Dečak i vuk
Da li se to neko lopta našim dušama, kao što bi to rekla Tereza Avilska, i da li smo više nego zabavljeni, pitanje je svih pitanja.
U eri nezapamćenog informacionog rata, u kome su dezinformacije, poluinformacije i propaganda združenim snagama napale kolektivni doživljaj stvarnosti, jedan bauk kruži svetom, a taj bauk je ni manje ni više – veštačka inteligencija.
Ne kaže se slučajno da je danas najmudriji savet – Ne verujte nikome, mi smo u opasnim vremenima.
Sve ono što smo nekada gledali u filmovima kao „izmišljotinu”, sada je stvarnost. Režirana stvarnost. Danas je moguće, uz pomoć veštačke inteligencije, praviti „dokumentarne” fotografije i filmove koji su plod kreativne imaginacije sluđivača sveta, i kompjuterskih mogućnosti veštačke inteligencije. Moguće je nalepiti nečije lice na tuđe telo i učiniti da ono govori. Moguće je fotomontirati šta god želite. U najcrnjem mogućem smislu obistinjuje se moja poetska rečenica – stvarnost nije dovoljna. Zdravi um koji pokušava da se očuva između „istina i laži”, tako što postavlja logična pitanja – svrstan je u teoriju zavere.
Priča o dečaku i vuku danas dobija svoje globalne obrise. Kada tri puta zaredom lažeš, ko će ti verovati ako četvrti put govoriš istinu? Ova skaska odnosi se ovih dana na globalne medije u priči o nesrećnoj britanskoj princezi Katrin. Tri puta zaredom objavili su fotošopirane fotografije princeze koje su je prikazivale srećnu, pa premršavu, pa otečenog lica, s propratnim tekstovima da je princeza dobro, da je sve bolje, i da je sve u redu. Zvanični mediji posegli su za tim opasnim oruđem – granica između stvarnosti i kreacije veoma je zamagljena, a u pokušaju da se uznemirena javnost nekako umiri, stvoren je kontraefekat. Poverenje u zvanični narativ, ali i u institucije, dramatično je srozano. Pošto su sva tri pokušaja kampanje „sve je u redu” propala, svet je kao bomba pogodio video-snimak u kome princeza objavljuje svetu da ima rak.
Dok svet s knedlom u grlu prati ovu neverovatnu sagu, mnogi u ovo iznenadno otkrivanje istine ne veruju. Stručnjaci za veštačku inteligenciju tvrde da je snimak režiran i potpuno lažan, a globalni mediji bruje o skandaloznim teoretičarima zavere, o umešanosti Rusije i Kine u rušenje poverenja u medije i institucije. Lažu nas da nas lažu?
Epidemija masovnog ludila koju mnogi najavljuju, ako se desi, neće biti slučajna. Ona je posledica ovog tendencioznog igranja zdravom pameću.
Jer, da se ne lažemo, lakše je ljude lagati nego ih uveriti da su bili lagani, pogotovo ako su uz pomoć veštačke inteligencije, sve videli svojim očima.