Dinja – zdravlje i benefiti od dinje u svakodnevnoj ishrani

Dinja ili na latinskom Cucumis melo je jednogodišnja zeljasta biljka, koja ima sladak, sočan i osvežavajući plod. Mišljenja su podeljena oko toga da li je dinja voće ili povrće, jer pripada istoj familiji (Cucurbitaceae) kao bundeve i tikvice.

Bogata je hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima, pa ima pozitivan uticaj u rešavanju i sprečavanju različitih zdravstvenih problema.

U nastavku teksta saznajte koje sve vrste dinje postoje, gde se gaje i na koji način sve dinja pozitivno utiče na vaše zdravlje.

Vrste dinja – koje sve vrste postoje?

Ovaj plod, najčešće ovalnog oblika, lepog mirisa i ukusa, potiče iz Afrike i toplih dolina jugozapadne Azije, Irana i Indije, odakle se širio po Evropi u doba Rimskog carstva. U starom veku gajili su ih Egipćani, a spadaju među prve kultivisane biljke koje su se gajile u Starom svetu, i među prve koje su prenete u Novi svet. Glavni uzgajivači danas su Kina, Turska, Iran i Indija.

Plod dinje često je valjkastog oblika, obično dug od 15 do 22 centimetra i težak kilogram-dva, ali u zavisnosti od sorte može biti i teži. Ona ima lepu aromu i teksturu, a tvrda kora može da bude glatka, naborana ili mrežasta, sa režnjevima. Unutrašnji jestivi deo je narandžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semenkama.

Optimalna temperatura za razvoj ove biljke je od 20 do 27 stepeni Celzijusovih. Vlažnost je izuzetno važna u vreme rasta, ali 15–20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida da bi dinje bile slađe.

Sorte dinje dele se u tri grupe i to: rebraste sa žutom ili narandžastom bojom „mesa”, mrežaste kod kojih je boja „mesa” svetložuta do zelena i dinje sa glatkom korom, duguljastog oblika sa vrlo slatkim „mesom”.

Među najpoznatijim sortama su medena rosa, Kantalup, Persijska i Deda Mraz ili Božićna dinja i Ananas dinja.

Medena rosa ima sferičan oblik i teži dva–tri kilograma. Površina ploda je glatka (ili sa malo brazdi), zelena sa žutim nijansama. Jestivi deo je bledozelen. Plod je voden, prijatnog ukusa, veoma sladak i bez arome.

Kantalup ili maskmelen ima jarku narandžastu boju u unutrašnjosti. Dinja ove sorte sadrži najviše beta karotena i može se dugo naći na tržištu.

Persijska veoma podseća na Kantalup, ali je plod veći, a spolja je kora prošarana finom mrežom. Najčešće se može naći tokom avgusta i septembra.

Deda mraz dinja ima zlatne šare i podseća na lubenicu, a najčešće se može naći u decembru. Za razliku od ostalih sorti, ova sorta nije slatka.

Dinja – vitamini i hranljivi sastojci 

Iako im je glavni sastojak voda, od čak 90%, dinje su veoma hranljive i bogate vitaminom C, kalijumom, beta karotenom, naročito one sorte koje imaju narandžast plod. Sadrže dosta bioflavonoida, karotenoida i drugih biljnih pigmenata koji štite od kardiovaskularnih i drugih bolesti.

Poseduju brojne minerale kao što su tiamin, niacin, vitamin B6, folnu kiselinu, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan i fosfor. Semenke koje su jestive sadrže vlakna, proteine i omega tri masne kiseline.

U 150 g dinje nalazi se 78% dnevne preporučene količine vitamina C, 30% dnevne preporučene količine vitamina A, 1,4 g vlakana, 13 g šećera i 0,3 g masti. Nutritivna vrednost ove količine je 53 kalorije.

Kao što možete primetiti u dinji se nalazi velika količina vitamina A i C, a u nekim vrstama je izmerena čak i 100% dnevnog preporučenog unosa. Nemaju mnogo nerastvorljivih vlakana, ali imaju pektin, rastvorljivo vlakno koje utiče na povoljan nivo holesterola u krvi.

Dinja zdravlje – zdravstveni benefiti dinje

Dinja sadrži hranljive sastojke koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema, a u ishrani je zastupljena od davnina. U antičkom periodu, Hipokrat je savetovao da se posle obroka pojede kriška dinje prelivena vinom, zbog boljeg varenja.

Semenke dinje su bitne za zdravlje očiju, lepotu kože i kose, čiste ten i štite od UV zraka. One se  preporučuju kod bolesti bubrega, a čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje. Zbog velikog procenta vode i elektrolita u sebi, odlična je za hidrataciju organizma, pogotovo u letnjem periodu.

Dinja za zdravlje očiju

Beta karoten koji je važan sastojak dinje oslobađa vitamin C, vitamin A, lutein i zeaksantin koji utiču na poboljšanje vida i smanjen rizik od brojnih bolesti kao što su katarakta i makularna degeneracija. Zeaksantin se apsorbuje u oku, ima antioksidativno dejstvo i pruža UV zaštitu.

Dinja dijabetes – regulacija šećera u krvi

Da li dinja ima puno šećera i da li je opasna za dijabetičare?

Upravo suprotno. Bez obzira na količinu šećera koja se u njoj nalazi ona pomaže u regulaciji šećera u krvi osoba sa dijabetesom. Kada je u pitanju dinja, glikemijski indeks je 4, što predstavlja nisko glikemijsko opterećenje.

Samim tim sprečava se nagli rast šećera u krvi. Upravo zbog ovih karakteristika, ona se preporučuje u svakodnevnoj ishrani dijabetičara.

Dinja i zdravlje kože

Karotenoidi koji se nalaze u dinji su pigmenti koji štite kožu od negativnih UV zraka. Pored zaštite idealne su i za negu kože, pa se od dinje veoma često prave losioni za telo i maske za lice. Posebno se preporučuje osobama sa suvom kožom lica i tela.

Takođe, folna kiselina pozitivno utiče na osetljivu kožu podložnu osipima i iritaciji, povećava elastičnost kože i smanjuje bore i strije.

Dinja u trudnoći – da ili ne?

U dinji se nalazi velika količina folne kiseline koja olakšava poteškoće u trudnoći, a njena konzumacija se posebno preporučuje u prvom i drugom tromesečju. Hranjivi sastojci koji se nalaze u dinji omogućavaju plodu normalan rast i razvoj.

Dinja takođe usled velike količine beta karotena i vitamina C smanjuje rizik od razvijanja astme, a vitamic C takođe smanjuje i rizik od alergijskih reakcija. Kalijum koji se nalazi u njoj pozitivno utiče na smanjenje povišenog krvnog pritiska i njegovu regulaciju.

Kako odabrati pravu dinju i uz šta je jesti?

Dinje ne sadrže skrob koji se pretvara u šećere, tako da ne nastavljaju da sazrevaju po branju. Ako se uberu ranije, nikada ne dostignu svoj pravi ukus. Zrela dinja sadrži glukozu, fruktozu i saharozu.

Zato je važno da pri kupovini obratite pažnju i odaberete dinju koja je dovoljno zrela.

Dinja koju odaberete treba da bude čvrsta, teška i simetrična, i bez mekih tačkica i različitih oštećenja na sebi. Obavezno pre nego što isečete dinju, dobro je operite kako se potencijalni zagađivači ne bi preneli na unutrašnji, jestivi deo.

Prilikom kupovine, dinje treba omirisati; zrele ćete prepoznati po jakom, intenzivnom i karakterističnom mirisu. Takođe, potrebno je da podignete dinju i protresete je. Zrela dinja može da zveči kada se protrese, zbog semenki koje se nalaze u srcu ploda i koje su se opustile.

Kada se kucne, treba da proizvodi tup zvuk. Treba ih kupovati cele – ako se iseku pre prodaje, gube deo vitamina C, koji se razgrađuje na vazduhu. Ako ste ipak pogrešili pri kupovini i kupili dinju koja nije dovoljno zrela, verovatno neće biti dovoljno slatka. U tom slučaju možete je posuti šećerom, i po želji i cimetom.

Dinju možete jesti samostalno ili u kombinaciji sa drugim voćem, kako bi se zasladili i osvežili ili je možete staviti u različite salate, a posebno je popularna kombinacija dinja i pršute, kao i dinja i piletine.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio korisan i da ste uvideli pozitivan uticaj dinje na vaše zdravlje, te da ćete je uvrstiti u redovnu ishranu.