Deco, idemo dalje!

Sve je nekako lakše kad sine sunce i kroz prozor čujemo dečju graju. Bar meni.

U mojoj ulici decenijama nije bilo dečje graje, mama s bebama. Nekako, užurbani život preselio je svoje postojanje u neke druge delove grada, gde je mladim porodicama bilo očigledno udobnije. Stari delovi Beograda su utihnuli.

Danas ponosno javljam da je došlo do velike promene.

Sve je počelo ratom, nama tako poznatom temom, kada su pre godinu i po dana krenule porodice s podmlatkom da naseljavaju Beograd.

Poreklom iz Rusije, hiljade mladih parova došlo je kod nas da proba da nastavi život bez turobnih tema.

Kad malo bolje razmislimo, Beograd se seća jako dobro velikih promena u carskoj Rusiji i dolaska Rusa u Kraljevinu Srbiju.

Kako da se ne sećam? Pradeda moje drugarice Natalije bio je prvi lekar u Velikoj Plani. Kao male, oblačile smo plišane turbane njene bake i šetale ispred ogledala s niskama dugačkih belih perli, zamišljajući da hodamo baštama Ermitaža.

Svakako se sećamo grupe od pedesetak ruskih arhitekata, slikara, vajara, koji su zauvek promenili mapu Beograda.

Ruski emigranti radili su na izgradnji Patrijaršije, Narodne skupštine, Glavne pošte, dvorskog kompleksa na Dedinju, Generalštaba, Narodnog pozorišta. Projektovali su na desetine privatnih vila koje danas krase delove Beograda, poput Dorćola, Vračara, Senjaka i Dedinja.

Hiljade Rusa, u zlatno doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, primljeni su u tada jedino mesto na svetu koje je priznavalo njihove pasoše, i primilo ih kao ravnopravne članove društva.

Dragi Rusi, hvala vam, i nadam se da smo vam bar malo olakšali život.

Oprostili smo vam što ste nam uzburkali ugostiteljske tabore i što vašim iskustvom i navikama menjate malo i nas. To menjanje uvek nam pada najteže.

Što se nas tiče, promenili se nismo. U svojoj muci, nismo zaboravili da je svaki čovek ljudsko biće, ili ja tako volim da zamišljam nas Srbe. Nezgodni ali pravični, strogi prema svojima, ali tugu i moranje razumemo.

A vama, braćo, da kažem – navići ćete se brzo na svakodnevne zagrljaje vaših komšija. Na pečenje i rakiju. Na bistrenje svetske politike na dnevnom nivou, i dim od cigarete.

Za danas dosta, i poručujem svima: Deco, idemo dalje!

Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj. Psalam 26