Deci više šteti mentalna nego fizička odsutnost roditelja
Ako ste roditelj koji mnogo sati dnevno posvećuje poslu, novije studije će vas svakako razuveriti da to nije i nikada neće biti problem u dečjem odrastanju. Na čelu sa profesorom Frajdmanom sa Vorton univerziteta, tim psihologa potvrdio je da u odnosu roditelja s decom postoje daleko važnije navike i oblici ponašanja od vremena koje mame i tate posvećuju poslu. Šta su ključni problemi na koje praksa ukazuje?
Frajdman je s kolegama analizirao probleme koje deca ispoljavaju u ponašanju i to dovodio u vezu sa roditeljskim odnosom prema poslu. Zanimao ih je broj sati koje mame i tate provode radno i, uopšte, kako se odnose prema poslovnim obavezama.
Najvažnija pitanja psihologa bila su ovako formulisana:
- Koliko su se roditelji emocionalno unosili u svoje karijere?
- Koliko su kod kuće bili odsutni i rastrojeni?
- Da li je išta od pomenutog uticalo na decu, na njihovo prilagođeno ponašanje i osećaj sreće?
Najvažnije od psihologa
Frajdman je zapisao:
„I za majke i za očeve važi sledeće – otkrili smo da je emocionalno zdravlje dece bilo bolje kada su roditelji verovali da je porodica na prvom mestu, bez obzira na to koliko vremena su provodili na poslu. Takođe, otkrili smo da je deci bilo bolje kada su se roditelji prema poslu odnosili kao prema izazovu, izvoru kreativnosti i užitka, bez obzira na sate koje su provodili radeći.”
Da, rekli bi psiholozi, vaša deca pod obavezno žele da znaju da su najvažniji u vašim životima. Ali, to ne znači da treba zajednički svakodnevno da pravite kolačiće i mozaike. „Čini se da je za decu od velike koristi ako su roditelji zadovoljni poslom koji rade, ako ih ispunjava i predstavlja izazov”, zapisali su istraživači.
Dragocen zaključak Frajdmanovog tima je da iako broj sati koje roditelji provode sa svojom decom nije od velike važnosti za zdrav rast i napredak dece, mentalna prisutnost jeste. Ili, drugim rečima, ako s detetom provodite samo sat vremena dnevno, budite tu, prisutni u svakom smislu.
„Verovatnije za decu koja pokazuju probleme u ponašanju jeste da su njihovi očevi previše psihološki aktivirani da bi napredovali u karijerama, bez obzira da li rade par sati ili veliki deo dana. Isto tako, deca kod koje su primećeni emocionalni problemi i problemi u ponašanju, u velikom procentu imaju očeve koji su mislima na poslu, iako su fizički prisutni i provode s decom slobodno vreme”, zapisali su psiholozi. Najbolji primer ovakve ’odsutnosti’ su očevi koji sede na klupama parkova i igrališta i u rukama drže svoje digitalne aparate, a deca su na toboganima ili ljuljaškama.
Šta je kvalitetno vreme?
Potkovan iskustvom, Frajdmanov tim bi vam rekao da vašoj deci ne pomaže ako s njima provodite vreme, a neprestano ste pod stresom zbog sutrašnjeg sastanka ili malo-malo proveravate elektronsku poštu. „Jedino je kvalitetno provedeno vreme s decom stvarno”, zapisao je Frajdman u zaključku istraživanja.
Postavlja se sasvim razumno pitanje – šta je kvalitetno vreme?
Iako ne morate biti stalno fizički prisutni u životima svoje dece, vreme koje s njima provodite morate da planirate, da se posvetite deci i da ponudite aktivnosti koje su sadržajne.
Ipak, ako ste roditelj, ne radi se o tome da vam je potreban precizan plan, program, satnica, avanture ili još neviđene senzacije. Kvalitetno provedeno vreme znači, pre svega, da ste deci posvetili punu pažnju dok ste s njima.
Svakodnevne, obične aktivnosti, od usisavanja do zajedničkog pripremanja obroka, mogu biti prilika da deci ponudite kvalitetne trenutke, iako nisu isplanirani i posebni.
Konačna istina
Ako bi se pomenuta i slične studije svele na nekoliko reči, moglo bi se reći da su stav i model ponašanja važniji od sati. Mnogo provedenih zajedničkih sati s decom ne znači da će deca biti srećna, ispunjena, prilagođena i vaspitana, na kraju.
Nije važno da li se i koliko kao roditelji trudite da isplanirate vreme provedeno s decom, da im organizujete specijalne i nezaboravne ugođaje, senzacije i sadržaje.
Čak i slaganje opranog veša računa se u kvalitetno provedeno vreme, ukoliko ste zaista prisutni, pa makar to trajalo pola jednog sata.