Da li treba da vežbaju pacijenti sa multiplom sklerozom?
Verovatno najkompleksnija bolest s kojom se susreće moderna medicina je multipla skleroza (MS). Bez ideje da uzlazim u farmakološku analizu terapije, želim da skrenem pažnju na neophodnost redovnog vežbanja
Izazovi hroničnih bolesti mogu da budu veliki, pogotovo kod onih bolesti gde ne postoji izlečenje, ali postoji velika mogućnost da se bolest uspori i da pacijenti imaju mogućnost da normalno žive.
Verovatno najkompleksnija bolest s kojom se susreće moderna medicina je multipla skleroza (MS). Bez ideje da uzlazim u farmakološku analizu terapije, želim da skrenem pažnju na neophodnost redovnog vežbanja.
Multipla skleroza je nepredvidiva bolest centralnog nervnog sistema. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu uključivati onesposobljavajući umor, probleme u kretanju, kognitivne promene i probleme sa vidom. Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama živi jedan milion ljudi sa MS i smatra se da u svetu ima oko tri miliona obolelih. Prosečan uzrast u trenutku uspostavljanja dijagnoze su 32 godine, a žene obolevaju dvostruko češće. Problem nedostupnosti dijagnostike u mnogim zemljama bitno utiče na sagledavanje bolesti. Rana dijagnoza i lečenje od ključne su važnosti za minimiziranje invaliditeta i uticanja na kvalitet života.
S druge strane, pokazalo se da su fizička aktivnost i vežbanje korisni za ljude sa MS i da doprinose smanjenju tegoba.
Rana dijagnoza i lečenje od ključne su važnosti za minimiziranje invaliditeta i uticanja na kvalitet života
Nacionalno društvo SAD za MS sazvalo je grupu stručnjaka iz oblasti MS, vežbanja, rehabilitacije i fizičke aktivnosti da pregledaju dostupne studije i razviju preporuke za pružaoce zdravstvenih usluga koji mogu da savetuju pojedince sa MS na svim nivoima invaliditeta i date su određene smernice i preporuke.
| Stanje | Fizička aktivnost | Primer |
|---|---|---|
| Ljudi sa blagim oštećenjem (može uključivati simptome umora, neravnoteže, problem sa hodanjem, snagom i pamćenjem) | Aerobne vežbe Napredni aerobik Vežbe otpora Vežbe fleksibilnosti Neuromotoričke vežbe | Stacionarni bicikl, hodanje, trčanje, drumski biciklizam, slobodni tegovi, trake sa otporom, joga, istezanje, tai či, aktivno igranje virtuelne realnosti (gejming) |
| Osobe sa MS čije je hodanje ograničeno (mogućnost pada, potrebna su im pomagala za kretanje ili pomoć pri kretanju) | Vežbe disanja Fleksibilnost Gornji ekstremiteti Donji ekstremiteti Trup | Vežbe na spirometru, pasivno i aktivno istezanje, ručni bicikli, tegovi, hodanje sa šetalicom, vežbe za trbušne mišiće, sedeći ples, joga, boks |
| Ljudi koji koriste invalidska kolica | Vežbe disanja Fleksibilnost Gornji ekstremiteti Donji ekstremiteti Trup | Vežbe na spirometru, pasivno i aktivno istezanje, ručni bicikli, tegovi, vežbe za trbušne mišiće, aktivno učešće u aktivnostima svakodnevnog života, koliko god je to moguće, rasterećenje pritiska (press-up) |
| Ljudi prikovani za krevet ili stolicu | Vežbe disanja Fleksibilnost FES | Vežbe na spirometru, rad na obimu pokreta zglobova, električna stimulacija, aktivnosti svakodnevnog života (npr. higijena zuba) |
Vežbe disanja su dosta važne, pa pored onih koje mogu da se rade bez pomagala, kao na primer:
može da se koristi i neka vrsta spirometra, poznatog kao airfit.
Pored vežbi disanja, jako je važno istezanje koje pacijent može sam da radi, kombinujući različite tehnike, jogu, tai či, itd., ali može i da zatraži pomoć specijaliste ili terapeuta koji se bave istezanjem.
Sobni bicikl može da bude dobro rešenje, a za one koji su u stolici ručni bickl (ergometar) mogao bi da bude adekvatna zamena.
Iako se prema nekim preporukama savetuje određen broj dana u nedelji, smatra se da pacijenti sa MS treba svakodnevno da vežbaju, kombinujući aerobni trening (10–30 minuta umerenog intenziteta od oko 70 odsto maksimalne srčane frekvencije) i trening snage (1–3 seta sa 8–15 ponavljanja, 60 odsto repetitivnog maksimuma/RM). Pacijente sa MS treba podstaći da vežbaju minimalno 150 minuta nedeljno.
Pored vežbi disanja, jako je važno istezanje koje pacijent može sam da radi, kombinujući različite tehnike, jogu, tai či, itd., ali može i da zatraži pomoć specijaliste ili terapeuta koji se bave istezanjem
Zbog svega toga, zdravstveni radnici treba da budu dodatno edukovani da bi mogli da podstiču i promovišu fizičku aktivnost i aktivan načina života svakoj osobi sa MS.
Pacijenti sa sumnjom na MS treba da budu pregledani, što je moguće pre, od strane različitih specijalista, gde je dobro uključiti specijalistu sportske medicine ili fizikalne medicine, kako bi napravili individualni plan vežbanja.
Ako se invaliditet poveća i vežbanje/fizička aktivnost postanu izazovniji, potrebno je raditi sa terapeutima za vežbe, obučenim za MS. Kada je fizička pokretljivost veoma ograničena, pojedinci treba da vežbaju uz pomoć obučenog asistenta.
Multipla skleroza definitivno menja život obolelom i ako išta čovek treba da nauči to je – da se bori i vežba!