Da li su insekti kao hrana novi trend?
S obzirom na vitamine, minerale, esencijalne masne kiseline koje sadrže, insekti mogu biti koristan sastojak funkcionalne hrane, naročito za one koji obraćaju pažnju na unos proteina i manji broj kalorija
Korišćenje insekata u ishrani nije ništa novo, međutim u zapadnom svetu jeste i to je razlog zašto privlači pažnju medija, industrije i javnosti uopšte.
Insekti, njihova jaja, larve, lutke i odrasle jedinke jedu se još od praistorijskih vremena, kada nisu postojala oruđa za lov. Danas je poznato oko 3000 etničkih grupa koje ih konzumiraju. Jedu se u Centralnoj i Južnoj Americi, Africi, Aziji, Australiji i na Novom Zelandu. U Kini se na svakom koraku može naići na pokretne tezge na kojima se, između ostalog, prodaju razni pečeni insekti naređani na štapiće, a služe se i u restoranima. Pisali smo o tome da australijski starosedeoci, Aboridžini, određene larve insekata i gusenice, kao i medonosne mrave, smatraju pravim poslasticama.
Evropska komisija je nedavno objavila da je odobrila i treću vrstu insekata za ishranu ljudi, i to cvrčka (Acheta domesticus), što su preneli i domaći mediji. Prema podacima FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) registrovano je oko 1900 jestivih vrsta insekata (od 1000 000 vrsta koliko ih ima u klasi Insecta – najmnogobrojnijoj grupi životinja), kao i da je 2005. godine na svetu bilo dve milijarde ljudi koji konzumiraju insekte.
Prema podacima FAO registrovano je oko 1900 jestivih vrsta insekata
Još jedna fagija
Nauka koja se bavi insektima je entomologija, a ishrana ljudi insektima naziva se antropoentomofagija. U Evropi i Severnoj Americi je to ipak još uvek tabu, što nije ništa čudno. Problem je što Evropljani i Amerikanci sa odbojnošću gledaju na insekte, pa su zato počele propaganda i edukacije na tzv. „banketima buba”, gde se oni mogu i degustirati. Na neki način, postoje određene sličnosti između insekata i morskih plodova koje većina nas sa slašću jede – kao što su razne školjke, lignje, rakovi, račići, sipe, pa čak i jaja morskih ježeva. Ipak, nije nam lako da zamislimo kako bi izgledala lica naših gostiju kada bismo im poslužili, na primer, grilovane skakavce. Ljudi koji su bili u Africi i probali pržene skakavce – ne bi ih odbili jer, kako kažu, imaju ukus najboljeg, hrskavog pomfrita. U Evropi još ne postoji takva tradicija, ili se nije održala, odnosno prenela sa naših predaka, ali ipak jedemo med (proizvod grupe insekata). Italijani jedu tradicionalni sir sa Sardinije casu marzu –formaggio marcio, tzv. „truli sir koji se pravi od ovčijeg mleka i prožet je živim larvama insekata.
Odnedavno su pojedini restorani počeli da eksperimentišu i na neki način testiraju ponudu svojih menija, pa tako jedan kanadski restoran u Vankuveru služi grilovane cvrčke, dok jedan drugi služi pice sa cvrčcima, a i suši se pravi od njih.
Prema islamskim zakonima o ishrani, neki insekti su zabranjena hrana (haram), dok su skakavci dozvoljena hrana (halal). Kod Jevreja se smatra da insekti nisu košer hrana, osim nekoliko vrsta „košer skakavaca”.
Nauka koja se bavi insektima je entomologija, a ishrana ljudi insektima naziva se antropoentomofagija
Odlična alternativna hrana
Insekti su, definitivno, odlična alternativa za proteine u ishrani. Najčešće se pominju skakavci, gusenice, moljci, leptiri, svilene bube, brašnari itd.
Možda nisu superhrana, ali poseduju zavidan sastav. Bogati su dobrim mastima, sadrže esencijalne masne kiseline (linolnu i linoleinsku), vitamine B12 i A, minerale kalcijum, gvožđe, cink i mangan. Procenat proteina iznosi od 30 do 60 odsto, u zavisnosti od hrane na kojoj se gaje.
Svakako mogu biti interesantni ljudima koji obraćaju pažnju na svoju ishranu, unos proteina i manji broj kalorija. Oni koji su alergični na morsku hranu moraju da paze, odnosno da se suzdrže, jer insekti, kao i morski plodovi, sadrže isti protein koji izaziva alergije!
Amerikanci sa odbojnošću gledaju na insekte, pa su zato počele propaganda i edukacije na tzv. „banketima buba”, gde se oni mogu i degustirati
Smatra se da će 2050. biti potrebno 60 odsto više hrane nego danas za sve brojniju populaciju na našoj planeti. Gotovo sigurno možemo očekivati novitete i promene u namirnicama, sve više „moderne hrane”. Više će se jesti razne alge, meso nastalo u laboratorijama, o čemu smo pisali, insekti umesto mesa domaćih životinja itd.
Kod nas se insekt brašnar (Tenebrio molitor) proučava već duže vreme; lak je za gajenje i to u vertikalnom sistemu koji zahteva minimalan prostor. Za njegovu ishranu koristi se otpad poljoprivrednih proizvoda kao što je, na primer, plevica ječma, ovsa, pšenice, mekinja itd. Međutim, kada će ova vrsta hrane biti odobrena kod nas još uvek nije poznato.
Jedan kanadski restoran u Vankuveru služi grilovane cvrčke, dok jedan drugi služi pice sa cvrčcima, a i suši se pravi od njih
Lepeza proizvoda od insekata
U Švajcarskoj se proizvodi na bazi insekata već mogu naći u samposlugama kao što je COOP. I izbor nije mali, ima pljeskavica i ćufti napravljenih od skakavaca i cvrčaka, a u najavi su i drugi proizvodi bogati proteinima, vitaminima i mineralima koji potiču iz mesa insekata, kao što su brašno, paste, grickalice itd. Prodaju se i celi insekti, i to zamrznuti ili osušeni.
S obzirom na sadržaj vitamina, minerala, esencijalnih masnih kiselina, mogu biti i koristan sastojak bilo koje funkcionalne hrane.
Potencijalno, insekti mogu predstavljati dobar izvor hrane i za kućne ljubimce, a negde se već koriste za ishranu stoke. Vrlo je bitno da je gajenje insekata održivo, da emituje mnogo manje gasova koji prave efekat staklene bašte u odnosu na gajenje domaćih životinja, da za njihov uzgoj nije potrebno zemljište, da zahtevaju mnogo manje hrane i vode nego npr. goveda ili ovce, kao i manje energije i to za proizvodnju iste količine proteina!
Kod nas se insekt brašnar (Tenebrio molitor) proučava već duže vreme; lak je za gajenje i to u vertikalnom sistemu koji zahteva minimalan prostor
Ova nova grana poljoprivrede uticaće i na povećanje broja poslova, naročito u tropskim krajevima, gde se insekti mogu vrlo uspešno gajiti. Trenutno je problem manjak tehnologije za proizvodnju velikih količina, kao i za sve faze razvoja insekata, kao i kontrolu patogena, te će morati da se razvije dobra strategija i pogoni za takvu vrstu proizvodnje, kao i privlačna hrana od ovih neobičnih bića.
Aspire Food Group je do sada najveća farma insekata za organsku proizvodnju cvrčaka. Gaje ih na površini od oko 2500 kvadratnih metara, jer je za neke vrste, kao što je cvrčak, potreban veći horizontalni prostor, sličan onome u kome se gaje kokoške.