Dan planete Zemlje: ličnim zalaganjem do zdravijeg okruženja

Koliko često ste ove nedelje namirnice iz trgovine spakovali u plastičnu kesu umesto u ceger? Popili vodu iz plastične čaše, ubacili plastične flaše u mešoviti otpad, bacili smeće gde ne treba, ostavili svetlo da gori celu noć ili vodu da teče duže nego što vam je bilo potrebno?

Deluju kao sitnice koje su ušle u svaku poru svakodnevnog funkcionisanja pa na njih više i ne obraćamo pažnju, ali su ovo samo kapi u moru koje čine da planeta Zemlja otežano „diše punim plućima”. Na današnji dan, kada se obeležava Dan planete Zemlje, bilo bi očekivano da se govori o njenom značaju i kako je pažljivo čuvamo od svih nedaća modernog doba. Ali to, već godinama unazad, nije u potpunosti tako.

Doduše, konstantno govorimo o njenom značaju, ali je češće u fokusu pitanje kako joj možemo pomoći da ostane ili pak postane „zdrava”.

Šta se sve promenilo i kako možemo pomoći prirodi da bude u balansu sa današnjim tokovima života?

Nagle promene klime ne ostavljaju vremena za prilagođavanje

Klima se jeste menjala i u prošlosti, ali su promene ove brzine dosad nezabeležene. Ovako nagle promene nisu u skladu sa prirodnim klimatskim ciklusima i ne ostavljaju živom svetu dovoljno vremena da se prilagodi. Zbog toga su nagli skokovi temperature u prošlosti uvek izazivali velike posledice i masovna izumiranja, a slična stvar se dešava i sada.

Tako se u razgovoru vrlo često spomene kako više nema pravih zima, kako je proleće toplije nego što bi trebalo, leti ne može da se diše od vrućine, a onda, nakon 30 stepeni, padne sneg u aprilu. Sve to nije u granicama normale i pokazatelj je da su klimatske promene uzele maha. Takođe, Zemlja se u poslednjih 140 godina zagrejala za oko jedan stepen, što izaziva brojne promene u klimi.

Ukoliko se nastavi sa ovakvim „trendom”, nivo mora će se do kraja veka podići za 80 cm (moguće i do jednog metra), a glavna posledica je rizik od oluja i poplava, pa se mogu izgubiti priobalni gradovi. Na zagrevanje nesumnjivo utiču i mnogobrojne fabrike, koje uglavnom prelaze dozvoljenu granicu emitovanja štetnih materija u atmosferu, termoelektrane, neodrživa poljoprivreda…

Šesto veliko izumiranje uzelo maha

Ponekad možda zaboravimo veoma bitnu činjenicu, a to je da nismo jedini stanovnici na planeti. Naučnici već duže vreme upozoravaju da su ljudske aktivnosti pokrenule šesto veliko izumiranje, a da klimatske promene doprinose okolnostima koje ugrožavaju biljni i životinjski svet.

Prema podacima Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN), ugroženo je 12.260 vrsta zbog klimatskih promena i loših vremenskih uslova – 7.770 životinja, 4.301 biljka i 189 gljivica i hromista (alge, gljivice koje napadaju krompir, malarijski paraziti).

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) pokazuje da su staništa poput šuma, koralnih grebena i arktičkih regiona u riziku da dožive sve veće nivoe izumiranja vrsta, što može dovesti do neopozivog gubitka biodiverziteta ekosistema širom sveta. Šareni korali su počeli da gube svoju boju i njihovo izbeljivanje je veliko crveno svetlo koje bi trebalo da nas zabrine.

Seča šuma, pretvaranje stepa u oranice, isušivanje vlažnih predela, samo su neki od postupaka kojima čovek uništava domove mnogih divljih vrsta. Veliki problem predstavlja i krivilov, gde se koriste i razna nedozvoljena sredstva kako bi se životinja uhvatila.

Plastika na svakom ćošku

Zbog sve učestalije upotrebe plastike, koja kasnije završi u morima, rekama ili jezerima, stanovnici vodenog sveta su sve češće njene žrtve. Fotografije i snimci koji pokazuju da plastika vrlo često završi u stomacima raznih riba očigledno nisu dovoljno jak alarm, a izgleda da to nije čak ni logičan zaključak koji kaže da ako plastika stigne do stomaka ribe, kasnije će stići i do našeg.

Radi boljeg pojašnjenja, plastika ostaje ili na površini mora ili tone, razlaže se u sitne čestice mikroplastike i na kraju sve to završi u telu ribe. Nakon izlova, to završi i u našem organizmu.

Nisu to jedine fotografije kojima se kao ljudski rod možemo „pohvaliti”. Tu su i fotografije otpada u rekama, pored puteva (vrlo često je to i bela tehnika), mini-deponije gde im nije mesto, plastične kese na granama drveća…

Plastične kese bi trebalo da zamenimo papirnim, koje se mogu kupiti u marketima, a koje se, prema procenama, u prirodi razgrađuju između 10 i 100 godina. Zvuči kao dug period, ali je to mnogo bolje i brže nego da se čeka da se plastika razgradi – oko 500 godina u vodi i do 1.000 u zemlji.

U Srbiji ugroženi mrki medved, ris, orao krstaš

Beli medvedi kojima nestaje stanište zbog topljenja Arktika su jedan od dobro poznatih simbola klimatskih promena, ali su i dobar primer problema sa kojim se životinje suočavaju.

Planinska gorila, majmun drekavac, pangolin, kožasta kornjača, beli nosorog, polarni medved, džinovska panda, afrički slon… samo su neke od ugroženih vrsta širom sveta, a ni mnoštvo vodozemaca nije u mnogo boljem položaju.

U Srbiji, među ugrožene vrste spadaju mrki medved, orao krstaš i ris, dok je među glodarima sve manje stepskog skočimiša i tekunice.

Načini da pomognemo prirodi i sebi

Naučnici u svim izveštajima o očuvanju prirode navode da stanje jeste pogoršano, ali i optimistično naglašavaju da nije kasno da se promeni i poboljša. Sve što je potrebno smo mi, ljudi, i promene naših navika, ponašanja i razmišljanja.

Predlozi u nastavku teksta su, koliko god vam se činili nemogućim, veoma realni i ostvarivi, jer sve zavisi od naše volje i spremnosti na odricanja. Naravno da su na prvom mestu podizanje svesti o očuvanju biodiverziteta, stroži propisi u proizvodnji, ali i zbog kršenja pravila. Ovde ćemo se baviti onim što običan čovek može da uradi.

Ukratko, trebalo bi da smanjimo svoj karbonski otisak. Dakle, šta sve možemo da uradimo kako bismo pomogli prirodi i sebi?

Ograničite vožnju automobilom i letenje

Saobraćaj je jedan od glavnih izvora gasova sa efektom staklene bašte i njegova dekarbonizacija je veoma težak poduhvat, s obzirom na prognozirani porast populacije i zavisnost industrije od fosilnih goriva. Čini se kao da je svakog dana sve više automobila na ulicama koji ispuštaju zagađujuće materije. Tu su i oni električni, koji zbog svoje cene nisu svima dostupni. Ali zato bicikl, šetnja i javni prevoz jesu i njima bi trebalo zameniti svakodnevnu vožnju automobilom.

Avioni su takođe veliki zagađivači, jer je za njihovo letenje potrebno sagorevanje velike količine fosilnog goriva, a materije koje se ispuštaju veoma visoko utiču na atmosferu i skoro udvostručuju zagrevanje!

Namirnice neka prelaze manje kilometara

Avokado, banane i citrusi obično deluju veoma privlačno na policama supermarketa. A tek jagode u decembru, nakon što ih mesecima niste okusili. Ipak, možda bi ponekad trebalo da se oduprete porivu da jedete ove namirnice s obzirom na to da se ne uzgajaju na našem podneblju.

Stoga je najbolje da pretežno kupujete lokalno uzgajanu hranu na pijacama, od voća i povrća do jaja i mesa – ili da, ako ste u mogućnosti, zasadite svoju baštu. Korišćenje manje hemikalija, a više biopesticida, uticaće i na zdravlje zemljišta. Takođe se preporučuje i smanjena konzumacija mesa.

Koristite LED svetla

Kada u prodavnici vagate između obične sijalice od 50 dinara i LED koja je barem četiri puta skuplja, ipak izaberite drugu opciju. Trajaće vam i do 100 puta duže i koristiće do 75 odsto manje energije.

Osim kućnog budžeta, biće vam zahvalna i planeta – bilo kakvo smanjenje u potrošnji energije znači, jer se naš energetski sistem zasniva na termoelektranama na ugalj koje imaju visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Isključite iz struje uređaje koje ne koristite

Da li ste znali da vaš telefon na punjaču, čak i nakon što je potpuno napunjen, i dalje crpi znatne količine struje, a laptop još i više? Čak i ako punjač ostane u utičnici bez prikačenog uređaja, električna energija i dalje se troši – zbog toga kućište bude toplo na dodir.

Ne samo da je struja rasipnički potrošena, već i novac, a to je moglo da bude sprečeno prostim isključivanjem uređaja iz struje.

Aparati koji „gutaju” struju su i konzole za igrice, plazma televizori, LCD monitori, kompjuteri, mikrotalasne rerne, baze za bežične telefone, laserski štampači… S obzirom na to da su ovo uglavnom uređaji koji su uvek neophodni, korak u dobrom smeru je da izvadite kablove iz utičnica kada ste na duži vremenski period odsutni od kuće.

Posadite drvo

Velike kompanije u toku godine oslobađaju količine gasova sa efektom staklene bašte koje se mere milionima tona i za neutralizaciju njihovih emisija neophodna su ogromna, tehnološki napredna i skupa rešenja za dekarbonizaciju.

Odraslo drvo u toku jedne godine može da upije i do 21 kilogram ugljen-dioksida, odnosno oko jedne tone u periodu od 100 godina. Imajte na umu da sve biljke apsorbuju ovaj gas – što je naša okolina zelenija, to je klimatski pozitivnija.

Manje kupujte garderobu, reciklirajte staru

Opet ste kupili majicu koja vam i nije baš potrebna, a u ormaru se već nagomilala garderoba koju ne nosite? Savremeni čovek je idealan kupac, jer sve što je na sniženju ili je lepo na oko, pa čak i ako mu ne treba, on odluči da kupi. To se najbolje ogleda u tome da u svetskim razmerama danas kupujemo 60 odsto više odeće nego pre 20 godina.

Svetska modna industrija je odgovorna za 5 odsto emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a to je više nego letenje avionom i transport brodovima zajedno. Više od 1.900 hemikalija se koristi u proizvodnji odeće, od čega je Evropska unija njih 165 označila kao opasne za zdravlje i okolinu. Tu je i zagađenje koje nastaje zbog transporta i količine vode i struje za obradu te odeće.

Preporučujemo da reciklirate svoju staru garderobu, ali i da se trudite da ne kupujete više od onoga što vam je potrebno.

Priroda nam pruža mnogo više nego mi njoj, a mi je tako često uzimamo zdravo za gotovo, zanemarujemo i povređujemo. Volimo, čuvajmo i poštujmo našu planetu Zemlju, jer drugu nemamo!