Decenija žena – ko nas inspiriše da budemo bolje

U proteklih desetak godina blistale smo u svojoj zajednici i na javnoj sceni, uspešno smo se borile protiv pandemije i digle glas svaki put kad nam se činilo da su naša prava ugrožena

U martu slavimo događaje i heroine koji su u prošlom veku omogućili veća prava žena, pomalo neopravdano zapostavljajući inspirativne poduhvate i prizore iz proteklih desetak godina kada smo demonstrirale neverovatnu snagu i moć. Pa da podsetimo, u ovom periodu blistale smo u svojoj zajednici i na javnoj sceni, uspešno smo se borile protiv pandemije i digle glas svaki put kad nam se činilo da naša već stečena prava mogu da budu ugrožena.

Širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Japana, kamere su zabeležile neke od tih veličanstvenih trenutaka i gestova, poput Marša žena 2017. godine u Vašingtonu ili prošlogodišnjih protesta hrabrih Avganistanki u Kabulu, koje su izašle na ulice da traže pravo na rad i obrazovanje, rizikujući time život.

Uvek Angela

Sredinom prošle decenije evropskom političkom scenom dominirala je nemačka kancelarka Angela Merkel. U tradicionalno muškom poslu ona je punih 16 godina bila popularnija od većine kolega u svetu, dok je javnost s velikom pažnjom analizirala kako se nosi sa političkim, ekonomskim i zdravstvenim krizama. Nakon četiri kancelarska mandata i povlačenja iz politike, prema jednoj anketi s početka ove godine, Merkelova je ostala najomiljenija političarka u Nemačkoj.

Širom sveta kamere su zabeležile veličanstvene trenutke i gestove, poput Marša žena u Vašingtonu ili protesta hrabrih Avganistanki u Kabulu

Laskavo za prvu nemačku kancelarku u istoriji i inspirativno za sve žene u politici, poput Sane Marin i Džasinde Ardern, premijerki Finske i Novog Zelanda, Ursule fon der Lajen i Kristin Lagard, predsednica Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i za devojke koje tek ulaze u političku arenu među „lavove”. I da ne propustimo da ponovo pomenemo mnoge učiteljice, doktorke i aktivistkinje u Avganistanu ili na primer vizuelnu umetnicu Radu Akbar, koja koristi umetnička dela kako bi ženama omogućila vidljivost koja im pripada u društvu.

S druge strane okeana, 2016. godine Hilari Klinton postala je prva žena koja se kandidovala za predsednicu SAD. Kandidatkinja demokrata izgubila je od republikanca Donalda Trampa, ali odmah nakon što je on preuzeo dužnost, održan je masovni jednodnevni protest, Marš žena, u znak brige za ženska i građanska prava, za prava manjina i zaštitu životne sredine. Na ulice Vašingtona slilo se oko pola miliona ljudi, a bilo je procena da je to najmasovniji protest u Americi nakon demonstracija na kojima se zahtevalo okončanje rata u Vijetnamu.

Razotkrivanje predatora

Marš žena podržale su zvezde šou-biznisa – Ališa Kiz, Šer, glumice Skarlet Johanson, Džulijan Mur. Deluje čak pomalo prirodno što je krajem iste godine buknuo pokret „I ja isto” (Me Too) protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja. Razotkrivanje seksualnog predatora Harvija Vajnstajna, nekadašnjeg uticajnog holivudskog producenta, pokrenulo je lavinu koja je stigla i do nas. Zahvaljujući tome, žene sa sasvim novim samopouzdanjem i bez stigmatizacije mogu da govore o seksualnim zloupotrebama.

Zvuči pomalo neverovatno da je dokumentarni film o menstruaciji dobio Oskara i da su neke među nama imale privilegiju da se šetaju svemirom

Neke od ženskih akcija uticale su svakako na promenu kulturnih obrazaca i možda su upravo zahvaljujući njima, na primer, Oskarom nagrađeni meksičko-kenijska glumica Lupita Njongo (za ulogu u filmu Dvanaest godina ropstva) i, zvuči pomalo neverovatno, dokumentarni film o menstruaciji (Period. End of Sentence). Takođe, sve je širi krug žena koje u rukama imaju Nobelovu nagradu. Ali, čudesnu snagu nismo pokazale samo na zemlji, već i u kosmosu. Naučnica Kejti Buman pokazala nam je prvu sliku crne rupe, a nekolicina odabranih imala je privilegiju da se prošeta svemirom.

Najzad, ne moramo da brinemo ni za budućnost jer smo, među ostalima, upoznali švedsku tinejdžerku Gretu Tunberg koja nas je inspirisala da razmišljamo o klimi i očuvanju planete koju, naravno, ravnopravno delimo sa muškarcima.