Da li žene mogu da podnesu jaču bol?

Polne razlike u bolovima tema su povećanog interesovanja poslednjih godina. Epidemiološki i klinički nalazi jasno pokazuju da su žene pod većim rizikom od hroničnog bola, a neki dokazi sugerišu da žene mogu da izdrže jaču bol.

Studije eksperimentalno izazvanog bola dale su veoma konzistentne rezultate, pri čemu su žene pokazale veću osetljivost na bol, često bolje podnose bol i smanjenu inhibiciju zbog bola u poređenju s muškarcima. Ipak, u većini studija, razlike među polovima variraju. Pored toga, neki dokazi ukazuju na polne razlike u odgovorima na farmakološke i nefarmakološke tretmane bola, iako se nalazi razlikuju u zavisnosti od specifičnog tretmana, ali i od karakteristika bola. Takođe, izgleda da postoje rodne pristrasnosti u lečenju bola, na koje utiču osobine i pacijenta, i lekara. Višestruki biopsihosocijalni mehanizmi doprinose ovim polnim razlikama u bolu, uključujući polne hormone, endogenu opioidnu funkciju, genetske faktore, suočavanje s bolom i rodne uloge.

Ko bolje podnosi bol?

Nije lako proceniti ko se bolje nosi s bolnim stanjima. Mnogi veruju da žene mogu da podnesu jaču bol, jer mogu da podnesu porođaj. Međutim, studije pronalaze dokaze da žene, u stvari, reaguju bolje od muškaraca, a da možda čak imaju i niži prag bola. Pošto je bol subjektivan za svakog pojedinca, teško je utvrditi da li je bol koji je prijavila jedna osoba zapravo jači od onog kod druge osobe. Ipak, u većini studija je značajno veći broj žena koje su prijavile veći nivo bola od muškaraca. Konzistentnost nam daje za pravo da kažemo da su nalazi validni.

Postoji mnogo faktora koji mogu da objasne kako žene percipiraju bol u odnosu na muškarce, bilo fizički ili psihički. Biološki gledano, studije su otkrile da žensko telo ima intenzivniji prirodni odgovor na bolne stimuluse. Veća nervna gustina prisutna kod žena može izazvati da osećaju bol intenzivnije od muškaraca. Oscilirajuća priroda ženskih hormona može pojačati percepciju bola. Na primer, kada je nivo estrogena nizak tokom menstrualnog ciklusa ili nakon menopauze, aktivnost receptora za bol je povišena, što zauzvrat uzrokuje da telo oseća jači bol. Žene imaju veći rizik da osete bol, posebno tokom reproduktivnih godina, pa stoga češće nego muškarci prijavljuju bol.

S psihološke perspektive, takođe je poznato da žene i muškarci različito funkcionišu i to može doprineti percepciji bola, ma koliko velikog ili malog. Pored toga, stanja kao što su anksioznost i depresija mogu pogoršati efekte bolnih stanja, čak i ako se sam bol zapravo nije pojačao. Neke teorije čak sugerišu da zbog toga što žene više paze na to kako se osećaju fizički, one jednostavno osete bol pre nego muškarci. Dok studije još uvek nisu utvrdile tačan razlog za kontrast između ženskog i muškog iskustva bola, očigledno je da ova razlika zaista postoji.

Tolerancija na bol

Istraživači smatraju da žene imaju niži prag bola i bolju toleranciju na eksperimentalni bol, uključujući mehaničke, termičke i električne stimuluse. Drugim rečima, žene doživljavaju bolne stimuluse intenzivnije od muškaraca. Istaknuto je da postoji niz pitanja koja doprinose varijabilnosti između polova. Navedeno je niz faktora koji doprinose ovoj varijabilnosti, uključujući dimenzije izmerenog bola, vrstu stimulusa, karakteristike eksperimentalnog okruženja, prostorne i vremenske aspekte bolnog stimulusa i karakteristike ispitanika.

Veća tolerancija na bol ne znači da je dobra, jer može dovesti do toga da pacijenti ne osećaju ili ignorišu upozoravajuće signale svog tela da nešto nije u redu.

Tolerancija na bol se odnosi na to koliko bola osoba može razumno da podnese, odnosno i dalje oseća bol kao bol, ali je bol podnošljiv. Osoba s visokom tolerancijom na bol može da se nosi s više bola od osobe s prosečnom ili niskom tolerancijom na bol.

S druge strane, postoje studije koje kažu da je prag bola viši kod muškaraca i da tome doprinosi i nivo testosterona. Svakako, zbog subjektivnosti nije lako doći do zaključka. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razjasnili mehanizmi koji pokreću polne razlike u odgovorima na bol, kako bi se podstakle buduće intervencije za smanjenje ovih dispariteta u bolu.¹

Utvrđene činjenice

Kao zaključak, nekoliko činjenica za koje se veruje da su utvrđene:

• žene prijavljuju više stanja povezanih s bolom nego muškarci
• njihov bol se češće ne shvata ozbiljno
• muškarci ređe prijavljuju bol od žena zbog rodnih i društvenih normi
• žene imaju veću osetljivost na bol i manju toleranciju u poređenju s muškarcima
• žene imaju viši nivo depresije i anksioznosti, što može povećati rizik od bola

Da li je bol muškog ili ženskog roda?

I kad sam pomislio da će kontroverze naučnih studija ići unedogled, naišao sam na objašnjenje iz gramatike. Bol je i muškog i ženskog roda, ali postoji određena razlika u značenju, tako da je nekad primereniji ženski rod, a nekad muški. Ako se imenica bol upotrebljava u ženskom rodu, tada znači „osećanje patnje kao posledice neispunjenja želja ili gubitka dragih osoba ili vrednih stvari; tuga, žalost: duševne boli, svisnuti od boli itd.” Ali, ako se upotrebljava u muškom rodu, tada znači „neprijatan osećaj telesne, fizičke patnje zbog povrede ili bolesti, poremećaja u organizmu: zamalo se onesvestio od bolova, žali se na bolove u leđima itd.”

Konačno, nije možda ni važno ko bolje podnosi bol, već da se ženama prizna njihov osećaj bola, koji podrazumeva više empatije i emocija, koje su nam danas potrebne više nego ikada pre. Zbog toga bi bolje bilo da je bol ženskog roda.

Izvori:

1: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3690315