Da li treba imati samo jedne naočare i to na nosu

U prostoriji, naočare za sunce skinem, a za čitanje nosim navrh nosa, jer mi ne prija da gledam sagovornike kroz njih, a istovremeno bez njih ne mogu da čitam sitna slova na kompjuteru

Bio sam na sastanku o sportskoj medicini, a dobio sam, neočekivano, lekciju o naočarima. Ušao sam, kao i obično, sa dva para naočara na glavi, jednim za sunce i jednim za čitanje.

Više ni sam ne znam kako da ih nosim, i jedne i druge mi trebaju, ali ne istovremeno. Koliko god ne mogu da čitam bez naočara, toliko mi smeta refleksija sunca. Kupio sam i naočare za čitanje sa staklima za sunce, ali su suviše tamne, pa mi ne prijaju.

Pokušao sam da ih nosim sa vrpcom oko vrata, ili sa plastičnim nastavcima, tako da se sklapaju sa magnetom na sredini, ali ništa od toga nije praktično kao kada ih nosim na glavi, podignute poput rajfa.

Onda u prostoriji naočare za sunce skinem, a za čitanje nosim navrh nosa, jer mi ne prija da gledam sagovornike kroz njih, a istovremeno bez njih ne mogu da čitam sitna slova na kompjuteru.

Pokušao sam da ih nosim sa vrpcom oko vrata, ili sa plastičnim nastavcima, tako da se sklapaju sa magnetom na sredini, ali ništa od toga nije praktično kao kada ih nosim na glavi, podignute poput rajfa

Povremeno ih skidam, pa ih opet stavim dok govorim, i to sve izgleda kao neka igra.

Naočare – rekvizit za film

Verovatno su to sve uočili moji sagovornici, jer su tog dana čitali odličan članak u Njujork tajmsu koji je pisao o trikovima Meril Strip sa naočarima: https://www.nytimes.com/interactive/2022/07/14/arts/meryl-streep-acting.html. Prosledili su mi neverovatno ilustrovan članak koji je analizirao mnogo filmova u kojima Meril Strip aktivno koristi naočare dok glumi. Počeli su filmom Doušnik (The Post) iz 2017. u kome Meril Strip glumi direktorku izdavačke kuće Ketrin Grejam koja se poigrava sa naočarima, stavlja ih da bi pročitala novine, skida kada prestane da čita, drema na svom stolu sa naočarima umorno prebačenim preko ruke, ili odsutno vrti naočare u krilu.

I kada obratite pažnju, vidite da tokom filma Meril Strip  bezgranično manipuliše naočarima. Iako je meni to na prvi pogled izgledalo kao nesvesna aktivnost, slična mojoj, prihvatio sam njihov stav da je njena gluma sa naočarima drugačija.

Da se naočare zaista upotrebljavaju kao rekvizit na filmu, najbolji je primer Supermen, gde Klark Kent, kada skine naočare postaje Supermen i obrnuto, kada ih stavi, ponovo postaje običan čovek. Ta transformacija jednostavno ne bi bila ista bez naočara.

Čak i kada nema transformacije, naočare daju poseban scenski utisak, kao u filmu Profesionalac u kome Žan Reno nosi okrugle naočare, koje je u stvari lansirao Džon Lenon, pa se po njemu i zovu lenonke. Naravno, rokeri ih nose da bi sakrili pogled od javnosti i paparaca, odnosno da im se ne vide oči.

Da se naočare zaista upotrebljavaju kao rekvizit na filmu, najbolji je primer Supermen, gde Klark Kent, kada skine naočare postaje Supermen i obrnuto, kada ih stavi, ponovo postaje običan čovek

Kupovne naočare i dioptrija

S druge strane, filmovi su odlična reklama za naočare, pa je tako Reno nosio na filmu naočare Žana Pola Gotjea, dok je Tom Kruz, suprotno uvreženom mišljenu, u Top Ganu lansirao srazmerno nepoznate Randolph naočare, a ne Ray-Ban. U istoriji filma ima mnogo primera u kojima naočare igraju značajnu ulogu, a istovremeno predstavljaju najbolju reklamu, da pomenemo samo Odri Hepbern u filmu Doručak kod Tifanija ili Roberta de Nira u filmu Taksista.

Nastavili smo sa licitiranjem filmova u kojima naočare igraju glavnu ulogu, a onda su se moji sagovornici iznenadili kada sam im rekao da većinu naočara kupujem na pijaci ili preko interneta.

Očekivana rasprava išla je u pravcu lošeg kvaliteta i masovne produkcije naočara za čitanje. Argumenti su bili vezani za stakla, njihov kvalitet i važnost za oči . Nisam sporio, ali više puta sam merio kupovne naočare i dioptrija je uvek bila tačna.

Guru

S druge strane, prilično je dosadno nositi jedne naočare. Trenutno nosim nekoliko različitih, a činjenica je da ih i lako gubim. Sada sam obične zamenio „blue light” naočarima jer se tako smanjuje štetna emisija zračenja iz svih kompjutera i mobilnih koje koristimo.

Kada sam tome dodao naočare sa žutim staklima koje redovno koristim kada je oblačno ili u večernjim satima kada vozim, izgledao sam kao pravi guru u odnosu na moje engleske prijatelje.

Njima, jednostavno, cela ta priča nije izgledala realno, jer se kod njih sve naočare kupuju kod optičara, gde svaki ram i stakla imaju svoju cenu.

Sada sam obične zamenio „blue light” naočarima jer se tako smanjuje štetna emisija zračenja iz svih kompjutera i mobilnih koje koristimo

Konačno, završili smo raspravu sa bontonom po kome, prema njihovom mišljenju, naočare treba staviti u kutiju kada ih ne nosite ili vam ne trebaju, ne treba da se stavljaju navrh nosa i stakla moraju uvek biti čista.

Nisam siguran da je sve uvek tako, a ta borba sa staklima je neprestana.

Ne znam šta vi mislite, ali meni se čini da kada već moramo da nosimo naočare – sve je dozvoljeno, treba da imate različite i sa njima se treba igrati.