Detinjstvo

Nažalost, tema su deca. Nažalost, deca su postala tema crnih hronika. Užasne vesti o deci koja ubijaju, o ubijenoj deci i o deci samoubicama preplavljuju stranice novina. Deca su postala i zlostavljači, i žrtve.

Užas se spustio na opasno nisku dob, a umesto radosne vriske, graje i igrarija, detinjstvo je postalo priča o stravi i užasu. O besmislu. O takmičenju. O pobedama. O beskrupuloznosti. O samoživosti. O snobizmu. O ponižavanju.

Zapanjila me jedna mala vest da su jednoj devojčici, Romkinji, u školi u Vrbasu, drugovi i drugarice iz razreda dali na poklon bakarnu žicu uz objašnjenje da „žele da doprinesu”, jer njeni roditelji ionako skupljaju bakar. S tom devojčicom niko ne želi da ide na maturu. Pevačica Seka Aleksić na Tviteru je objavila da će ona s njom da ide na maturu. I ta objava pokrenula je lavinu divnih komentara, ali reagovali su i oni koji su javljali o sličnim slučajevima. Neko je napisao da sa devojčicom koja je u kolicima niko neće na maturu.

To, kako smo iz koncepta solidarnosti, drugarstva i plemenitosti stigli do ove bolesti – nije se desilo preko noći. Proces uništavanja svih vrednosti suviše dugo traje.

Nekada smo svi skupljali novac da onaj ko nema ode s nama na ekskurziju, nekada smo delili sendviče s drugovima i drugaricama, jednu lepinju u Skadarliji, onu sa gulašem i kajmakom, jelo je nas desetoro. Sećam se i jednog davnog pismenog sastava na temu „Kako sam dočekao Novu godinu”, i sećam se kako je ceo moj razred stidljivo šmrckao kad je naš drug Bakir čitao svoj sastav – usred naših jelki, i lutaka, i ruskih salata, i novogodišnjeg programa na televiziji, on je napisao kako je Novu godinu dočekao uz radio. A učitelj je rekao da je njegov sastav najbolji, i svi smo ga posle grlili. To je bilo detinjstvo, poslednje doba nevinosti.

Danas, osvrnimo se oko sebe – cinizam i podsmeh i odbacivanje svakog ko ne „izgleda”, svakog ko ne „obećava” život po standardima matriksa preuzetog s društvenih mreža, postaje sredstvo za jasnu podelu. Mržnja prema pristojnosti, odgovornosti, dostojanstvu. Patološka iluzija o sopstvenoj superiornosti zasnovana na bolesnom egoizmu. Božanstvo VIP, ideal „elite”, mračna kastinska podela društva na one koji se slikaju na Maldivima i one koji idu u Pefko. Naša bedna ludila prelila su se na decu.

Oda ogavnom. To je ono što nam se događa!

Deca su samo otisak društva.