao Platon, da su se srele dve polovine jednog bića.
Predaje se toj strasti, a ljubav stavlja iznad karijere, ugleda, zanemaruje i talenat, koji je smatrala darom bogova. S mukom skida više od 40 kilograma i s mukom održava novostečenu vitku liniju. Ljubav je toliko ispunjava, da je ne rastužuje ni zastoj u karijeri, ni sve ozbiljniji problemi sa glasom. Zaboravlja da bogovi ne vole kad se njihovi darovi ne poštuju.
Oboje su se razveli, što je izazvalo skandal, ali se nisu venčavali, mada se njihova veza nastavljala. Biografi kažu da je Marija do 1966. imala nekoliko neuspešnih trudnoća.
Uloga Kenedijeve udovice
Prva velika pukotina u njihovom odnosu nastala je još 1963, kad je Onazis upoznao Džeki Kenedi, neposredno pošto je ostala udovica.
Marija je znala da je njega i pre toga krasila titula „sakupljača lepih žena”, ali je i dalje tonula u tu vezu, tvrdeći da je on „jedina osoba koja je istinski razume i prihvata”. Marija je izgubila iz vida privlačnost koju za muškarce kakav je Onazis ima svet politike, oličen u Kenedijevoj udovici.
Možda bi Marija Kalas i prebolela Onazisovu ženidbu sa Džeki Kenedi i povratila kontrolu nad svojim životom, da on nije, nekoliko dana posle ženidbe, došao pod njene prozore tvrdeći da je pogrešio i da je tek tada shvatio da je ona jedina prava ljubav njegovog života. Kao i svi narcisoidni tipovi, Onazis nije ostavljao svoj plen. Kad se Onazis oženio, Marija Kalas se povukla iz javnosti i kao da je izgubila volju za životom.
Medeja i master klas
U nekoliko navrata je pokušala da obnovi karijeru, ali glas joj je bio nepovratno oštećen. Oprobala se kao glumica, glavnom ulogom u Pazolinijevom filmu Medeja, ali tada film nije dobio dobre kritike. Danas se smatra vrhunskim i sprema se njegova digitalizacija.
Kalas se nije više vraćala glumi, ali je pred kraj života dve godine držala master klas časove na Džulijard konzervatorijumu u Njujorku. Poslednje godine provela je boreći se sa zdravstvenim problemima i sasvim retko je izlazila iz svog pariskog stana. Mnogi kažu da je bolovala i umrla od slomljenog srca.
Kad umetnica postane umetnička tema
Upravo te poslednje godine, sve do smrti od srčanog udara 1977, sa reminiscencijama na prošle događaje, biće tema filma u kome će Mariju glumiti Anđelina Džoli. Film režira Čileanac Pablo Larain, po scenariju Stivena Najta. Ovaj autorski par potpisuje i biografski film Spenser iz 2021. o ključnim danima života ledi Dajane.
Filmu Spenser jedni su priznavali umetničku snagu, dok su drugi imali primedbu na suviše proizvoljno prikazivanje glavnog lika i veliko odstupanje od istorijske istine. Da li će i koliko lik koji će tumačiti Anđelina Džoli biti veran liku La Divine, božanske Marije Kalas, i da li će se autori držati dokazanih činjenica, ostaje da se vidi.
Lik Marije Kalas, njena blistava karijera, idealizovana slika ljubavi i antička spremnost na žrtvu, ni posle 100 godina od njenog rođenja ne prestaju da budu inspiracija i opomena.
Nesporno velika umetnica, postala je kompleksna umetnička tema. I možda baš zbog toga, osnivanje muzeja Marije Kalas u Atini predstavlja važan orijentir, da se u brojnim umetničkim obradama i tumačenjima ne bi izgubila ona prava Marija Kalas.
Muzej Marije Kalas u srcu Atine
Muzej je smešten u trospratnoj neoklasicističkoj zgradi u srcu Atine i otvoren je u sklopu obeležavanja stogodišnjice rođenja Marije Kalas (2. decembra ove godine).
Među izloženim eksponatima najviše pažnje privlači haljina od tamnoplavog somota koju je Marija nosila posle izvođenja svoje nezaboravne Travijate u milanskoj Skali 1955. U muzeju se čuva i sveska u koju je Marija zapisivala beleške dok je pripremala uloge. Tu je i njeno ogledalo, kao i brojni kostimi u kojima je pevala Tosku, Normu, Violetu i druge velike role italijanskog belkanta.
U muzeju su i nacrti Manola Blanika za luskuzne cipele inspirisane ovom divom. Njih je muzeju poklonilo Grčko društvo Marija Kalas, kao i pramenove Marijine kose koju je njen frizer sakupljao i kasnije prodao na aukciji.
„Svaki od ovih predmeta doprinosi da se stvori složena slika o ovoj zadivljujućoj ženi”, rekao je Kostas Bicanis, direktor ovog projekta. Marija Kalas je legenda, a njeno ime jedan od najpoznatijih svetskih brendova. Možda je upravo zato ovaj muzej posebno važan – da bi se sačuvala autentična slika umetnice koja je na rođenju dobila ime Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulos.