Burnout – sindrom izgaranja na poslu i saveti kako da prevaziđete stres

Burnout ili sindrom izgaranja na poslu predstavlja stanje u kome smo psihički, fizički i emocionalno iscrpljeni usled hroničnog poslovnog stresa. 

Iako burnout nije prva asocijacija na koronu, mislim da i bez nje svuda vidimo znakove izgaranja – na društvenim mrežama i prepisci na Viberu, imejlovima i tako ukrug. 

Ako ste pomisli da je u pitanju virtuelno stanje, koje nema uporište u savremenoj medicini, lako mogu da vas razuverim odlukom Svetske zdravstvene organizacije da se burnout (izgaranje ili sagorevanje na poslu) uključi u 11. reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11) kao profesionalni fenomen.

Iscrpljenost, negativnost, cinizam, kao i gubitak osećaja efikasnosti i ispunjenosti, normalni su odgovori na burnout krizu!

S tim u vezi, u produžetku teksta ćemo izučiti šta je to zapravo sindrom sagorevanja, koji su znaci koji sugerišu da smo podložni tom stanju, kao i kako da se izborimo sa ovim stresom.

Burnout sindrom – bolest savremenog doba ili mentalno stanje?

U današnjem svetu, gde su ljudi često preopterećeni obavezama i očekivanjima, nije neobično da naiđemo na burnout sindrom.

Iako burnout, tj. sagorevanje nije klasifikovano kao bolest ili zdravstveno stanje, uključeno je na listu bolesti zbog kojih se ljudi sve češće obraćaju lekarima, usled osećaja iscrpljenosti ili nedostatka energije, povećane mentalne distance od posla, osećaja negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjene profesionalne efikasnosti.

Mnogi veruju da se izgaranje odnosi na pojave u profesionalnom kontekstu i da ne bi trebalo da se primenjuje za opisivanje iskustava u drugim oblastima života, ali je činjenica da mnogi smatraju da to nije moguće razdvojiti.

I, verovatno je nemoguće.

Posao kod kojeg su stres i anksioznost verni sledbenici uzrokuje umor, smanjenje produktivnosti i gubitak motivacije.

Iscrpljenost, negativnost i cinizam, kao i gubitak osećaja efikasnosti i ispunjenosti, standardni su pokazatelji da smo na putu ka riziku od razvijanja burnout sindroma, i stoga ove znake ne treba ignorisati. 

Sve ove emocije jako su važne. 

Jednostavno, ne znamo šta budućnost nosi.

Burnout sindrom – simptomi sagorevanja na poslu

Za one koji žele da prodru više u problematiku sagorevanja, preporučujemo članke ili video predavanja dr Kristine Maslač, na osnovu čijeg rada su postavljeni svi dijagnostički kriterijumi burnout sindroma. 

U najkraćem, njeni upitnici mere tri znaka:

• Iscrpljenost – osećaj prekomerne iscrpljenosti radom, koje utiče na naše zdravlje.
• Cinizam – osećaj ravnodušnosti prema nečijem radu.
• Profesionalna efikasnost – zadovoljstvo prošlim i sadašnjim dostignućima, a izričito procena očekivanja pojedinca od dalje efikasnosti u radu.

Sindrom izgaranja – kako se izboriti sa osećajem stresa i iscrpljenosti?

Iako se navedenim problemima nije lako odupreti, moguće je uraditi mnogo da ne sagorite i tako sačuvate vaše zdravlje. 

Tako prema forbes.com treba:

• da se izborite za svoje vreme relaksacije;
• da imate raznovrsne aktivnosti van posla kojim se bavite;
• da znate kada treba da se „isključite” u toku dana;
• da dovoljno spavate i nemate problem sa insomnijom;
• da uvek razumete kada je nečega dosta.

Osobe pod stresom uglavnom ne primete kada se izoluju od svojih najbližih, porodice i prijatelja.

Naravno, da biste mogli nešto da uradite za sebe, treba da razumete i pratite svoj život, rad, posao i ponašanje. Redovno pratite tri znaka, ne samo kod sebe, nego i kod bližnjih i pokušajte da shvatite šta utiče na prekomerni stres. 

Suštinski, razumevanje burnout sindroma kao problema zahteva da:

• imate dobar plan aktivnosti,
• poštujete raspored koji ste napravili,
• ne preskačete vreme relaksacije i uvek odvojite dan za opuštanje,
• vodite računa o sebi (ishrana, vežbanje i fitnes, odmor, san),
• trudite se da budete za primer drugima.

Uvek ima onih koji ništa ili skoro ništa ne mogu da sprovedu, a za njih ostaje šaljiva strategija u borbi protiv sagorevanja, nacrtana na ovaj ili drugi način na internetu:

Svetska zdravstvena organizacija uskoro će krenuti u izradu smernica o mentalnom blagostanju u cilju suprotstavljanja izgaranju. Do tada, možda svako od nas može da učini nešto za sebe.

Kako da sprečite sagorevanje na poslu?

Uspostavite ravnotežu. 

Balansiranje između rada i ličnog blagostanja može biti izazovnije ukoliko ste zaboravili na svoju rutinu, fizičku aktivnost, šetnju, sastanke sa prijateljima i zajedničke događaje. 

Ovde nema jednostavnih odgovora, ali razmislite: Šta vam daje energiju? 

Kako možete da osmislite rutinu koja će vam olakšati posao na početku dana i popodnevni prelaz koji vam prekida radni dan? Šta ne možete da uradite, pa zato i ne treba da trošite energiju? Šta možete za sada zadržati, da biste se fokusirali na prioritete i ono što vas čini srećnim?

Suočite se sa problemom. 

Ako ste u režimu preživljavanja, poput mnogih od nas, verovatno ste fizički, emocionalno i intelektualno iscrpljeni – i to je u redu. 

Bitno je da se trudite da učinite najbolje što možete u svakom trenutku. Ma kako paradoksalno zvučalo, meni su studenti pomogli da radim najbolje što mogu – da bih se bolje povezao sa njima, dao sam sebi pravo da budem kreativniji i to je nešto što mi je pomoglo.

Držite se za nekog, a da to ne bude digitalni svet. 

Mora da postoji neko oko vas ko vas razume i može da pomogne, nezavisno da li je u pitanju rođak, prijatelj ili kolega. 

Većina ljudi zaista primeti kada se otuđi od svojih najbližih, što je posledica burnout sindroma Zato je važan savet – otvaranje prema ljudima, posebno onima koji vam znače.

Drugim rečima – digitalnu prazninu zamenite pravim ljudima!

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da shvatite sindrom burnout, kao i značaj brige o sebi i svom fizičkom i mentalnom zdravlju.